AM Home

am@astronomija.co.yu

 

Uran

Otkrice
Mit o Uranu
Opste o Uranu
Prstenovi
Voyager i Uran
Sateliti
Ariel
Miranda
Oberon
Titania
Umbriel
Kaliman i Sicoraks
Belinda
Rozalinda
Kordelija
Ofelija
Zanimljivo o Uranu
Uran u brojevima

Linkovi

 

 

Sadržaj AM

          
uran - sateliti

Oberon


gucic@email.com

            

Veci snimak 30 Kb

Oberon je otkrio Vilijam Hersel 1787. godine.  Oberon i Umbriel su po izgledu veoma slicni jedni drugom, ali je Umbrijelov precnik veci za 35%. Svi veci Uranovi sateliti su jedna dzinovska mesavina stena i leda. Oberonova povrsina nije pretrpela neke posebne promene od njegovog nastanka. Ustvari, bila je prilicno stabilna sto se tice samih tektonskih pokreta koje je sam Oberon izazvao, a ne neka strana sila kao kod Mirande, ali po pitanju broja kratera je pretrpeo drasticne promene. Od svih Uranovih satelita Oberon ima najvise kratera. Ima kratera koje su napravili meteoriti i ima onih koji su nastali izbacivanjem lave na povrsinu. Po tome je Oberon veoma slican Jupiterovom satelitu Kalistu. Na Oberonovoj povrsini se moze uociti i jedan broj planinskih venaca cije visine prelaze i 6 km. 

Oberon
Otkrio ga
Godina otkrica
Masa (kg)
Masa (Zemlja = 1)
Ekvatroski poluprecnik  (km)
Gustina (gr/cm3)
Udaljenost od Urana (km)
Period rotacije (u danima)
Ekscentricnost putanje
Brzina oslobadjanja (km/s)
Albedo
Magnituda
William Herschel (Vilijam Hersel)
1787
3.03e+21
5.0703e-04
761.4
1.64
582,600
13.46324
0.0008
0.729
0.24
13.94

[maj 2001]

vrh