|
|
| am@astronomija.co.yu |
Letovi
biografije
- senzacije
- Gagarin nije bio prvi?!
 |
|
Jurij Gagarin |
Ove godine se navrsilo 40 godina od kako je Jurij Gagarin, sovjetski oficir, postao prvi covek koji je poleteo u svemir [Vastok 1k]. Informacija o tom letu brzinom svetlosti je obisla planetu, usla u enciklopedije, istorije, casopise. Nije ni cudeo, covecanstvo je ovim letom prvi put u svojoj istoriji zakoracilo put svemira, ka novim svetovima i mozda novoj buducnosti. Gagarin je postao heroj.
Sada se medjutim prica da je slava prvog coveka u svemiru Gagarinu neopravdano pripisana. Doduse, nesto se o tome suskalo i ranije, ali ovog puta vest o tome se pojavila i u ruskoj Pravdi, sto ranijim glasinama daje nesto vecu tezinu.
 |
Naime, 12.04.2001. u najpoznatijim ruskim novinama (Internet izdanje: http://english.pravda.ru/main/2001/04/12/3502.html) pojavio se clanak u kome izvesni Mihail Rudenko, inzinjer u jednom planskom odeljenju blizu Moskve, tvrdi da su se u svemirske visine pre Gagarina vinula cak tri sovjetska pilota. Razlog zasto se o tome u javnosti nije govorilo, tj. zasto se drzalo u strogoj tajnosti je sasvim svojstven tadasnjim vlastima SSSR-a. Naime, u tim letovima sva tri pilota su poginula.
Prica je sokantna i ostaje da se potvrdi ili porekne. Za sada nema dokaza, ali u njoj ima logike. Jer u to vreme sovjetska kosmonautika je bila stvar vojske i sve misije su predstavljale tajnu. Sovjetske vlasti su strogo kontrolisale sve informacije a dozvoljavale su objavljivanje samo podataka o uspehu. Bilo je to u vreme besomucnog hladnog rata i SSSR je na sve nacine pokusavao da dokaze superiornost, nepogresivost itd. svoje ideologije, svoje privrede, nauke, sporta.... Neuspesi su se stoga cuvali u tajnosti. (Jasno je da su istovremeno i Amerikanci dokazivali svoju superiornost, ali su to radili na neki drugi nacin koji nije predmet ovog clanka:).
Sovjetske vlasti dakle nisu zelele da se prica o neuspesnim misijama, a prema Rudenku bilo ih je tri pre one Gagarinove. U prvoj (1957) je leteo izvesni Ledovski, zatim (1958) Saborin i na kraju Mitkov (1959). Sva trojica su poginula za vreme leta, a njihova imena nisu nikad objavljena.
Prema Rudenku radilo se o suborbitalnim letovima tj. letelica nije ulazila u obrbitu oko Zemlje niti ju je obletala, vec je samo dstizala odredjenu visinu i zatim se parabolicno spustala na zemlju.
Rudenko dalje kaze da su u pitanju bili obicni test piloti koji su u svemir leteli bez posebnih priprema, bez specijalnih treninga. Tek nakon njihove tragedije Sovjeti su formirali posebno kosmonautsko odeljenje u kojim su buduci astronoauti dobijali adekvatnu obuku.
Moze biti, videcemo.
[april 2001]