Vest dana glasi:
Svi koji su jutros očekivali da se nađu u crnoj rupi
ostali su razočarani.

Jutros se probudim i vidim haos u sobi. U trenutku pomislim, aha, evo počelo je, svet se urušava. Ali bilo je još rano, eksperiment još nije krenuo. A posle se ispostavilo da su te stvari po sobi zapravo bile samo uredno razbacane, onako kako sam ih sinoć i ostavio. Nije mi se spremalo kad će ionako sve za desetak sati da se dezintegriše.

Singularitet na beloj pozadini. (uvećan)

Sinoć skajpovao Radan. Bio je u trendu pa se interesovao za jedan članak iz Astronomije o smaku sveta. Ne želi, kaže, da bude na horizontu događaja, već u centru. OK, pošaljem mu to i pozdravimo se. Kaže on, doviđenja u singularitetu. Aha, odgovorim pa odem da spavam. Bilo već bome rano.

Danas oko 10 sati Marino Tumpić smsuje: „E vidi, ako čitaš ovo znači da oni u Cernu nisu uspeli da rasture planetu“. Da, vidim, ali, odgovorim mu, ima još vremena. Pa ljudi su tek počeli da rade. Ni jutarnju kafu nisu popili. U pravu si, kaže Marino, ima još šanse.

A ja danas zaista umalo da upadnem u crnu rupu. Sreća da je bila mala, tako oko 20 santimetara.  Od dna do horizonta događaja imala je jedva pola metra. To su nju na trotoaru napravili naši vredni neimari koji malo dalje zidaju jednu zgradu.

A i ti naučnici. Nikako im ne polazi za rukom da unište ovaj svet. Prvo su pokušali sa lukom i strelom, ali je produktivnost tog izuma bila očajno slaba. Za totalno uništenje bilo je potrebno nešto mnogo jače. Više hiljada godina rada - i uspeh skoro da je postignut: naučnici napravili atomsku bombu! Ali ispostavilo se da bomba radi na crveno dugme koje su prisvojili političari, a oni iz nekog razloga ne žele da ga pritisnu. Možda i hoće jednog dana, ali naučnicima se ne čeka toliko. Zato su oni smislili da naprave toliko komplikovano i nerazumljivo oružje da to političari ne mogu da shvate kako radi i kako se upotrebljava. Nazvali su ga Veliki hadronski sudarač. E jutros su ga uključili.

Nastaviće se (nadam se).

Saša Zorkić

P.S.

Za one koji nemaju smisao za humor: ovo gore je šaalaa!, štos, vic, nije ozbiljno! Nema šanse da LHC razori planetu. To će ipak pre učiniti neki teroristi, ludi general ili slični. U sudarima u LHC nastaju ogromne energije, ali ogromne za naš, zemaljski pojam. Mnogo većim energijama, o kojima naučnici samo sanjaju, kosmički zraci već 4,5 milijardi godina udaraju u našu atmosferu, u njene čestice, i - ništa.

Sem toga, kad se sudare dva voza onda se trilioni čestica jednog voza sruče na trilione čestica drugog. I svaki sudar dve čestice proizvede neku štetu i zajedno uzev šteta je ogromna. Ali u kolajderu se sudara znatno, znatno manji broj čestica i ukupna šteta po okolinu je... shvatate.

Sem toga, verovatnoća da se proizvede neka veća nevolja je mala, izuzetno mala, toliko mala da se ne može objasniti. Sa tolikom verovatnoćom da će na vas naleteti automobil mogli biste komotno žmureći da prelazite put čitav život bez ikakve šanse da stradate.

Toliko o tome.