Sadržaj AM

Na prvi pogled ovo je totalni foto promašaj. Ipak pogledajte pažljivo.

Više

"Nisam mogao da odolim pa sam fotografisao predivan prizor koji se pojavio kada se Mesec probio kroz tanak oblačni sloj."

 Foto: Aleksandar Šljivić

Fotografije sa puta po Egiptu. Snimio Slavko Stojanov
Još snimaka
Nebo nad piramidama

Astrofotograf, pod punom opremom, u lovu na nebeske objekte.

Više: Jedna lepa hllladna noć

Odavno neko nebesko telo nije privuklo toliku pažnju astrofotografa kao kometa Holmes. Ovaj snimak je načinio Danilo Pivato, Italija. Pogledajte još nekoliko snimaka komete Homes od istog autora.

Plejade su neiscrpna inspiracija za astrofotografe. Ovaj snimak načinio je Matija Pozojević

Još neki snimci M. Pozojevića

Odlična kompozicija i divan kolorit. Autor: Danilo Pivato.

danilo.pivato@alice.it
http://www.danilopivato.com/

Ma šta mislili da je u pitanju ovo je Titan i to onako kako je taj Satrunov mesec zabeležila kamera sa vasionskog broda Cassini, kada je nedavno proletao pored njega. Tamne oblasti su jezera ugljovodonika.

Izvor:  NASA/JPL/SSI News Release

Nema lepše planete od ove na kojoj miživimo.

Foto: NASA

Metalna kugla veličine košarkaške lopte izbačena je u orbitu oko Zemlje pre 50 godina, 4. oktobra 1957. Tako je počelo doba kosmonautike.

NSSDC Master Catalog by NASA

Da bi se stekli uslovi za ovaj snimak trebalo je da prođe nekoliko godina iščekivanja: da Mesec bude dovoljno star, da se izdigne nad horizontom i da baš tada "preko" njega preleti avion. Snimak je načinjen jula 2006.

Foto: Anthony Ayiomamitis, Grčka.
http://www.perseus.gr/Astro-HallofFame.htm

Snimak je rezultat petnaestomesečnog napora autora da uhvati izlazak punog Meseca naspram hrama Posejdona u južnoj Grčkoj.

Foto: Anthony Ayiomamitis, Grčka.
http://www.perseus.gr/Astro-HallofFame.htm

Ako pogldate pažljiovo veću verziju ove fotografije videćete na Sučevim diskom redak fenomen, zeleni zrak.

Foto: Danilo Pivato, Italija     Još fotografija iz ove serije

Prelet ISS-a 16.8.2007. iznad Zagreba.U prvom planu je spomenik Vladimiru Nazoru. Pentax 6x7, 75mm objektiv, Fuji Provia 400.

Foto: Boris Štromar

Ovu zanimljivu fotografiju snimio je Andržej  Karon, astronom iz Poljske. Glavna preokupacija g. Karona su, inače, prirodni sateliti Sunčevog sistema. Njegov sajt The Moons of the Solar System je verovatno najkvalitetniji sajt o prirodnim satelitima koji se može naći na Internetu.

Jarosna moć prirode uhvaćena fotoaparatom.

Pogledajte još nekoliko snimaka. Foto: Janko Mravik

Zajednička fotografija učesnika kampa Letenka 2007. Ali nisu svi tu. Nemoguće je skupiti na jedno mesto u istom trenutku 160 ljudi.

Foto: Nedeljko Marković

Snimak pustinje u Sudanu. Fotografiju snimio Danilo Pivato ove, 2007. godine.

www.danilopivato.com 

Snimak je načinjen na Letenki za vreme takmičenja u Mesijeovom maratonu 2006. godine, krajem marta.

Autor je nepoznat

Naš čitalac, Aleksandar Šljivić, uhvatio je dugu.
 

Snimljeno u planinama Makeonije na mestu gde se verovatno nalazila praistorijska opservatorja.

Više: Kokino, megalitska opservatorija

Megrez 80/480 @ 384mm
36x5min @ ISO 800
HEQ-5 in Canon 350D (modificiran)

Još nekoliko snimaka Jurija: Deep Sky, Jurij Stare

Međunarodna svemirska stanica i spejs šatl Atlantis koji je nedavno pristao uz nju, kružeći oko Zemlje zasijali su u sumrak i nad Beogradom. Događaj je snimio Srđan Penjivrag.

Astronauti kreću u šetnju

Ove godine smo čuli dugo očekivanu vest: pronađena je planeta po nekim osnovnim karakteristikama veoma slična Zemlji. Ima li na njoj života? To je pitanje na koje će odgovor dati neke sledeće generacije astrobilologa.

Slika je uzeta iz 26 broja Astronomije.

Više o planeti Gliese 581 c

Velika, prelepa, prečkasta spiralna galaksija NGC 1300, udaljena od nas oko 69 miliona svetlosnih godina (ili 21 megaparsek), nalazi se „na obali” reke Eridan (Eridanus).

Više o ovoj galaksiji

Uobičajeni radni dan kosmonauta na Međunarodnoj svemirekoj stanici.

Kibo * Američki rekord na Stanici * Manevar na stanici

Ogromnom brzinom od 320 km u sekundi šire se, daleko u prostor, dva mlaza gasa ove planetarne magline. U njenom centru se nalaze dve zvezde koje kruže jenda oko druge. Možda je manja već počela da usisava drugu, kako je to običaj među dvojnim zvezdama.

Više o zvezdama

Dve milijarde svetlosnih godina daleko jato galaksija Abell 1689 jedno je od najmasivnijih tvorevina univerzuma. Na ovoj slici koju je snimio Hablov svemirski teleskop, Abell 1689 uvija prostor u skladu sa predviđanjima Ajnštajnove teorije o gravitaciji

U Astronomiji br. 25 objavljn je poster ovog jata.

Australijska radio opservatorija locirna nekih 20 kilometara severno od Parksa, gradića u državi Novi Južni Vels, u Australiji. Tanjir teleskopa ima prečnik od 64 metra. Teleskop je u upotrebi od 1961. godine i to je prvi radio teleskop na južnoj hemisferi naše planete. Korišćen je za identifikaciju prvog kvazara 1963. i za više od polovine do sada otkrivenih pulsara.

Još jedna iz serije veličanstvenih snimaka HST. Priču o ovoj fotografiji pročitajte ovde.

Fotografija je snimljena na putovanju po Egiptu. Autor: Slavko Stojanov.

Više

Sojuz glavni prenosnik posada do ISS. Obratite pažnju na male plamenove sa leve i desne strane zone plamenova. Oni su od upravljačkih motora. Odmah iznad njih, u dnu tela su mala trouglasta krilca koja su iste svrhe.

Više o ovoj raketi čitajte u Astronomiji broj 25

Satrunov satelit Dione u prvom planu. Iz se nalazi moćni Saturn. Vertikalna linija levo je Saturnov prsten. Fotografija je načinjena sa letelice Cassini.

Više o misiji Cassini

Dvostepena raketa nosač Ares biće u stanju da ponese kosmički brod Orion sa šest članova posade. I Ares i Orion će u narednim decenijama biti okosnica američkih misija na Mesec.

Vidimo centralni deo čuvene magline. Fotografija je načinjena od 15 snimaka koje je snimio teleskop Habl.

Više o teleskopima potražite ovde

Neobičan teleskop pojavio se prtprošle godina na Mesijeovom mataronu. (Astronomija 13)

Više o teleskopima potražite ovde
O ovom teleskopu

Saturnov satelit Mimas, dole desno na fotografiji, snimljen 8. februara 2005. godine. Vidimo ga naspram moćnih Satrunovih prstenova.

O Saturnu. Mimas, Mimas

Spejs šatl je moćna, veličanstvena letelica, ali istovremeno i tragičan promašaj američke astronautike.

Potražite više o njima ovde

Na sredini fotografije nalizi se satelit Io, jedan od četiri velika satelira Jupitera. Desno je tamna senka ovog satelita koja lagano klizi po gustim oblacima Jupitera.

Više o satelitima

Ova zadivljujuća fotografija HST pokazuje spajanje dve galaksije. Na mestu sudara nastaće milijarde novih zvezda.

U NGC katalogu ove galaksije imaju brojčanu oznaku 4038 i 4039. Nalaze se 68 miliona svetlosnih godina daleko od nas, a vidimo ih u sazvežđu Corvus (Gavran). Obe je otkrio Wilhelm Herschel, 1785. godine.

Ovu infracrvenu fotografiju je načinio Svemirski teleskop Spitzer. Gore levo, na većem snimku, uočićete "zmiju", neobičan, talasast objekat, jezgro uzanog, tamnog oblaka dovoljno velikog da proguta desetine solarnih sistema. Vrlo je verovatno da je taj oblak mesto gde se upravo stvaraju nove zvezde. Crvene tačke u zmiji su ogromne zvezde, 20 do 50 puta masivnije od našeg Sunca. Plave tačke su zvezde u pozadini. Crveni oblaci su gasovi odbačeni u eksplozijama umirućih zvezda.

Na slici se vidi povratna kapsula sa uzorcima sa svemirske sonde "Genesis". Zbog kvara na gravitacionom mehanizmu za aktiviranje kočionog padobrana, ova kapsula prečnika 1,5 m i težine 275 kg tresnula je 8. septembra 2004. u pustinju u američkoj saveznoj državi Juti. Kako je prošla kapsula, vidi se iz slike, mada su zbog velike brzine naučnici očekivali i gore stanje. Izgledalo je da od uzoraka nije ostalo ništa, ali su naučnici iz Džonsonovog svemirskog centra objavili aprila 2005. da su 4 saća u kolektoru čestica solarnog vetra ostala netaknuta i da su neki uzorci savršeno očuvani.

Genesis • GENESIS doživeo nesreću

NGC 5866

Ovu galaksiju, od nas udaljenu 45 miliona svetlosnih godina, vidimo gotovo potpuno iz pravca njene galaktičke ravni. Tamna pruga koja deli galaksiju na dva dela su naslage prašine. Čitava galaksija je obavijena prozračnim haloom.

Credit: NASA, ESA, and The Hubble Heritage Team

Tamna materija čini oko 23% sve materije u kosmosu, a vidljiva svega 4%. Ostalo je tamna energija.

Pogledajte i ovu sliku

Snimak je načinjen juna 2004. sa svemirske letelice Mars Express (ESA). Prikazan je deo kratera Hale na Marsu.

Pogledajte još nekoliko slika ovog kratera

Komentar?