Apolo 11

am@astronomija.co.yu

Letovi

Apolo 11
Apolo 13
Mariner 4
Mariner 10
Mars Odisej
Mir
NEAR
Vastok 1

Sadržaj AM

letovi
Apolo 11
"That's one small step...."

Pocetkom sezdesetih godina tadasnji predsednik Sjedinjenih Drzava Dz. Kenedi obracajuci se Kongresu najavio je smeo i ambiciozan plan da do kraja decenije Amerika na Mesec posalje coveka i zatim ga bezbedno vrati na Zemlju.
U trenutku dok je drzan ovaj govor, a to je bilo 25. maja 1961. Amerikanci su imali ukupno 15 minuta iskustva u astronautskim letovima. Ipak, osam godina kasnije, iz Svemirskog cetra Dz. Kenedi, lansiran je kosmicki brod Apolo 11 sa tri clana posada u misiji ciji zadatak je bio spustanje na Mesec i zatim bezbedno vracanje na Zemlju [na snimku desno je trenutak lansiranja Apola 11 [7 Kb]].
Bio je to jedan od onih dogadjaja koji sa novinskih stranica i TV emisija odlaze direktno u istoriju citave civilizacije. Kraj misije oznacio je i kraj trke za Mesec, vrlo tesne trke izmedju SSSR-a i SAD. Nakon ove misije istrazivanje svemira polako je preslo iz ruku politicara u ruke naucnika.

Misija

pocetak [crtez 37 Kb]
Apolo 11 je na svoj put krenuo iz Svemirskog centra Kenedi (Florida) 16. jula 1969. u 13:32:00. U orbiti oko Zmlje je proveo 2 casa i 33 minuta nakon cega su ponovo ukljuceni motori kako bi brod dobio dodatno ubrzanje i savladao gravitaciju Zemlje za let ka Mesecu.

Mesto sletanja

Mesto sletanja
[116 Kb]

Mare Tranquillitatis (More Tisine)
0°4'5"N, 23°42'28"E

More Tisine je izabrano za sletanje prve zemaljske letelice zbog prostranog blagog i ravnog terena. To podrucje medjutim obiluje malim kraterima i neposredno pre sletanja Armstrong je morao rucno da upravlja lunarnim modulom. Konacno modul se spustio nekih 6 km dalje od planiranog mesta, na oko 400 metara zapadno od kratera West i oko 20 kma jug-jugozapadno od kratera Sabina D. To podrucje je prekriveno krhotinama stenja velicine od sitnih parcica do gotovo jednog metra.

Nakon 75 sati i 50 minuta leta brod je usao u elipticnu orbitu oko Meseca pod nagibom od 1,25 stepeni u odnosu na ravan Mesecevog ekvatora. Orbita Apola je zatim "zaokruzena" kada je (vreme: 80:12) ukljucen pogonski motor servisnog modula. Za svaki krug oko Meseca Apolu je trebalo 2 sata. Za vreme obletanja pvrsina Meseca je fotografski snimana radi prikupljanja detaljnih podataka o regionalnoj lunarnoj geologiji.

Posle 100 sati i 14 minuta od pocetka misije astronauti Armstrong i Oldrin ulaze u lunarni modul "Orao" i proveravaju sve sisteme modula. Zatim (101:36) ukljucuju motor modula koji za narednih 29 sekundi rada "salje" modul ka povrsini Meseca. Motor je u fazi sletanja ukljucen jos jednom radi korekcije leta.

Lunarni modul
Orao
[82 Kb]

Konacno posle 102 sata 45 minuta i 40 sekundi od starta misije lunarni modul "Orao" dotice povrsinu Meseca.

na mesecu
Odmah nakon sletanja Armstrong i Oldrin, kao meru predostroznosti, pipremaju lunarni modul za uzletanje. Na zahtev astronauta planirani casovi spavanja su preskoceni i Armstrong i Oldrin pocinju pripreme za izlazak iz modula.


Mali korak... [32 Kb]	Otisak - prvi trag zivog bica na Mesecu [39 Kb]

Prvi je izasao Armstrong. Njegov prvi korak usledio je tacno 109:24:19 od pocetka misije. On odmah prikuplja uzorke stenja za slucaj da misija bude ugrozena i da lunarni modul mora odmah da uzleti. Zatim iz modula izlazi i Oldrin.

Na Mesecu je postavljen seizmometar i specijalno ogledalo za laserske zrake upucene sa Zemlje. Najzad, za nogu postolja modula Orla pricvrscena je izgravirana ploca u znak secanja na ovaj vazan dogadjaj.

Memorijalna ploca

U znak secanja na veliki dogadjaj, stupanja na Mesec, za platformu lunarnog modula pricvrscena je ploca sa upisanim datumom prve posete Mesecu i ucrtanom kartom Zemlje.

Na ploci pise:

HERE MEN FROM THE PLANET EARTH
FIRST SET FOOT UPON THE MOON
JULY 1969 A.D.
WE CAME IN PEACE FOR ALL MANKIND

Ovu poruku su potpisali: predsednik SAD Ricard Nikson i clanovi posade Apola 11 Nil Armstrong, Baz Oldrin i Majkl Kolins

Setnja astronauta je trajala nesto vise od dva sata. Nakon toga oni odlaze u Orao na odmor.

povratak

Povratak sa Meseca poceo je posle 21 casa i 36 minuta od sletanja (124:22 od pocetka misije). Usledilo je spajanje sa komandnim modulom i polazak ka Zemlji. Misija se okoncala spustanjem u Pacifik (13° 19'N i 169° 9'W) 24. jula u 16:50:35 a ukupno je trajala 195 sati 18 minuta i 35 sekundi.

Zatim je usledilo visegodisnje izucavanje donetih uzoraka Meseca, analizirani su rezultati misije itd. Astronauti su, zbog eventualne zarazenosti posle posete drugom svetu stavljeni u tronedeljni karantin da bi se nakon toga utvrdilo da su zdravi i u dobroj fizickoj kondiciji. Ova mera, stavljanje astronauta u karantin nakon dolaska sa Meseca, je ukinuta nakon sto je postalo jasno da je nas nebeski sused bioloski mrtvo telo.

Danas tri mala kratera u neposrednoj blizini spustanja prvih ljudi na Mesecu nose nazive po imenima clanova posade Apola 11: Armstrong, Aldrin i Collins.

Armstrong, Kolins, Oldrin [29KB]

Posada

**Nil Armstrong [Neil A. Armstrong]**
Misija	Datum	Duznost	Primedba
Gemini VIII	16. mart 1966.	Pilot
Apollo 11	20-24. jul 1969.	Komandir	Prvi covek koji je krocio na Mesec

**Baz Oldrin [Buzz Aldrin]**
Misija	Datum	Duznost	Primedba
Gemini XII	11-15. nov. 1966.	Pilot	Poslednja Gemini misija
Apollo 11	20-24. jul 1969	Pilot LM	Drugi covek koji je krocio na Mesec

**Majkl Kolins [Michael Collins]**
Misija	Datum	Duznost	Primedba
Gemini X	18-21. jul 1966.	Pilot	Treci Ameriakanac u setnji svemirom
Apollo 11	20-24. jul 1969.	Pilot CM

Tok misije Apolo 11

Dogadjaj	Datum i vreme (UT)	Vreme misije
Lansiranje	16 jul 13:32:00	00:00:00
Lunarno ubrzanje	16 jul 16:16:16	02:44:16
Spajanje CSM-LM	16 jul 16:56:03	03:24:03
Ulaz u orbitu oko Meseca	19 jul 17:21:50	75:49:50
Razdvajanje CSM-LM	20 jul 18:11:53	100:39:53
Sletanje na Mesec	20 jul 20:17:40	102:45:40
Provera sistema	21 jul 02:39:33	109:07:33
Prvi korak na Mesecu	21 jul 02:56:15	109:24:15
Uzletanje LM	21 jul 17:54:01	124:22:01
Spajanje LM-CSM	21 jul 21:34:00	128:03:00
Ubrzanje ka Zemlji	21 jul 16:54:42	135:23:42
Sletanje u Pacifik	24 jul 16:50:35	195:18:35

CSM - [Command Service Module] Komandno servisni modul
CM - [Command Module] Komandni mmoul
LM - [Lunar Module] Lunarni modul

Sta je Armstrong rekao
U najcuvenije recenice ikada izgovorene spada i ona Armstrongova nakon sto je krocio na Mesec. Ona glasi: "That's one small step for man, one giant leap for mankind." Poznavaoci engleskog jezika dobro su uocili - recenici nedostaje jedno slovo. Kazu da je Armstrong negirao da je napravio gresku sve dok mu nisu pustili snimak. U pitanju je slovo 'a' [neodredjeni clan] izmedju 'for' i 'man' pa recenica zapravo treba da glasi ovako: "That's one small step for a man, one giant leap for mankind."


Mesto sletanja [21 Kb]	Buzz Aldrin [31Kb]	Kraj misije[24]

Osnovni podaci o misiji
Apolo 11 je lansiran iz Svemirskog centra Kenedi [Kennedy Space Center] sa lansirnog mesta 39A. Brod se nakon 102:45:40 h leta spustio na Mesec u More Tisine [Mare Tranquillitatis] na 0.67 N, 23.47 E. Kosmonauti su istrazili oko 250 metara Mesceve povrsine. Uzeto je i na Zemlju doneseno 21,7 kg uzoraka. Ukupno, posada je na Mesecu provela 21 h, 38 min i 21 sec. [od sletanja do uzletanja LM] Misija je okoncana spustanjem komandnog modula u Pacifik na 13° 19'N i 169° 9'W Cela misija je trajala 195:18:35

Rezervna posada

**James A. Lovell**
Misija	Datum	Duznost
Gemini VII	4-18. dec. 1965.	Pilot
Gemini XII	11-15. nov. 1966.	Komandir
Apollo 8	21-27. dec. 1968.	Pilot CM
Apollo 13	11-17. april 1970.	Komandir

**William Anders**
Misija	Datum	Duznost
Apollo 8	21-27. dec. 1968.	Pilot LM

**Fred W. Haise**
Misija	Datum	Duznost
Apollo 13	11-17. april 1970.	Pilot CM

Vise o Aolo brodovima: Apollo "home page" Apollo Missions
jun 2000.

vrh strane