|
10 .6. 2007. U vreme dok pišem ovaj tekst (20.30 h 10.06.2007.) svemirski šatl „Atlantis“ preleće poslednje kilometre pred današnji randevu sa Međunarodnom svemirskom stanicom (ISS), noseći sa sobom do sada najteži teret iznet u orbitu. Sve teče po planu, sem što kontrolore na Zemlji, a bogme i sedmočlanu posadu, pomalo zabrinjava mala poderotina na zaštitnoj oblozi letilice.
Po planu, „Atlantis“ će se spojiti sa ISS večeras u 21:38 po načem vremenu, i ostaće tako nedelju dana, što će posadi omogućiti instaliranje trećeg para solarnih panela, čime će se poboljšati snabdevanje električnom energijom polugotove stanice. Sinoć, na visini većoj od 320 km iznad Zemlje, pilot misije je pomno, po stoti put, testirao uređaje koji će da učestvuju u planiranom randevuu i pokrenuo motore šatla da bi ubrzao šatl i poveo ga ka svom cilju. U svojoj utrobi šatl nosi 14 metara dugu i 16.183 kg tešku aluminijumsku strukturu koja će postati deo kostura stanice, kao i solarne panele. Predviđeno je da astronauti obave tri izlaska u svemir i tom prilikom će obaviti instaliranje novih delova i zamenu straih panela. Ovo šatlovo lansiranje je bilo prvo od decembra prošle godine, što je daleko od NASA–inog prvobitnog plana. Međutim, odlaganje je bilo zbog više sile, jer je glavni tank bio toliko oštećen od grada, da je bilo potrebno 3 meseca i preko 6.000 zakrpa da bi lansiranje bilo ponovo odobreno. Zaštitna pena sa glavnog rezervoara je velika briga NASA još od kako je konstatovano da je ona glavni krivac za stradanje šatla „Columbia“ 2003. godine, kada je direktno uzrokovala kidanje termoštita prilikom ulaska šatla u atmosferu 16 dana nakon lansiranja i smrt sedam astronauta. Nakon toga su usledila duga ispitivanja i kritike NASA–e, što je dovelo pojačanja sigurnosnih mera u sledećim misijama, te je i prvi dan ove misije posvećen merama sigurnosti. Najveći deo subotnjeg radnog dana „Atlantisova“ posada je provela u manevrisanju senzorskom robotizovanom rukom čiji je zadatak bio potraga za eventualnim oštećenjima toplotnog štita. Jedini problem koji je do sada detktovan je mala pukotina na zaštitnom termalnom omotaču na zadnjem delu letilice, za koju je menadžer programa šatl, John Shannon rekao da će se ispitati. Shannon je izjavio da je pukotina na onom delu letilice koji prilikom ulaska u atmosferu ne trpu najveća termička opterećenja, ali da astronauti to mogu i da poprave ako se zaključi da je to potrebno. „Ako konstatujemo da je pukotina problem, imamo mnogo mogućnosti da to sredimo,“ rekao je reporterima u Johnson Space Centru. Tokom sletanja, zadnji deo šatla trpu temperature od 370 do 550 stepeni Celzijusa, dok napadne ivice krila i nos letilice izdržavaju i preko 1.600 stepeni, kune se Shannon. Kao deo inspekcije letilice, planirano je da se šatl okrene naopačke da bi posada svemirske stanice načinila seriju fotosa velike rezolucije i poslala ih na Zemlju.
(09.06.2007.)
|
***
LANSIRAN ATLANTIS
|
