Preuzeto iz Astronomije br. 14

Otkriće komete

Kometu je vizuelno otkrio Ernst Wilhelm Liebrecht Tempel u noći 3. aprila 1867.g, nešto pre ponoći, posmatrajući nebo iz Marseja (Marseille, France). Nalazila se tada u sazvežđu Vage i bila je poput tamnog dufuznog objekta, kako i izgleda većina kometa otkrivenih vizuelno. Prividni prečnik glave komete, prema Tempelovim merenjima iznosio je 4-5'(lučnih minuta). Kasnija izračunavanja pokazala su da je u momentu otkrića bila na 0,71 a.j. od Zemlje i 1,64 a.j. od Sunca. Kroz perihel je prošla 24. maja te godine, na oko 1,56 a.j. od Sunca. Najbliže Zemlji prišla je 15. maja, na 0,568 a.j, što znači da je tog proleća bila u veoma dobrom položaju, odnosno blizu opozicije sa Suncem, te se mogla posmatrati tokom većeg dela noći. Istina, sazvežđe Vage na srednjim širinama severne polulopte ne diže se visoko, ali se ipak u dobrim noćima bez problema u njemu može uočiti objekat sjaja 10,5m, koliko je i iznosio maksimalni sjaj komete sredinom maja 1867. g.

Kometa je posmatrana punih 5 meseci, do 27. avgusta kada je poslednji put bila viđena. Tada je bila udaljena 1,30 aj. od Zemlje, a 1,81. a.j. od Sunca. Zahvaljujući tako dugom periodu i dovoljnom broju posmatranja, izračunata je putanja komete, te je ona uvrštena u kratkoperiodične, sa periodom obilaska oko Sunca 5,7 godina. Kometa Tempel 1 dobila je te godine oznaku 9P/1867 G1, što znači da je postala deveta kometa Jupiterove porodice kometa, i da je prva koja je otkrivena tokom prve polovine aprila.

Proračuni su govorili da će naredno pojavljivanje komete biti 1873. g, što je rezultiralo njenim registrovanjem 4. aprila, opet u Marseju od strane E. J. M. Stephana. Mogla se posmatrati do 1. jula te godine.

Raoul Gautier je iskoristio brojna posmatranja i određivanja njenih položaja na nebu u prethodne dve pojave komete da bi izračunao precizne elemente njene putanje. To je dovelo do toga da je Tempel ponovo ugleda 25. aprila 1879. g. Uslovi posmatranja su bili slični onima iz 1873. g, jedino je pun Mesec prvih dana aprila onemogućio kometino ranije uočavanje. Tokom ovog trećeg povratka posmatrana je do 8. jula 1879. g.

Bliski susreti sa Jupiterom

Blizu dve stotine periodičnih kometa ima afelsku daljinu koja je bliska Jupiterovoj putanji, a uzimajući u obzir i mali nagib njihovih putanja, proizilazi da se one mogu naći veoma blizu Jupitera. Kao najmasivnija planeta Sunčevog sistema, on svojom gravitacijom može znatno da utiče na kretanje tela malih masa, odnosno da im promeni parametre putanje. Komete koje imaju afelsku daljinu koja iznosi 5-6 a.j. pripada Jupiterovoj porodici kometa, a takva je i kometa Tempel 1. Ako se kometa približi Jupiteru na manje od 0,33 a.j, ona ulazli u njegovu sferu dejstva kada joj on saopštava ubrzanje veće od Sunčevog, te se kometa kreće ustvari pod uticajem Jupitera, dok Sunce tada dobija ulogu poremećajnog tela. Već i pri daljini od 1 a.j. od Jjupitera kometina putanja trpi manje promene svoje putanje, tako da je tada Jupiter poremećajno telo.

Prošavši vrlo blizu Jupitera, kometina putanja obično i dalje ostaje eliptična, samo sa drugom veličinom poluose, ekscentričnosti, nagiba, itd, dakle sa promenjenim elementima putanje. To dovodi do toga da kada se približi svom perihelu, kada je i najsjajnija, posmatrači sa Zemlje ne mogu da je uoče jer je, jednostavno, traže na pogrešnom mestu. Zato se pri proračunu kometinog kretanja obavezno uzima u obzir poremećajno dejstvo ako ne svih planeta, ono bar Jupitera, da bi se dobile tačnije koordinate komete na nebeskoj sferi.

Kometa Tempel 1 je nekoliko puta do sada prošla vrlo blizu Jupitera, te je njena putanja pretrpela veće poremećaje. Korišćenjem kompjutera danas možemo precizno rekonstruisati kretanje kometa i asteroida tokom više vekova. Vrlo su zanimljivi rezultati koji su dobijeni primenom numeričke integracije na putanju komete 9P/Tempel 1 od 1600-2050. g.

Od početka XVI veka, odnosno teleskopske ere astronomije pa do njenog otkrića, kometa Tempel je imala nekoliko bliskih susreta sa Jjupiterom. U tabeli 1 dati su neki elementi putanje nakon tih susreta kada su se desile veće promene.

Tabela 1

q - perihelsko (najmanje) rastojanje komete od Sunca
e - ekscentričnost (izduženost) putanje komete
i - nagib putanjekomete u odnosu na Ekliptiku (ravan Zemljine putanje)
P - period obilaska putanje

Vidi se da se perihelsko rastojanje smanjuje kako se primiče datum otkrića komete, a sa njim i period obilaska putanje. Od početka XIX. veka pa do otkrića nije bilo drastičnih promena putanjskih elemenata.Nakon zadnjeg posmatranja od 8.jula 1879, kometa nije bila viđena sve do juna 1967.g! Razjašnjenje ove pojave "gubljenja" komete vidi se u narednoj tabeli. Naime, perihelsko rastojanje je povećano na preko 2 a.j, te se ionako slabi sjaj komete još više smanjio tako da se nije mogla vizuelno registrovati prilikom očekivanog povratka 1885. g.

Tabela 2

Tokom sredine 1967. g Elizabeth Roemer (Catalina Observatory) naparavila je nekoliko snimaka neba gde je po po proračunima trebalo da se nađe kometa. Početna pretraživanja snimljenih polča nisu pokazala ništa. Međutim, krajam 1968. detaljnijim pregledom na snimku od 8. juna 1967. g. uočen je difuzan objekat sjaja jedva 18m (!), vrlo blizu mesta koje je proračunao Brajan Marsden. Ovaj jedini snimak na kome se videla kometa nije bio i konačan dokaz da je u piyanju Tempelova izgubljena kometa, tako da se morao čekati njen sledeći povratak 1972.g.

Marsdenovi proračuni su omogućili Remerovoj da 11. januara 1972. ugleda kometu i konačno potvrdi da je zaista u pitanju Tempelova kometa. Sredinom maja dostigla je sjaj 11m, a zadnji put te godine se videla 10.jula. Od tada se kometa posmatrala pri svakom narednom povratku u perihel, tako da je do danas zabeleženo 10 njenih povrataka.

Budućnost Tempelove komete

Ove godine nas očekuje susret sa ovom kometom koja će imati dovoljan sjaj da se može videti i kroz teleskope otvora 15 cm ili više. Već početkom aprila je postala sjajnija od 11m i nalazila se u sazvežđu Device u kome će biti do kraja jula, pre dolaska u perihel 5. jula. Sjaj veći od 10m dostiže sredinom maja, a maksimum od oko 9,5m imaće tokom čitavog juna. Posle toga sjaj polako slabi i kometa ulazi u sazvežđe Vage, a van domašaja amaterskih teleskopa postaje sredinom septembra kada će se nalaziti u sazvežđu Škorpije, koje je početkom noći vidljivo pri zalazu.

Da ukratko analiziramo kako će se menjati putanja komete 9P/Tempel 1 u narednim decenijama, sve do 2050. g. Sledeći bliski susret sa Jupiterom imaće tek tokom maja i juna 2024. g, kada će mu prići na 0,55 a.j. što će usloviti povećanje perihelske daljine na 1,77 a.j. Tokom aprila 2036. g. biće njen drugi bliski susret sa Jupiterom, na međusobnoj daljini 0,91 a.j. pa će se perihelska daljina narasti na 1,93 a.j. Iz ovih podataka proističe da će maksimalni prividni sjaj komete jako opasti od 2024, tako da imamo priliku da je posmatramo samo još u sledeća dva povratka, ne računajući ovogodišnji.

(01.07.2005.)

vrh