Astronomski magazin - HOME

am@astronomija.co.rs

 

 

 
 Planete
 

 

Potražite

AM Index
 
priključite se

 

 

Sadržaj AM

 

 

Uz ljubaznu dozvolu preuzeto sa: http://www.ekoforum.org.yu/index/default.asp
 

Odrzivi razvoj

Odrzivi razvoj je skladan odnos ekologije i privrede, kako bi se prirodno bogatstvo nase planete sacuvalo i za buduce narastaje. 

Moze se reci da odrzivi razvoj predstavlja generalno usmerenje, teznju da se stvori bolji svet, balansirajuci socijalne, ekonomske i faktore zastite zivotne sredine.

Pre nesto vise od deset godina, Svetska komisija za zivotnu sredinu i razvoj (World Commision on Environment and Development), poznata i kao  "Bruntlendova komisija" (Brundtland Commision) objavila je izvestaj pod nazivom „Nasa zajednicka buducnost („Our Common Future“) kojim se ukazuje na opasnost, po ljude i nasu planetu, od politike ekonomskog rasta bez uzimanja u obzir mogucnosti regeneracije planete Zemlje.

Ova komisija, kojom je predsedavao Kanadjanin Jim McNeill, definisala je odrzivi razvoj kao razvoj kojim se ispunjavaju potrebe sadasnjosti, bez uskracivanja mogucnosti buducim generacijma da zadovolje svoje potrebe.

Svetski lideri su na Zemaljskom samitu u Rio de Zaneiru 1992. godine usvojili preporuke Bruntlendove komisije, a jedan od rezultata samita bila je Agenda 21 kojom se daju preporuke za odrzivo upravljanje zemljisnim, vodenim i sumskim resursima u 21. veku.

Samit o Zemlji - Rio de Zaneiro 1992

Konferencija Ujedinjenih nacija o zastiti zivotne sredine i razvoju (UNCED), odrzana juna 1992 godine u Rio de Zaneiru (Brazil) bila je najveca od svih ikad odrzanih konferencija Ujedinjenijh nacija. Prisustvovalo je blizu 10.000 zvanicnih predstavnika iz oko 150 zemalja, ukljucujuci i 116 nacionalnih politickih lidera. Paralelno desavanje - konferencija namenjena nevladinim organizacijama, privukla je jos vise ucesnika. Konferenciju je pratilo preko 7.000 predstavnika „sedme sile“.

Medjutim, kao sto je i bilo ocekivano, ucesnicima samita nije poslo za rukom da dodju do resenja i saglasnosti po mnogim pitanjima. Naime, bilo je tesko postici saglasnost izmedju zemalja o pitanjima gde su se na udaru nasli razliciti ekonomski interesi ili duboko uvrezene vrednosti. Zemaljski samit 1992. godine uspeo je utoliko sto je po prvi put povezao pitanja razvoja i zastite zivotne sredine. Osim toga, rezultat predstavlja i potpisivanje i usvajanje nekoliko vaznih dokumenata, medju kojima je Deklaracija o zivotnoj sredini  i razvoju - poznatija kao Rio deklaracija, Konvencija o promeni klime, Konvencija o bioloskoj raznovrsnosti, Princip o upravljanju, zastiti i odrzivom razvoju svih tipova suma, kao i akcioni plan odrzivog razvoja za 21. vek nazvan Agenda 21.

Agenda 21

Jedan od kljucnih dokumenata usvojenih na samitu u Rio de Zaneiru je Agenda 21 - deklaracija o namerama i obavezivanje na odrzivi razvoj u 21. veku. Na oko 500 stranica nalazi se 40 poglavlja - od teme siromastva, zastite atmosfere, suma, vodenih resursa, preko zdravstva, poljoprivrede, ekoloski zdravog upravljanja biotehnologijom do pitanja odlaganja otpada. Novitet u odnosu na druge dokumente Ujedinjenih nacija predstavlja izricito priznavanje uloga "bitnih grupacija", kao sto su zene, deca i omladina, poljoprivrednici i preduzetnici. Od 1992. godine, pa nadalje, Ujedinjenih nacije su pocele da sve vise racunaju na ulogu ovih grupacija u svojim programima, za razliku od prethodne prakse koja je iskljucivala sve aktere osim nacionalnih vlada i nekoliko favorizovanih posmatrackih organizacija.

Lokal Agenda 21

Jedno od poglavlja Agende 21 o bitnim grupacijama je i poglavlje o ulozi lokalnih vlasti. Sa svih strana sveta, razna tela naglasavala su njihovu kljucnu ulogu u konkretnoj primeni "odrzivosti" na lokalnom nivou.

Iz ovoga je i proizasla preporuka data u 28. poglavlju - da lokalne vlasti treba da se konsultuju sa stanovnistvom u pogledu osmisljavanja strategije za stvaranje Lokalne Agende (LA) 21. Nazalost, bilo je potrebno nekoliko godina da se pojavi bilo kakva smernica o tome sta bi ovo trebalo da podrazumeva i sta konkretno treba preduzeti, pa se tako, u prvo vreme, samo nekolicina pionira prihvatila ovog posla.

Danas, mnogi lokalni saveti rade u skladu sa principima Lokal Agende. Svaki od procesa ima svoje karakteristike, obelezen je lokalnim uslovima, ukljucujuci tu i javno mnjenje, geografske uslove (urbane i ruralne oblasti, na primer, razlikuju se po svojim nedostacima), koji se uzimaju u obzir pri donosenju odluka, sto vazi i za politicke stavove, kao i za probleme resursa. Ipak, od pocetka je bilo jasno da pored loklanih postoje i neki opsti faktori koji moraju biti deo svakog pojedinacnog LA 21 procesa:

Lokal Agenda nije samo strategija zastite zivotne sredine. Plan odrzivosti ukljucuje i resavanje socijalnih i ekonomskih pitanja. Lokal Agenda  ukljucuje celo drustvo ili u najmanju ruku najveci moguci presek skupova, sa svim raspolozivim resursima. Oko Lokal Agende mora se stvoriti konsenzus – zajednicki napori naspram prevazidjenog modela suprotstavljenih interesa.

Prvi korak je prikupljanje informacija o lokalnim uslovima i lokalnim priopritetima - otkrivanje pravih zelja i potreba ljudi. Dalje, akcije je potrebno identifikovati. Nijedna organizacija ni drustvena struktura ne moze imati monopol na dobre ideje. Vazno je naci nacine da se izmeri napredak, kako bismo znali da nasa zalaganja imaju rezultate.

Ekologija nije u sukobu sa ekonomijom

Jedna od predrasuda je da zastita covekove sredine dolazi u sukob sa interesima privrednog razvoja - rasta drustvenog proizvoda, zivotnog standarda, otvaranja novih radnih mesta. Praksa najrazvijenijih zemalja, ali i zemalja u razvoju, tokom poslednje decenije dokazuje suprotno: tradicionalni koncept razvoja orijentisanog na rast proizvodnje i ujedno rast potrosnje prirodnih resursa dosao je do svojih krajnjih granica. Tzv. "eksterni troskovi" koje proizvodi zagadjivanje, iscrpljivanje resursa i narusavanje ljudskog zdravlja pocinju nadmasivati koristi koje dalji rast donosi. Kapital se danas u najrazvijenijim zemljama sve vise ulaze u zastitu okoline, stednju energije i drugih resursa i u razvoj tehnologija prijateljskih prema okolini. Upravo u tim podrucjima otvaraju se i brojna nova radna mesta. Manje razvijene zemlje nemaju izbora, moraju slediti taj put. Odrzivi razvoj treba poticati fiskalnim merama na lokalnom nivou, koja za cilj imaju sprecavanje zagadjenja i rasipanje prirodnih bogatstava.

Korisni linkovi na engleskom jeziku:

UNESCO Education for Sustainable Development: http://portal.unesco.org/education/en/ev.php-URL_ID=27234&URL_DO=DO_TOPIC&URL_SECTION=201.htmlrt

World Summit on Sustainable Develpment:
http://www.johannesburgsummit.org  

Sustainable Development Communications Network:
http://www.sdgateway.net


 

„Samit o Zemlji“ (Rio de Zaneiro, 1992)

Agenda 21

Lokal Agenda 21

Ekologija nije u sukobu sa ekonomijom

Foto: EkoForum


Od Stokholma do Johanesburga

Na prvoj Svetskoj konferenciji Ujedinjenih nacija o zivotnoj sredini, odrzanoj 1972. godine u Stokholmu, po prvi put je na visikom, medjunarodnom nivou, ukazano na opasnosti koje nasoj planeti prete od zagadjenja zivotne sredine na globalnom nivou.

Nesto ranije, krajem sezdesetih godina proslog veka, cula su se prva upozorenja strucnjaka i razlicitih ekoloskih organizacija - koje su pocele da se formiraju na nacionalnom i internacionalnom nivou.

1982. godine u Najrobiju je odrzana druga po redu konferencija Ujedinjenih nacija o zivotnoj sredini. Tada je upozoreno na nekontrolisani industrijski razvoj i eksplataciju prirodnih resursa i posledice koje ostavljaju na zivotnu sredinu.

1992. godine odrzana je Konferencija u Rio de Zaneiru, na kome je po prvi put ukazano na povezanost razvoja i zastite zivotne sredine. 

Pet godina kasnije u Njujorku je odrzana Konferencija Rio + 5, na kojoj je zakljuceno da je u zastiti nase planete postignut mali napredak.

Deset godina posle Samita u Riju, od 26. avgusta do 4. septembra u
Johanesburgu je odrzan Svetski samit o odrzivom razvoju (Rio +10). 

Bio je to prvi put da se ceo svet okupio radi jednog cilja-odrzivog razvoja Zemlje. Osmisljen kao najveci samit Ujedinjenih nacija, na samitu je ucestvovalo vise od 60.000 delegata, aktivista ekoloskih organizacija, predstavnika velikih svetskih kompanija i preko 170 svetskih lidera.

 

(20.05.2005.)

vrh