am@astronomija.co.yu

 

 

 Život, SETI
 

 

 

Sadržaj AM

 

 

BLISKI SUSRET TREĆE VRSTE
 Poruka u kosmičkoj boci

Ako postoje, napredne vanzemaljske civilizacije već su verovatno shvatile da je puno delotvornije poslati neku vrstu materijalne poruke nego emitovati radiotalase. To tvrdi nova analiza međuzvezdanih komunikacija, koju su napravili Kristofer Rouz sa univerziteta u Nju Džersiju i fizičar Greg Rajt, i koja pokazuje da takva poruka već možda čeka u „našem dvorištu". U teoriji dvojice naučnika navodi se da bi vanzemaljci, pod pretpostavkom da im nije važno kada će poruka stići na odredište, odašiljući radio signal koji se može ’uloviti’ na 10.000 svetlosnih godina, oni potrošili „milijardu miliona" više energije nego da su jednostavno lansirali poruku na nekoj vrsti materijala.
"Brinete li o energiji, kudikamo je delotvornije uklesati poruku u kamen", kaže Rouz. "Komunikacija materijalnim porukama do nedavno je izgledala smešno u odnosu na emitovanje signala. Ali sada više nije i mi moramo tražiti obe vrste mogućih poruka". Rouz misli da bi stabilne orbite oko Jupitera, Meseca ili čak oko Zemlje, mogle biti divovski poštanski sandučići. Pri tome nije zaboravio da se na svim tim nabrojanim lokacijama „već nalaze" čuveni monoliti koje je opisao Artur Klark u romanu „Odiseja u svemiru 2001".

Alo, ovde Elijen
Neobjašnjivi radijski signal, koji dolazi duboko iz svemira, mogao bi biti (ali samo mogao) kontakt vanzemaljske civilizacije, objavio je časopis „NJu Sajentist". Teleskop smešten u Portoriku triput je, naime, ulovio signal emitovan iz tačke smeštene između sazvežđa Riba i Ovna. Časopis ističe da bi signal mogao biti proizvod prethodno nepoznatog astronomskog fenomena ili čak nusproizvod samoga teleskopa. Međutim, tajanstveni signal uzbudio je astronome diljem sveta. Signal je emitovan na glavnoj frekvenciji na kojoj vodonik apsorbuje i emituje energiju, a astronomi drže da je to sredstvo za kojim bi vanzemaljci najverojatnije posegnuli žele li upozoriti na svoju prisutnost.

"U Sunčevom sistemu imate puno mesta za skrivanje" kaže Greg Rajt. "Osim delova Meseca, Marsa i nekoliko asteroida, ništa oko nas nije mapirano i još nismo pokrenuli nikakvu ozbiljnu potragu za takvim stvarima. Koriste li vanzemaljci odašiljače veličine kakve mi koristimo da bi smo „ulovili" njihove moguće poruke (npr. radio teleskop Arecibo u Portoriku s veličinom tanjira od 305 metara), oni bi trebalo da emituju signal iz Saturnove orbite da bi potrošili jednaku količinu energije koju bi potrošili da prema nama ispale najobičniju poruku u boci".

"Sa stajališta potrošnje energije bilo bi efikasnije da su dve sonde ’Vojadžer’, koje se nalaze na samim rubovima Sunčevog sistema, sa sobom na put od 2.000 svetlosnih godina ponele tri DVD-ja vrednih podataka, nego sama radio komunikacija unutar Areciboa", kaže Rouz. On dodaje i da je jednom neuhvaćeni radio signal izgubljen zauvek. Tako da bi vanzemaljci trebali neprestano da emituju, jer bi neka druga civilizacija mogla da trepne i propustiti njihovu poruku. Fizički objekat ostaje tamo gde je i pao.

Pozlaćeni disk na Vojadžeru

Da ova teorija nije baš tako besmislena verovatno su mislili i konstruktori oba „Vojadžera" i „Pionira", koji su lanisarni sa Zemlje s materijalnim porukama za eventualno dovoljno napredne civlizacije koje bi ih mogle dešifrovati. Oba „Vojadžera" nose sa sobom zlatne ploče sa „Zvukovima Zemlje", a „Pioniri", prvi ljudskom rukom izrađeni objekti koji su napustili Sunčevi sustav, nose male pločice na kojima je označena njihova ruta i nacrtani goli muškarac i žena koji pozdravljaju. "Nije nemoguće da slična vanzemaljska poruka negde čeka da bude pronađena", kaže Rouz.

 

(septembar 2004.)

vrh