Hipoteticka tela: NEIT

Istorija astronomije obiluje otkrićima različitih nebeskih tela. Među ovim otkrićima bilo je i objekata koji nikada više nisu posmatrani ili za koje je utvrđeno da su bili samo varka. Ovaj članak će se u nekoliko nastavaka baviti nekim od tih “otkrića”.

Djovani Domeniko Kasini (Giovanni Domenico Casini) je 1672. godine primetio maloog pratioca Venere. Da li Venera ima satelit? Kasini je odlucio da ne objavi ovo svoje otkrice, ali 14 godina kasnije 1686. video je ovaj objekat ponovo. Tada je otkrice obelodanio. Izracunato je da ovaj obejkat ima poluprecnik koji je jednak Ľ poluprecnika Venere, a utvrdjeno je da pokazuje iste faze kao i Venera. Kasnije je ovaj objekat posmatralo vise astronoma: Dzejms Sort (James Short) 1740., Andreas Majer (Andreas Mayer) 1759., Lagranz (Lagrange) 1761. Lagranz je takodje utvrdio da je oribita satelita normalna na ekliptiku. Posmatranjem prelaska Venere preko suncevog diska Seuten (Scheuten) je 6. juna 1761. godine primetio sa jedne strane Venere tamnu tacku koja je pratila Venerino kretanje preko diska. Medjutim, Samjuel Dun (Samuel Dunn) koji je takodje posmatrao ovaj prelazak nije primetio ovu tamnu tacku.

Astronomski svet se suocio sa kontraverzom: nekoliko posmatraca je izvestilo da je posmatralo ocvaj objekat dok ostali nisu uspeli da ga detektuju uprkos svom ulozenom naporu. Direktor Becke opservatorije otac Hel (Father Hell) je 1766. godine publikovao clanak u kome je tvrdio da je Venerin satelit opticka varka. Njegovo objasnjenje kaze da je Venera veoma sjajna, pa se reflektuje od oka, vraca u teleskop i stvara manji sekundarni lik. Ostali su stampali clanke u kojima su tvrdili da su posmatranja realna. Nemacki astronom Lambert (J. H. Lambert) objavio je orbitalne elemente satelita 1777. godine: najveca udaljenost od planete 66.5 poluprecnika Venere, orbitalni period 11 dana i 3 casa, inklinacija ka ekliptici 64 stepena. Ovde je ocigledno da je Lambert napravio gresku u proracunima. Prema ovim proracunima udaljenost od planete je priblizna udaljenosti naseg Meseca od Zemlje, a orbitalni period je jednak priblizno 1/3 orbitalnog perioda naseg Meseca, i pri svemu ovome je masa Venere priblizna masi Zemlje.

I Vilijam Hersel (William Herschel) je tri puta pokusao da nadje ovaj satelit i sva tri puta to nije uspeo.

M. Hoze (M. Hozeau) bivsi direktor Kraljevske opservatorije u Briselu je 1884. godine predlozio drugaciju hipotezu. Analizom dostupnih posmatranja zakljucio je da se Venerin mesec pojavljuje pored planete priblizno svake 2,96 godina ili 1080 dana. On je predlozio da nije u pitanju Venerin satelit, vec planeta. Ova planeta ima period revolucijeoko Sunca od 283 dana i dolazi u konjunkciju sa venerom jednom u 1080 dana. Planetu je nazvao Neit.

Tri godine kasnije, 1887. Belgijska akademija nauka je objavila dugacak rad u kome je detaljno analizirano svako “posmatranje” satelita/planete. Svako posmatranje je objasnjeno sa posmatranjem neke manje sjajne zvezde koja se nalazila u trenutku posmatranja u blizini Venere.

Posle ovog teksta prijavljeno je jos samo jedno posmatranje od strane coveka koji se ukljucio u potragu za ovim objektom ranije, ali do tada ga nije registrovao. Barnard (E. E. Barnard) je 13. avgusta 1892. godine zabelezio objekat 7 magnitude u blizini Venere. Na mestu gde je vidjen objekat ne postoji ni jedna zvezda, a njegovo vid je bio savrsen. Jos uvek se ne zna sta je on tada video. Da li je to bio asteroid koji nije ucrtan? Ili je to bila kratkozivuca nova koju niko drugi nije uspeo da vidi?