AM Home

am@astronomija.co.yu

 

 

Sadr¾aj AM

 

Fermijev paradoks i ostale prièe
        

Proèitajte komentar na ovaj tekst

Milan Raièeviæ
raikhan@EUnet.yu

 
Katarina Miljkoviæ
mkaja@ptt.yu

Slika 1. Marvin the Marsian

Mislite li da æe Marvin the Martian jednog dana zakucati na va¹a vrata? Mo¾da, ako poènemo da slavimo Halloween, ili ako Warner Bros napravi svoje predstavni¹tvo u Beogradu…

Mi znamo da inteligencija postoji na Zemlji!? Parafrazirajuci Rinsvinda, èarobnjaka, svemir je skoro beskonaèno veliki, a fizièki zakoni dovoljno ogranièavajuæi, iz èega sledi logièan zakljuèak da mora postojati jo¹ planeta, sa savr¹enim uslovima za ¾ivot, nalik Zemlji. ©ta vi¹e, takvih planeta mora postojati èitavo mno¹tvo… Ako pretpostavljamo da je pojava inteligencije standardni stupanj u evoluciji ¾ivota, mo¾emo se zaleteti i pretpostaviti da je Galaksija puna ¾ivota. Na sreæu, Enriko Fermi je oti¹ao na ruèak…

Na tom ruèku u razgovoru sa prijateljima Fermi se zapitao gde su ti vanzemaljci. Ako je ova galaksija puna vanzemaljaca, jedna od tih silnih civilizacija bi veæ sada bila dovoljno stara da se ra¹iri po èitavoj Galaksiji. Zakljuèak: Oni su svuda oko nas. Kako to da se nismo vec sreli. Znak pitanja!

Danas je ovo poznato kao Fermijev paradoks. Da bi ovo uop¹te bio paradoks, moramo da pretpostavimo da je Galaksija puna razvijenih civilizacija. To je upravo ono ¹to projekat SETI poku¹ava da doka¾e.

Novembra 1961. godine sakupila se grupa nauènika i in¾injera da se pozabavi moguæim tehnikama radioastronomije kojima bi se doslo do opipljivih dokaza o postojanju inteligentnog ¾ivota van Sunèevog sistema. Tu se prvi put raspravljalo o danas op¹tepoznatoj Drejkovoj jednaèini. Grupa je dobila ime “The Order of the Dolphin” prema prièi o inteligenciji delfina, koja se izmedju ostalog takoðe pominjala na tom skupu. Èlanovi te grupe, tj. ljudi koji su bili na tom skupu su: Dana Atchley, Melvin Calvin, Frank Drake, Su Shu Huang, John Lilly, Bernard Oliver, J. Peter Pearman, Carl Sagan, Otto Struve i Philip Morrison, koji je bez sumnje bio pod uticajem svog kolege, Enrika Fermija.

Prva koraci preduzeti povodom tra¾enja vanzemaljske inteligencije naèinjeni su jo¹ 1960. od strane F. Drejka. Baziran na tehnikama radio astronomije nastao je “projekat Ozma” koji je ime dobio po dobroj ve¹tici iz ciklusa knjiga o zemlji Oz. Drejkovi sledbenici su, kasnije, sve vi¹e usavr¹avali ovaj naèin traganja za vanzemaljcima. Mnogi uva¾eni nauènici su posvetili svoje karijere SETI programu. Do danas, uhvaæen je izvestan broj “sumnjivih” signala, ali nijedan nije potvrðen, jer, pre svega, nijedan od tih signala nije uhvaæen dvaput. SETI “oslu¹kuje” nebo veæ 30 godina i op¹te je poznato da se jo¹ ni¹ta konkretno nije detektovalo. Neki bi rekli da je ovaj period dovoljno velik i da govori u prilog tome da smo jedinstveni i sami u svemiru, mada bi neki drugi tvrdili da je 30 godina mali period da bi se pretra¾ilo èitavo nebo u svim svojim razmerama ogranièenom tehnologijom kakvu danas posedujemo. Èinjenice idu u prilog potonje tvrdnje, po¹to je za ovih trideset godina pretra¾en zaista mali deo neba u vrlo malom opsegu radio frekvencija, dok su druge vrste elektromagnetnih talasa potpuno ignorisane.

Frenk Drejk, jedan od pionira SETI-ja, postavio je danas slavnu jednaèinu. Ta jednaèina ima za zadatak da pretpostavi broj vanzemaljskih civilizacija u na¹oj galaksiji. Ona se pojavljuje u zaista velikom broju razlièitih oblika, a jedan od elementarnijih glasi:

gde su èlanovi redom:

– stopa formiranja zvezda u Galaksiji, izra¾ena u broju zvezda po godini,
- procenat zvezda oko kojih se formiraju planete,
- proseèan broj planeta oko svake zvezde koje su povoljne za stvaranje ¾ivota.
- procenat planeta na kojima se ¾ivot stvarno pojavi.
- procenat planeta na kojima se pojavi inteligentni ¾ivot.
- procenat planeta na kojima ima inteligentnog ¾ivota koji je u moguænostima da komunicira sa drugim svetovima.
– period u godinama tokom kojih civilizacija emituje signale.

Konaèni rezultat N je procena broja civilizacija koje smo u stanju da detektujemo.

Prva tri èlana ne prave problema koliko ostali èlanovi. Posmatranja daju dobru osnovu i poma¾u u procenjivanju vrednosti ovih koeficijenata.

Vrednost èlana R se prema posmatranjima procenjuje na oko 1 zvezdu godi¹nje, mada se teorijski pretpostavlja da mnogo toga mi ne vidimo, pa je moguæe da sa novim posmatranjima koeficijent R dostigne vrednost izmedju 10 i 20 zvezda godi¹nje.

"Order of The Dolphin" je procenio da je vrednost fp negde izmedju 0.2 i 0.5, sto je u njihovo vreme bilo manje-vi¹e nagaðanje, po¹to nije bila otkrivena ni jedna planeta van Sunèevog sistema. Danas, sa otkrivenih osamdesetak ekstrasolarnih planeta, mo¾emo mnogo bolje da predpostavimo ovaj broj. Iako jo¹ uvek imamo isuvi¹e malo podataka za razgovor o nekim sigurnim vrednostima, mo¾emo sa velikom sigurno¹æu da tvrdimo da je vrednost fp veæa nego ¹to je "Order" predpostavio.

Koristeæi Sunèev sistem kao primer, vrednost se procenjuje na 1 do 5 planeta nalik Zemlji. S obzirom da je otkriveno da je Sunèev sistem neobièno bogat te¾im elementima koji su potrebni za nastanak ¾ivota, moguæe je da je ovaj broj mnogo manji.

Vrednosti ostalih èlanova nije tako "lako" proceniti.

Èlan fl je procenat planeta na kojima se pojavi ¾ivot. Kako uop¹te nastaje ¾ivot?

Na to pitanje nemamo ni pribli¾an odgovor i zato je praktièno nemoguæe pretpostaviti ovaj broj. Njegove vrednosti variraju od 0 do 1 . Podjednako te¹ko pitanje je i kako nastaje inteligentni ¾ivot. Zato je èlan fi podjednako neodreðen kao i èlan fl, iz èega sledi da i on varira od 0 do 1.

Èlan fc se odnosi na procenat civilizacija koje svesno ili nesvesno ¹alju signale u svemir. To zavisi od vi¹e faktora, kao na primer da li su dostigli na¹ tehnolo¹ki nivo ili da li su uop¹te zainteresovani za komunikaciju.

Konaèno, èlan L predstavlja period vremena u godinama tokom kojeg je moguæe detektovati signal neke druge civilizacije. Ovaj koeficijent se èesto naziva i koeficijent samouni¹tenja. To je mo¾da pomalo nesreæan naziv po¹to on ne zavisi samo od toga koliko je vremena potrebno proseènoj civilizaciji da se samoubije (hemiskim otrovima, atomskim oru¾ijem ili lo¹im TV programom), veæ zavisi i od naèina unutra¹nje komunikacije koju civilizacija koristi. Recimo, ako neka civilizacija koristi samo optièke kablove za komunikaciju unutar svojih granica i nikada u toku svojeg postojanja ne emituje nijedan radio signal, mi ih nikada neæemo "spaziti". Order of the dolphin je primetio da se prethodni èlanovi manje-vi¹e poskraæuju i da Drejkova jednaèina dobije mnogo praktièniji oblik N=L.

Vratimo se na Fermijev paradoks. Da bi jedna drevna galaktièka civilizacija osvojila celu galaksiju potrebno joj je vrlo kratko vreme u odnosu na starost galaksije, èak i ako se talas ekspanzije kreæe brzinama mnogo manjim od brzine svetlosti. To potrebno vreme se u razlièitim modelima kreæe od 5 do 100 miliona godina za na¹u galaksiju. Iako deluje kao dug period, to je skoro ni¹ta prema starosti same galaksije. Èoveèanstvo veæ sada poseduje ideje i tehnologiju za takva putovanja - da nam je zaista stalo veæ bismo mogli da poènemo da se bavimo kolonizacijom. Zato je i èudno ¹to nismo otkrili nijednu drugu civilizaciju koja se time veæ bavi. U galaksiji ima mnogo starijih zvezda od na¹eg Sunca i u njihovim planetnim sistemima mogu da ¾ive rase mnogo starije od nas, rase koje su imale tih 50 miliona godina. Dakle, za¹to ih nema?

Jedno od moguæih obja¹njenja mo¾e biti to da Oni ne postoje. Moguæe je da sve ¹to se desilo na Zemlji i uèinilo da ¾ivot na njoj otpoène jeste isuvi¹e veliki skup sluèajnih procesa da bi se ponovio bilo gde u svemiru, ¹to nas èini jedinstvenim. Takoðe, nauèna pretpostavka jeste to da je Sunèev sistem bogat te¾im hemijskim elementima koji su potrebni za razvoj ¾ivota kakav postoji na Zemlji.

[strana 1. od 2] sledeæа strana >>

vrh