am@astronomija.co.yu

 

 

 Sunce
 

 

 

Sadržaj AM

 

 

sunce
Eksplozija za istoriju
 
Zadnjih dana štampa je puna priča o stravičnim eksplozijama na Suncu. Kažu, nikad u istoriji nije zabeležena toliko snažna eksplozija. Pitaju se kako će sve to uticati na ljude. Između redova sugerišu katastrofu.

Novinari uvek vole da pričaju strašne priče. Ako priča nije strašna onda je oni naprave strašnom. Na žalost, ponekad i jesu u pravu.

Krajem oktobra zabeležene su dve gigantske pege na Suncu. O njima smo već pričali i pokazali ih na snimcima koje su načinili naši astronomski prijatelji iz Zagreba. Ako ste propustili da vidite te divne fotografije potražite ih ovde i ovde. Zatim su stigli izveštaji o velikoj eksploziji 2. novembra u blizini pege 486. Eksplozija se dogodila u 18 sati i 25 minuta po našem vremenu. Na rihterovoj skali solarnih eksplozija ova eksplozija je dostigla snagu X8. To je već bilo vredno pažnje. Dva dana kasnije, 4. novembra, usledila je nova eksplozija i to u 20:50. Ta eksplozija je istorijska.

Foto: Steve Rismiller u 20:40 UT 4. novembra 2003.

Foto: Ginger Mayfield, 2.11.03. pogled na eksploziju X8

Najjača do tog dana zabeležena eksplozija dogodila se aprila 2001. U X skali ona je dostigla 20-ti podeok. Snaga eksplozije od 4. novembra ove godine imala je snagu X28.

Kada se dogodi eksplozija na Suncu prvi 'izveštaj' do nas na Zemlji stigne za nekih 8,3 miuta. Toliko je potrebno svetlosnom zraku da prevali put do nas. Ali u eksploziji izbačene čestice putuju sporije od svetlosnog zraka, putuju brzinom od 1500 kilometara u sekundi. Do naše planete treba ima nekoliko dana. Kada stignu udare u gornje slojeve naše atmosfere i u većini slučajeva sve se na tome završava. Magnetno polje naše planete zaustavlja dalje prodiranje po nas štetnog zračenja sa Sunca. Ako je eksplozija bila izuzetno snažna dešavaju se neke neželjene posledice. 13. marta 1989. posledica je bila obaranje elektroenergetskog sistema u Kanadi. Tada je šest miliona Kanađana ostalo bez električne energije devet i više sati. Naročito su na obimno zračenje sa Sunca osetljivi telekomunikacioni sateliti.

Oblaci jonizovanog gasa koji su izbačeni eksplozijom od 4. novembra stigli su do naše planete 6. novembra i - uglavnom promašili. Eksplozija je nastala u okolini pege 486 koja se tada nalazila u blizini zapadnog limba Sunčevog diska tako da eksplozija nije bila usmerena ka Zemlji. Zato su nas projektili sa Sunca ovog puta mimoišli. Našu planetu je zahvatio tek periferni deo oblaka čestica sa Sunca.

Imali smo sreće? U svakom slučaju, ako vas je ovih dana bolela glava, ako vam je bilo nesnosno toplo ili niste položili kolikvijum - možete slobodno za to da okriviti snažne eksplozije na Suncu.

Više o eksplozijama na Suncu pročitajte ovde.

(novembar 2003.)

vrh