Sadržaj AM

najsvetlija supernova
najbliza zvezda
najsvetlija nova
najsvetlija zvezda na nebu
najveći solarni skup

Pripada klasi supernovih. Kao i za komete tesko je odrediti koja je najveca, jer im je velicina promenljiva. Ali jedno je sigurno da je najveća do sada sa precnikom koji je 1200 do 2400 puta veći od prečnika naseg Sunca.

Ovu titulu ponela je zvezda NG 2240 sa svojih 250.000 stepeni Kelvina.

Otkrivena je Hubble teleskopom 1995. godine, temperatura joj je oko 2.600 K a ime joj je HD 16160.

Proksima Centauri joj je ime a udaljena je 4.25 sv. god. Neko bi pomislio da je deo parnih zvezda Alfa Centauri A i B i da čini treći deo skupa. Od njih je, ipak udaljena 4.4 sv.god. tako da je samostalna zvezda. Nalazi sa na oko 28.000 sv.god. od centra galaksije.

To je Sirius sa svojih 1.46 magnituda. To je sistem od dve zvezde, ali skoro sva svetlost dolazi od primarne zvezde Siriusa-A.

Pripisuje se zvezdanim skupovima koji su nastali i pre 10 ili 11 milijardi godina. Sunce je formirano pre oko 5 milijardi godina.

E.E. Bernard je otkrio 1916. godine zvezdu koja i dalje drzi rekord u pravilnosti svog kretanja. Nazvana je Bernardova zvezda. Njena oscilacija sa putanje koju vidimo sa Zemlje je 10.31 arcsekundi.

Dogodila se 1006. godine u sazvezdju Lupus. U katalogu se nalazi pod brojem PKS 1459-41. Njena udaljenost je 3,260 sv. god.

Dogodila se u 17. veku koja je slicna Novi Aquilae iz 1918.godine sa magnitudom od -1.1. Sledeca najsvetlija je Nova Persei iz 1901. godine.

To je Omega Centauri (NGC 5139). Sadrzi milione zvezda okupljenih u loptu veličine 620 sv.godina. Lopta nije potpuno sferna, nego je malo spljostena. To je ujedno i najsvetliji skup na nebu sa magnitudom od 3.6. Daleko je 16,500 sv.godina.