|
"Gospodine
Predsedavajući i članovi Podkomisije:
Počastvovan sam da imam
mogućnost da predstavim program za ekonomsku i ambijentalnu
zaštitu Zemlje, posebno Sjedinjenih američkih država, a u
svetlu stvarnih Zemljinih potreba za električnom energijom
 |
|
Možda
nekima ideja o energetskim zracima izgleda kao
mašta, ali to već postoji. Ovo je slika dela Meseca
dobijena radarom Arecibo iz Portorika. Zzrak sa
Areciba prolazi kroz jonosferu intenzitetom od 20
–25 W/m2. Sistem LSP je predviđen da
šalje mikrotalasni zrak jačine od oko 230 W/m2. |
Do 2050. godine, na
Zemlji će približno živeti 10 milijardi ljudi i zahtevaće
oko 5 puta više energije nego što trošimo danas. Do tada,
solarna energija sa Meseca bi mogla svakome da obezbedi
čistu, dostupnu i trajnu električnu struju. Nijedna druga
opcija na planeti ne može da obezbedi minimum 2 kWe
[2] ili 6 kWt
dnevno po osobi ili najmanje 20 TWe (teravati) odn.
60 TWt ukupno. (U cilju diSkusije, pretpostavimo da
se korišćenje energije nastavi tom stopom sve do 2070.
godine. Po proračunima, od 2000. do 2070. svetu bi bilo
potrebno oko 3.000.000 GWt/god., ili 1.000.000 GWe/god.
energije. Teško je verovati da bi konvencionani fosilni,
niklearni i ostali zemaljski obnovljivi energetski sistemi
mogli to da pokriju.)
Zato se predviđa
gradnja solarnih centrala će na Mesecu, koje će prikupljaće
jedan mali deo Mesečeve solarne energije, pretvarati je u
energetske mikrotalasne zrake, i slati ih na Zemlju. Ovde bi
se ti zraci pretvarali u električnu energiju i po potrebi
dalje distribuirali preko lokalnih električnih mreža. Ti
zemaljski prijemnici energije, mogli bi da primaju energiju
s Meseca direktno ili pak indirektno, preko relejnih
satelita, u slučaju da prijemnici ne mog da "vide" Mesec.
Jačina svakog energetskog zraka bi bila oko 20% ili manje od
jačine podnevnog sunca (oko 230 W/m2). Svaki
energetski zrak bi mogao bezbedno da se prima u, recimo,
velikim, već postojećim industrijskim zonama.
 |
|
Prototip
jedne LSP Mesečeve baze. |
Tzv. "Lunar Solar Power (LSP) System"
neće zahtevati bazično nove tehnologije. Za gradnju ovakvog
sistema, sva adekvatna znanja o Mesecu i osnovnim
tehnološkim procesima su poznata još od sedamdesetih godina.
Za gradnju Mesečevih pogona bili bi zaduženi brojni roboti i
ljudske posade. Sve komponente bi mogle na licu mesta da se
naprave od lunarnog materijala
[3], čime bi se
izbegli ogromni troškovi transporta materijala sa Zemlje.
LSP sistem je distributivan i otvoren, i spreman za
prilagođavanje novim proizvodnim i operativnim
tehnologijama, čim one budu dostupne.
Inženjeri, naučnici,
astronauti i sposobni menadžeri u rudarstvu, proizvodnji,
elektronici, aeronautici i industrijskoj proizvodnji robe –
svi oni su dobro došli u stvaranju novog bogatstva na
Mesecu. Hiljade američkih tele–robotskih radnika, uglavnom
na Zemlji, nadgledali bi lunarnu mašineriju i održavali LSP
sisteme.
Naš nacionalni
svemirski program, u saradnji sa naprednom američkom
industrijom, u stanju su da izgrade LSP sistem za mali deo
sredstava koja bi inače bila potrebna za ekvivalentne
kapacitete na Zemlji. Za samo nekoliko godina napora,
poboljšani sistemi šatlova i Svemirskih stanica i
produktivna mašinerija LSP sistema, mogli bi da
profunkcionišu u svemiru i na Mesecu. Potom bi za kratko
vreme, za možda samo 15 godina, LSP sistem mogao da poveća
prosečnu potrošnju energije u Americi za oko 0,2 TWe,
a potom da postane potpuno profitabilan. Kada bude u stanju
da Zemlji obezbedi 20 teravata električne energije godišnje,
njena cena će iznositi samo petinu današnje cene. Po
današnjim cenama električne energije, LSP će moći da stvara
oko 9 triliona
[4] dolara
godišnje.
Kao i električne brane,
svaki prijemnik električne energije na Zemlji može da
postane dinamo ekonomskog razvoja regiona. Svetski bruto
dohodak bi porastao za makar 10 puta. Prosečni godišnji
prihod po glavi stanovnika razvijenih zemalja bi mogao da
poraste sa današnjih $2.500 na oko $20.000
[5]. Ekonomske
migracije, kao one iz Meksika i Srednje Amerike u Sjedinjene
države, postepeno bi splasnuo.
Povećavanje bogatstva
razvijenih zemalja će stvoriti nova i ubrzati razvoj starih
tržišta za američka dobra i usluge. Lunarna energija će moći
da proizvodi jeftin vodonik kao gorivo za atomobile, bez
oslobađanja gasova koji će izazvati efekte "staklene bašte".
Plaćanja SAD drugim zemljama za naftu, prirodan gas,
petrohemiju i robu kao što je recimo veštačko đubrivo,
osetno će se smanjiti. LSP industrija će stvoriti nove,
visokovredne američke poslove. LSP će za Ameriku otvoriti
mesta za mnoge velike investicije. Prosečan američki prihod
po glavi će moći sa današnjih $35.000 da se poveća na više
od $150.000 godišnje
[6].
Do 2050, LSP sistem će
omogućiti čitavom ljudskom društvu prosperitet, ali
očuvanjem a ne trošenjem biosfere.
Sa poštovanjem,
Dr David R Criswell"
|
