|
01. 12. 04
Evo još jednog dokaza da ako si "smart", uspećeš kad–tad. Posle dugog spiralnog puta oko Zemlje, evropska robotska sonda SMART–1 je stigla na planiranu destinaciju – orbitu oko Meseca. Lansirana raketom Ariane 5 iz svemirske luke Kourou u Francuskoj Gijani još krajem septembra 2003. godine, prva letilica Evropske svemirske agencije (ESA) iz dugo planiranog programa Small Missions for Advanced Research in Technology (SMART-1) konačno je 17. novembra 2004. godine uhvaćena Mesečevom gravitacijom.
Sama robot–sonda nije velika – jedna kutija širine oko jednog metara. Sa raširenim solarnim panelima ima 14 m u dužinu. Šestorica ljudi mogu lako da je podignu. U poređenju sa stotinama kilograma teškim satelitima koje je Ariana nosila ranije u svemir, ova sonda je teška manje od 370 kg. Obzirom na veliku minijaturizaciju i ekonomizaciju u masi, za uređaje potrebne za tuce tehnoloških i naučnih programa inženjerima je bilo potrebno svega 19 kg. Na primer, teleskop X zraka D–CIXS je smešten u kocku od 15x15 cm težine manje od 5 kg. Prispevši na sadašnju široku orbitu, u toku sledećih nekoliko nedelja sonda će je podesiti na sebi odgovarajuću, kada će leteti na visini od 300 do 10.000 km polarnom eliptičnom orbitom, da bi od januara sledeće godine počela sa planiranim naučnim programom kompleksnog proučavanja Mesečeve površine. Među mnogim zadacima, jedan od primarnih biće potraga za vodom u obliku leda na Mesecu. Koliko se sada zna, takvog leda ima jedino u polarniim kraterima čiji su delovi permanentno u senci i time nedostižni zargevajućim sunčevim zracima.
Na svom putu ka Mesecu koji je trajao 13 meseci, SMART–1, koga je naručila Švedska svemirska korporacija (SSC) 1 iz Solne, pokretan je električnim motorom na solarni pogon nove tehnologije koji je koristio ksenon kao gorivo. Letilica se kretala po spiralnoj orbiti oko Zemlje sve dok nije dosegla tačku u kojoj ju je preuzelo Mesečevo gravitaciono polje.
| 1 | 2 | Sledeća strana
(decembar 2004.)
|
