Još neki dan na nekim kioscima će biti “Planeta” br. 14 i “Astronomija” br. 14. Već smo Vam poslali, pre više od mesec dana – 13. jula ovog leta – slike njihovih naslovnih strana, a sad, o sadržini:

(1) U “Planeti” br. 14

imate poprilično biologije, ekologije i medicine, a astronomski blok je na str. 20-25 (šest stranica) i potpisan je negde samo inicijalima (L.T, M.J) a deo je i nepotpisan. Na početku je, na dve stranice, intervju sa dr Dejanom Uroševićem sa Katedre za astronomiju u Beogradu, o misteriji jedne velike grupe galaksija koje kao da su nastale mnogo ranije nego što bi to, po važećim teorijama, trebalo da bude moguće. Članak je dosta kratak, ima grešaka (dvaput se kaže “zaključuje dr Urošević”), a njegov portret je nepotpisan tako da mi samo nagađamo za tog mladog čoveka da je to on. Možda i nije...
Na str. 22 među drugim vestima iz astronomije je i ona da su beogradski astronomi 7. aprila 2005. proslavili 118 godina od dana kad je, na predlog Milana Nedeljkovića, tadašnji srpski ministar prosvete Milan Kujundžić Aberdar doneo odluku “da se podigne provizorna opservatorija”.

Ima i priličan broj članaka koji su, možda, neinteresantni.

Gruba greška protutnjala je kao ekspresni voz kroz str. 25 gde se na slici navodi da je prosečna dubina Zemljine hidrosfere “2.870 km”... a na str. 38 u članku o predratnom srpskom lovačkom avionu IK-3 postoji pravopisna pogreška u nadnaslovu: “četiristotine”...

Na str. 44 imate interesantnu tvrdnju da će “uskoro” u svim bioskopima u Irskoj biti ukinuta upotreba klasičnog projektora sa celuloidnom trakom, i uvedeni digitalni projektori, valjda nešto (pretpostavljamo) kao veliki i jak video-bim. Ovo, ako je istina, može biti dobro, ali je i vrlo melanholično, jer, šta je bioskop bez kino-operatera i velikih rolni filma u točkastim limenim kutijama... to će biti nekako bez duše, zar ne?

Koliko puta je u fantazijskim filmovima (i u crtanim filmovima!) protagonista nestao sa platna zato što se zaustavila i onda naravno zapalila celuloidna traka na kojoj je on? Pa, zar da ostanemo bez toga?

(2) U “Astronomiji” br. 14

imate na str. 50-53 hrabro i argumentovano (10 argumenata) suočavanje sa jednom od najsmešnijih ali i najupornijih narodnih legendi 20. veka, a to je ona da ljudi nikada nisu bili na Mesecu i da su “Apolo” skakutanja režirana u nekom TV studiju na Zemlji. Ta legenda je sama po sebi jedna vrsta kontra-naučne fantastike.

Vi ste naravno čuli za onog bivšeg TV kamermana koji je učestvovao u tome i koga sad juri CIA da ga likvidira, da on tu istinu ne saopšti čovečanstvu? On se krije negde u krugu od stotinak milja od gradića Taos u saveznoj državi Novi Meksiko, severno od Los Alamosa; ali, nemojte to nikome odati. Prividno, samo još jedan jako neobrijani lik u mračnom uglu, sa vrlo starim kaubojskim stetson šeširom nakrivljenim napred preko lica, u nekom naj-ćumezu gde dim i isparenja viskija možete da sečete na kriške... Ali, ustvari... Pa, ako svratite veoma pozno jedne noći u baš-tu krčmu, onu samo za najuži krug istraživača tajni... i ako izbegnete Foks Moldera i Dejnu Skali, na vratima... saznaćete pravu istinu! :)

U “Astronomiji” imate i članak Milana M. Ćirkovića, na str. 20-23, protiv gluposti astrologije. On, astronom, naučnik, kao da se pomalo i ljuti zbog, recimo, pojave da u nekim knjižarama sve što počinje sa “astro-” dospeva na istu policu... Svejedno, koliko god je naučnici kritikovali, i koliko god bila netačna, ta vrsta narodne zabave verovatno će nastaviti da postoji, što je i Ćirkoviću jasno. Njega, međutim, intrigira i pitanje zašto je jedna druga kvazi-nauka, alhemija, tako potpuno iščezla, a astrologija se održala.

(Verovatno zato što je ono na radnom stolu, istucano u avanu pa zatim sipnuto u epruvetu, materijalno, pa hemičari lako, brzo i neodbranjivo mogu, sa nekoliko reagensa, dokazati šta je, i šta nije; dok se astrologija bavi eteričnim, apstraktnim konceptima kao što je sudbina. Kako može ijedan naučnik dokazati narodu da li sudbina postoji, ili ne?)

Verovatno najpromašeniji prilog u svim dosadašnjim brojevima “Astronomije” je onaj koji počinje na str. 74 i sastoji se od 110 malih crnih kvadratnih slika (!) maglina i galaksija, svaka praćena gomilom stručnih podataka, sa obrazloženjem da su to “najlepši” takvi objekti (a tako štampani izgledaju očajno ne-estetski). To verovatno neće čak ni ijedan astronom sve, redom, čitati, nego će, eventualno, kao u telefonskom imeniku, potražiti podatke o jednom ili dva objekta, ako i kad mu zatrebaju; a od nas običnih čitalaca, retko ko će (pretpostavljemo) i preleteti pogledom, većina će samo prelistati dalje. – To je promašaj.

Ali, u ovo je ubačena lepa mapa bliže strane Meseca (hm, Vi nikada nećete neposredno svojim očima, sa Zemlje, videti onu drugu... ) sa mestima gde su se ljudi šetali, ali, htelo se mnogo, uneta su i mesta spuštanja svih automatskih sondi, tri kategorije mesta unete pomoću samo dve boje, pa nije pregledno.

Na str. 32-3 imate članak Ilije Bakića, značajnog srpskog SF pisca, povodom izlaska iz štampe (izdavač je “Narodna knjiga” a prevodilac Olga Ostojić-Belča) novog, ovogodišnjeg srpskog izdanja knjige “Uranija” Kamija Flamariona iz 1877. godine. Tu je mala kolor slika Ilije Bakića, i velika braon-tonirana slika (gravura) Flamariona sa dva ogromna talasa kose koji su u onim vremenima možda dolikovali vizionarima, ali, nismo dobili mogućnost da vidimo kako izgleda knjiga.

Na str. 49 je odgovor (koji Vam nećemo reći) na interesnatno pitanje – na kojoj temperaturi ključa voda na Mesecu.

Ima i drugih interesantnih članaka, a za nabavku starih brojeva (sem br. 1) ponuđen je logičan, lak za pamćenje e-meil:

pretplata@astronomija.co.yu

Pozdrav iz SDNF.

vrh