AM Home

am@astronomija.co.yu

 

 

 

Studije astronomije
Gde u YU da studirate astronomiju i sta posle
da radite

 

 

Sadržaj AM

          

 

 

licno iskustvo

Biti il' ne biti astronom
Vreme je kada se ucenici cetvrtog razreda srednjih skola, nalaze pred odlukom sta da studiraju. Neki ozbiljno pomisljaju na astronomiju. Po pravilu roditelji ne gledaju bas blagonaklono na te studije, a sami djaci nemaju jasnu predstavu sta ih nakon studija astronomije (a i drugih nauka) ocekuje. Stoga smo pomislili da bi bilo zanimljivo i korisno da nekim nasim astronomima postavimo dva pitanja o njihovom licnom iskustvu sa astronomijom.

            

 Dr Miroslav Filipovic
 
m.Filipovic@uws.EDU.AU  


AM: Kako ste se vi odlucili za poziv astronoma, sta vas je navelo na takvu odluku? Da li je to bila vasa cvrsta namera ili pak neka slucajnost?

MF: U mom slucaju sve je to bilo "klasicno". Jos kao 10-ogodisnji decak sam se bavio astronomijom i za mene nije bilo dileme. Nije me uplasilo ni to sto cete procitati dole iako sam to i onda znao al' nisam kapirao. Zato i ne ocekujem da ce mnogo mladih ljudi i sad to sve ukapirati u pravom smislu reci...

AM: Kako vi dozivljavate svoj poziv, u cemu se on bitno razlikuje od ostalih, "klasicnih", zanimanja i imate li neke sugestije za djake koji razmisljaju o studiranju astronomije?

MF: Poziv Astronoma se razlikuje u svemu od bilo kog drugog ne naucnickog zanimanja... Od pristupa, realizacije pa sve do prezentacije - sve je drugacije! 

Ja licno bez astronomije ne mogu i veliko deo mog svakodnevnog zivota je astronomija. Meni je dan kratak i jedva cekam da svako jutro/noc ponovo se vratim na astro istrazivanja. JA MOJ POSAO VOLIM i s time sam ponosan!!

Sto se tice sugestija za buduce astronome... Kao prvo NEMA NIGDE U SVETU POSLA (mislim da te placaju). NEMA I NECE GA BITI (posla) mnogo u buducnosti! A i ako se zaposlis - plata u odnosu na obrazovanje (broj provedenih godina u skoli tj. 8+4+4+2+4 (u najboljem slucaju) je mala. Studije su veoma teske i duge.... nema zavitlavanja!!!!!!!! MORAS da budes NAJBOLJI da bi koliko toliko uspeo. Za sve to vreme zivot ce ti biti mizerija!

Ali ako ipak astronomiju ludo volis,  e onda... Ipak je ova nauka veoma 'seksi' i ima svi da te vole iako ima da ti se "smeju" na sta si valjda do sad i navikao!

            
 Dr Milan Cirkovic
 
arioch@eunet.yu

AM: Kako ste se vi odlucili za poziv astronoma, sta vas je navelo na takvu odluku? Da li je to bila vasa cvrsta namera ili pak neka slucajnost?

MC: Dakle, sumnjam da mogu mnogo da pomognem u ovom pogledu, mada svakako podrzavam sve mlade ljude zainteresovane za astronomska i srodna pitanja. Stvar je u tome sto na prvo pitanje ne mogu da odgovorim konkretno, stoga sto se i ne osecam *posebno* astronomom ista vise nego fizicarem, filozofom i generalno, kulturnim covekom (u smislu, recimo, Paskalovih "Misli" koje mogu da srdacno preporucim svakom, posebno mladom, coveku). 

S obzirom da ne verujem u postojanje slucajnosti vec u duboku predodredjenost svih stvari, ne mogu da kazem da je to bila slucajnost, dok, sa druge strane, tesko mogu da govorim da se radilo o nekoj mojoj dubokoj odluci. Ponajtacnije bi bilo reci da se radilo o sticaju okolnosti koji je bio usaglasen sa svim ostalim desavanjima u mom zivotu (pa i kosmoloskim granicnim uslovima!). 

AM: Kako vi dozivljavate svoj poziv, u cemu se on bitno razlikuje od ostalih, "klasicnih", zanimanja i imate li neke sugestije za djake koji razmisljaju o studiranju astronomije?

MC: Sto se tice drugog pitanja, dakle, dozivljavam ga kao deo sveopste zapitanosti o sustinskim osobinama sveta, kako spoljnog, tako i unutrasnjeg. Sto se djaka tice, jedina stvarno dobra preporuka jeste da manje citaju udzbenike (i veruju istim), a vise prave velikane ljudske misli koji ce ih - izmedju ostalog! - ponajopre dovesti do pravog poimanja astronomije: Platona, Dekarta, Ajnstajna, Schrodingera, Penrouza...

 Korado Korlevic
 
korado@astro.hr

                   

Korado Korlevic formalno nije astronom, vec astronom amater. Ali amater koji je svojim radom zasenio vecinu profesionalaca bar kad se radi o malim telima. Mozda je interesantno cuti sta o studijama astronomije misli neko ko se posvetio astronomiji iako se skolovao za nesto drugo - jer u astronomiji je i to moguce. S obzirom da je K. Korlevic po vokaciji pedagog njegovi odgovori imaju poseban znacaj.

AM: U chat intervjuu [intervju] prosle godine rekli ste: "Kad se astronom amater zapita 'gdije ja mogu doprinjeti' ... prestaje biti amater :o)))" 

KK: Ja za ASTRONOMA ne smatram svakog tko je zaposlen u nekoj zvjezdarnici/fakultetu i ponekad objavi vise manje bijedan clanak na neku temu na osnovu podataka iz trece ruke i nekih mjerenja "sumnjica S/N odnosa.

"Pravih" astronoma u svijetu i nema bas mnogo.

AM: Sta vas je navelo da se bavite astronomijom? Slucaj, ili neka svesna zelja da dokucite odgovore na neka fundamentalna pitanja...? Ili nesto trece?

KK: 1. Radoznalost i intelektualno "uzbudjenje" pokusaja dokucivanja neceg toliko velikog. 

2. Previse upitnika koji su se nalazili u astronomskim knjigama. 

3. Potreba da ucenicima ponudim nesto "za sto se isplati raditi". 

AM:  U vasoj biografije citamo da ste zavrsili neke druge skole i da formalno niste astronom [kratka biografija KK]. 

KK: Ne, nisam astronom, ja sam profesor koji se astronomijom bavi vec tridesetak godina, iz pasije i potreba obrazovne struke. Ponekad bi mi se omaklo pa bi svako malo zastranio i zavrsavao u "hard core" astronomiju.

AM: Dakle, tradicija se nastavlja jer se astronomijom jos uvek ozbiljno bave i tzv. amateri - cesto ozbiljnije od nekih profesionalaca. Imajuci tu cinjenicu u vidu, a i s obzirom na vase poznavanje profesionalne astronomije mozete li nesto reci i poruciti srednjeskolcu koga privalaci astronomija i pred odlukom je sta da studira? Znaci: astronomija da ili ne?

KK: Nazalost, u nasim uvijetima ovo nije profesionalna vec zivotna odluka, odabir misije. Postati "pravi astronom" na nasim prostorima znaci otici u svijet odmah nakon zavrsetka studija fizike/astrofizike/programiranja i odabrati karijeru u fizici/astronomiji. Fizika i astronomija su se vec toliko jako vezale kroz astrofiziku, da su naprosto nedjeljive. Naravno ni tamo ne CVATU RUZE, kako se moze procitati u clanku: http://news.astro.hr/article.pl?sid=00/11/07/019209&mode=nested 

Od srednjoskolaca s kojima sam radio, a koji su se opredjelili za neku astronomsku karijeru, sad su na posdiplomskim studijima koja su vise manje astronomske tematike, ili kane nastaviti u astronomiji, petorica: ESO-Garching (D), Politehnicki-Lausane (CH), Berkeley-Mt.Hamilton (USA), U. of Kentucky (USA), Duke U (USA). 

Iz ove generacije tim putem kane otici dvoje. 

AMKako se u Hrvatskoj postaje profesionalni astronom? 

KK: U Hrvatskoj ima JAKO malo profesionalnih astronoma (vise ih ima u inozemstvu). Od ovih koji su ostali u Hrvatskoj, primjer nije indikativan. U svakom slucaju, u Hrvatskoj se zavrsi fizika/astrofizika, a onda si nezaposlen ili programer u banci. Imas strasnu zelju da nesto napravis u struci, a bio si dobar student, k tome neces u inozemstvo imas mogucnost da te prihvate na luzersko mijesto asistenta (citaj fizickog radnika na intelektualnim poslovima, placenog ispod nivoa dostojanstva, s minimalnim sansama da u zivotu napravis ista iole vrijedno spomena).

AM:  Postoji li zaseban fakultet ili se studira u okviru nekog drugog fakulteta? 

KK: Studira se u okviru fizike, ima kolegij astrofizika.

AM: I na kraju ima li posla za prfesionalce nakon studija?

KK: Samo ako zadovoljavas one gore navedene asistentsko izrabljivacke parametre. Po onome sto je u posljednjih nekoliko godina vidjeno, pravi put za postati "svjetski" astronom se pokazalo da je:  

1.) studij fizike -> 
2.) programiranje racunala -> 
3.) uci jos kao student u neki od projekata koji su s tim u svezi
i objaviti svoje prve radove kao clan nekog tima -> 
4.) otici na nekoliko astronomskih kongresa/workshopa (u okolici) i
upoznati tamo ljude koji nesto znace u struci.
5.) zadnjih godina studija slusati kolegije iz astrofizike ili geofizike.
6.) Biti sramotno dobar, da te svatko moze preporuciti
7.) Od postdiplomskog u inozemstvu odabrati/ugurati se na mjesto koje
obecava.
8.) Puno raditi i razmisljati, bas tim redosljedom ....

AM: Na kraju sta da porucimo nasim citaocima u YU koji se interesuju za studije astronomije?

Ti u Yugoslaviji imas mogucnost ucenicima preporuciti odlazak u Istrazivacku stanicu Petnica, i da tamo NE SLUSAJU samo astronomiju nego da prodju barem fizika/astronomija/racunala workshope (primjenjivo za tu pricu su i geofizika/geologija/matematika).

Srpska fizikalno/astronomsko/geofizikalna zajednica je u svijetu veoma brojna, sposobna i cijenjena. Probati se osloniti u kontaktima na nju, jer nesto slutim da su nam drzave naprosto blizanci, sto se tice "negativnih situacija u domacoj znanosti". 

"Problem-lijepa stvar" s danasnjom astronomijom je taj da je to postala krajnje multidisciplinarna znanost u kojoj se sve ispreplice (pa cak i biologija danas kroz ASTROBIOLOGIJU).

AM Hvala!

KK: Sve najbolje. 

[januar 2001.]

vrh