Radan Mitrović radan@astronomija.com.mk www.astronomija.com.mk

Kliknite na sliku

Zbog rasporeda godišnjeg odmora ja nisam planirao ići na ove perseide. Trebao sam se vratiti kući u Skoplje tek 15. avgusta ali što zbog kiše što zbog nekih drugih stvari u poslednjem momentu mi se otvorila prilika da stignem u Skoplje taman na vreme da podjem sa mojima na teren. Teren je planiran dosta kasno i iz Skoplja e polazilo tek u 23h (valjda zbog Meseca koji je bio oko 75% , a i da se radijant pristojno podigne iznad horizonta). U Skoplje sam stigao samo kojih pola sat ranije i uspao sam da stignem na vreme , čak sam i morao da čekam neke ljude, kao što je recio our president Andreja. Bilo nas je poprilično, a i imali smo dosta auromobila tako da smo rešili da se malo raširimo i pošlo je nas 16-toro u 4 automobila, a peti smo parkirali na mestu odakle smo krenuli . Imali smo tu i nekih momaka koji nisu iz društva ali su eto hteli da pogledaju meteore. Kasnije je bilo još nekih gostiju koji su došli onoliko koliko da se prošetaju.

Na Rudine smo sigli negde oko ponoci i prvo što smo uradili čestitali smo rodjendan našem dear presiden-u Andreji rodjendan koji je rodjen jedne davne noći peseida pre dvadeset i oho ho godina . Ja sam poneo moj teleskop i pored jakog Meseca sam uspao da pogledam par M-ova koliko da mi želja mine, a potom sam teleskop prepuštio drugima, a ja sam na svojoj meteorskoj stolici seo i uvio se u ćebe i pridružio se posmatračkom timu. Znao sam da zbog podosta velikog i sjanog pratioca planete Zemlje neće baš biti neki spaktakularni meteorski tuš ali je ipak vredelo pogledati neki od sjajnih koji su lepo zaparali nebo te noći. Troje naših članova su pažljivo upisivali sve podatke, a ostali su bili da uživaju u ovoj hladnoj perseidskoj noći. Neznam da li se meni to samo čini ali iz godine u godinu noć perseida je sve hladnija i hladnija. I ako sam mislio da sam se dobro pripremio za ovu nioć ipak moram priznati da sam se baš lepo smrzao ili to možda ide sa godinama (proklete bile) . Nisam se bunio kada su neki od momaka rešili da zapale vatru da se zagreju i sa zadovoljstvom sam se pridružio nekoliko puta da i ja upijem neki od IC fotona koji su izobilovali iz plamena .

Vasko, naš najiskusniji meteoraš je predvodio tim posmatrača i pažljivo obaveštavao o tačnom vremenu , a bogami po njegovom starom običaju ispravljao u odredjivanju magnitude. Pošto Martin nije bio ovog puta rasprave nije bilo, a i naše oči su se već izvežbale tako da je ocena magnitude bila u okviru od oko 0.5 magnitude. Nažalos i naš komandant Alek koji je prvi trebao biti na perseidima iz ko zna kakvih razloga nije došao. Bilo je tu još nekoliko njih koji su svakako trebali te večeri biti na Rudinama ali nećemo sada o tome.

Mesec je ipak uspeo da uradi ono što mu je verovatno bila nameta tj. da oduva sve one meteore slabog sjaja. Po merenju onih koji su pologonima merili graničnu mahnitudu nebo je bilo sjaja oko 4.5 do 5 m. Po mom mišljenu i 4-ta magnituda je bila izazov ali ja i nisam reper jer ima tu merodavnijih od mene da procene sjaj. Ja sam te večeri uspeo za tih tri sata koliko sam aktivno posmatrao da vidim samo dvadesetak meteora od kojih bih izdojio samo par njih koji su bili sjajniji od Vege i u principu ništa spektakularno ali u svakom slučaju lepo za videti. Pred zoru koju je nagovestila zvezda Danica polako smo počeli da se olabavljujemo. Zbog hladnoće no i zbog blizine veštakog jezera sve oko nas je bilo vlažno, a sa teleskopa i opreme je tekle voda. Polako smo počeli da se pakujemo i na kraju je palo i obavezno slikanje učesnika ovoghodišnjih perseida, a u medjuvremenu videli smo da Veneru prati i njen komšja Mekur pa je bilo greh propuštiti, da se to uslika.

Posle slikanja sakupili smo stvari, raspodelili se po vozilima i otišli kucama. Nas nekoliko smo se dogovorili da ispoštujemo staru tradiciju i odemo do burekdžilnice Vataša gde smo doručkovali i lepo se ispričali, a zatim konačno otišli kućama.

(16.06.2006.)

vrh

AM SCG

Perseidi - šta su, od kad ih znamo....