Evo SF i srodnih vesti za četvrtak, poslednji dan marta 2005.

1) Prema vesti koju smo dobili,

Neil Beron, jedan od velikih svetskih proučavalaca SF, istakao je u petom izdanju svoje velike knjige "Anatomija čudesnog" (engl. Neil Barron, ”Anatomy of Wonder”) izlazak (na engleskom) romana "Četvrti krug" Zorana Živkovića kao jedan od četiri najvažnija događaja u 2004. godini. Preostala tri događaja su: odluka NASA-e da u doglednoj budućnosti sruši ostareli teleskop "Habl" sa orbite, objava kompanije "Gugl" da pregleda preko 4 milijarde stranica na Internetu, i ostvareni privatni kratkotrajni let u kosmos.

2) Izašao je, verovatno još pre tri-četiri dana,

časopis "Astronomija" broj 12, po ceni od 199 dinara, sa naznakom da je za april i maj 2005. Latinicom je, ceo, kao i dosad; dva članka su na hrvatskom a ne srpskom jeziku, što je i dosad ponekad u ovom časopisu bilo; ali to se sad možda po prvi put odrazilo i u jednom naslovu ("Promatranje . . .") pa je upadljivije.

Ovo samo po sebi nije problem – jer zašto bi bio problem, ako mi znamo da je to hrvatski jezik, ako ga razumemo, i ako je članak dobar – pogotovo kad dolazi iz jedne izrazito višenacionalne sredine, kakva je Vojvodina – ali navodi na jedno razmišljanje. Naime, iz pristojnosti prema Srbima u Hrvatskoj, a naročito prema srpskim izbeglicama od kojih Evropa očekuje i zahteva da se vrate u svoje kuće u Hrvatskoj, moramo se zapitati da li jednaka tolerancija prema razlikama postoji danas i tamo, u Hrvatskoj.

I u "Emitoru" ima tekstova na hrvatskom jeziku, pa to nije problem.

Bilo bi dobro da nas neko obavesti, ako zna, da li negde u Hrvatskoj izlazi neki hrvatski časopis o astronomiji, ili, neki SF fanzin (nalik na "Emitor") sa pojedinim člancima na srpskom jeziku. Dobro bi bilo, ako izlazi; ali lako bi moglo biti, da ne izlazi. Jer, koliko se sećamo, Hrvati su svojevremeno to tretirali kao stvar pravopisne ispravnosti: bilo koja reč u bilo kom hrvatskom časopisu koja odstupa od svoje izrazito hrvatske varijante, smatrana je za NEPISMENU i kao takva je tretirana; lektori su to ispravljali (kasnije, navodno, i uz pomoć jednog kompjuterskog programa za to) da bi na primer nauka automatski postala znanost, vetar vjetar, a planeta da bi postala planet . . . I gle, evo su "planeti" na str. 42, poslednji pasus drugog stupca, "Astronomije". U tom smislu, časopis "Astronomija" je sada jedno džentlmenski tolerantno i korektno, prema Hrvatima, evropsko glasilo.

Ali bilo bi nekorektno, bilo bi nepristojno prema izbeglicama, da se ne zapitamo: da li u eventualnom (ako postoji) glasilu astronomskog kluba "Beskraj" u Zagrebu ikada izlaze i srpski članci?

Ili, barem, kad bi se "Astronomija" prodavala na 2000 kioska širom Hrvatske, kao što se "Feral tribjun" prodaje u Srbiji. Onda bi se "Astronomija", sigurno, morala tamo prodavati za neku cenu u kunama. Ali ni takve naznake o ceni (u kunama) nema. Znači: svetski smo ljudi, šovinisti nismo, naše glasilo je otvoreno i za tekstove na hrvatskom, super, ali, da li je tako i u Hrvatskoj? Ako je to sve tako, ali samo na srpskoj strani granice, onda ništa nije u redu. I ako kažemo da nas to uopšte ne interesuje, jer šta nas briga za sudbinu nekih tamo ljudi negde drugde, malo zapadnije od nas, opet ništa nije u redu.

A. B. Nedeljković se neće iznenaditi ako bude sada, iz nekog pravca, u pravom komunističkom maniru, optužen da je srpski šovinista, zato što ukazuje na ove činjenice. Naime, u Titovo vreme, onaj Srbin koji je javno postavljao ovakva pitanja, bio je osuđivan kao šovinista. Jer, kako sme da pita. Ne bi loše bilo da čujemo šta o ovome misle nevladine organizacije – NVO. (Za razliku od neidentifikovanih letećih objekata – NLO.)

Ali, da ne bismo bili zabodeni u lingvističke (nažalost i političke) pravde i nepravde prošlosti i sadašnjosti, pogledajmo malo u budućnost. Kroz koju stotinu godina, recimo kroz 400 godina, ili će jezik tolerantnih nestati, a jezik netolerantnih pobediti, preovladati (jer to tako ide u životu); ili će, da skratimo priču, Srba nestati, i tačka; ili će i Srbi i Hrvati pisati astronomske (i sve ostale) časopise isključivo na engleskom jeziku, naprosto zato što će jedino engleski i govoriti, ali će pamtiti šta je grandfather bio po nacionalnosti; ili će automatsko prevođenje biti toliko odlično, da će svako moći da priča na bilo kom jeziku a sagovornik da ga čuje na bilo kom drugom jeziku, kao kad Ferengiji razgovaraju sa Kardasijancima ili Zemljanima itd. u TV SF seriji "Duboki svemir 9", i po istom sistemu da na ekranu dobije svaki tekst odmah preveden.

Ali, nešto drugo ima u ovom broju "Astronomije": jedna velika premijera.

Po prvi put (koliko znamo) u istoriji srpske štampe, jedan SF fanzin, baš pravi fanzin, pojavio se na kioscima. On je umetnut u "Astronomiju". Ovo je istorijski događaj za srpsku fantastiku.

To je fanzin "Nova", sa naznakom kluba, pretežno novosadskog, "Fotonska plima" (Photon Tide), i to broj 01, april 2005. Fanzin je crno-beli, sa vrlo velikom količinom raster-polutonova (u nekim davnim zaboravljenim vremenima, to bi bilo strahovito skupo, jer bi se radili cinkani raster-klišei), ima naslovnu plus 15 (dakle, šesnaest) stranica, što ćše reći, tačno jedan štamparski tabak; a one su uheftane i obrezane zajedno sa celim časopisom, tako da je format apsolutno identičan a fanzin ne ispada napolje nego ostaje u časopisu, zaista mu je sastavni deo. Zato ovo celini časopisa "Astronomija" daje donekle fanzinski i SF karakter, što se uklapa sa činjenicom da (koliko znamo) vlasnik tog časopisa ne daje redakciji, niti saradnicima, nikakav honorar, apsolutno nikakav – baš ni jedan jedini dinar.

U tekstovima fanzina naročito se ističu dve ličnosti, Relja Trajković, i, Sebastian Adanko čiji nadimak je (to stoji na str. 13) Fazi (Phuzzy). Ime Sebastian napisano je bez slova "j", dakle, nije Sebastijan, nego Sebastian.

Fanzin je najavljen na naslovnoj strani "Astronomije", ali, neko se malo našao u dilemi oko pravopisa, misleći da ima pred sobom nešto možda kao polusloženicu, a možda i ne, pa je to tako i napisano, sa jednom crticom (ne crtom) koja plovi usamljena negde na sredini, ovako:

SF - FANZIN

što po srpskom pravopisu ne može. Dakle, u samoj najavi, pa baš na sred naslovne strane, pravopisna greška. Samo jedna . . . Ali, u tekstu fanzina nismo ih primetili mnogo, osim "bespaltnog pića" u Nišu na str. 6, i "ovci" (treba: ovaca) na str. 11 ispod (veoma duhovite) slike. Čega? Slike čega? Ispod slike jaganjci. :)

Na str. 14 Adanko apeluje da bude više saradnje a manje surevnjivosti između raznih srpskih fan-klubova, kao: eh taj naš mentalitet . . . ali, ne uspeva da odoli srcu, nego koristi baš tu priliku, baš u tom pasusu, da ispali svoje kritičke topove protiv nekih od tih klubova . . .

Ukupno, fanzin je dobar.

3) Objavljena je konačna lista

nominacija za svetsku SF nagradu "Hugo", i, na njoj, u kategoriji fanzina, među pet nominovanih, nema srpskog "Emitora". Najslabije plasirani fanzin na tom kratkom spisku nije nikako mogao dobiti više od 43 glasa (jer je ukupno prispelo 218 nominacijskih glasova) i tako, "Emitor" se mogao plasirati da je dobio 44 glasa. U Glazgovu ćemo saznati koliko je stvarno dobio.

Letimični pogled na tih pet koji jesu nominirani sugeriše nam sledeće: da su svih pet britanski (prvoplasirani, "Krila banane", je britanski) ili američki; da su svi na engleskom jeziku; i, da su svi na Internetu, mada neki ("Plokta", "Čelindžer", i prvoplasirani) imaju i svoju papirnu verziju, koja se kupuje po nekoj ceni plus poštarina, kao u starim vremenima. Pouka bi bila, da "Emitor", ako hoće da bude priznat kao najbolji na svetu, može da ima svoje srpsko izdanje na papiru, koje mora da košta koliko i sad košta, ali mora da ima i svoje englesko izdanje, sa potpuno drugom tematikom (svetskom) i pristupom, primereno za anglosaksonske, španske, i japanske itd. čitaoce, naravno besplatno, naravnio na Internetu. Paradoksalno, da bi i Rusi, Ukrajinci, Belorusi, Bugari, Poljaci . . . glasali za jedan slovenski fanzin, on mora biti na engleskom, jer inače oni ne mogu da ga čitaju. Pa neće ni da glasaju za njega.

Da li biste vi glasali za jedan divan tajlandski fanzin koji uopšte ne možete da pročitate, a lepo izgleda?

Ali, to je sad tako, a već kroz koju stotinu godina – znate . . . automatsko prevođenje, kao Ferengiji, Kardasijanci, Bejžoranci . . . kao kad Kira Naris diskutuje sa Kvarkom u njegovom lokalu na šetalištu u DS9 . . .

4) Tek što je u tom fanzinu "Nova"

objavljeno da fandom u Nišu ne postoji, fandom u nišu je zakazao svoj susret za sutra, petak 1. april 2005. Evo šta smo dobili od njih:

POČETAK CITATA:

SF ALARM

U Galeriji Niskog kulturnog centra (Bulevar Zorana Djindjica, 37, tel.
018/536-200), u petak, 01. aprila od 19 sati.

OKUPLJANJE PRIJATELJA NAUCNE I DRUGE FANTASTIKE

L I R A

- Razgovor o SF-u
- Predstavljanje novog broja Fanzina
- Film preko video bima
- Turisticka setnja vremeplovom po zelji

Pice iz svemirske krcme Meliska Tebibra, gosti donose sami.

Pozdrav,

L I R I J A N C I

ps

nije prvoaprilska sala

KRAJ CITATA.

Ali, sada je 31. mart uveče, a to njihovo je 1. aprila uveče, dakle, kroz samo 24 časa. To nam je stvarno najavljeno malčice prekasno.

5) Javljeno je da u Švajcarskoj proučavaju,

i polako prevode, jednu knjigu iz sredine 4. veka, koja je prepis Judinih memoara tj. jevanđelje po Judi – jedan od apokrifa koje je hrišćanska crkva davno osudila, ali, koji je bio izgubljen (ili su svi primerci, svi raspoloživi do danas, sistematski uništavani . . . ) i da tu Juda objašnjava neke stvari o Isusu Hristu, zbog kojih će naučni pogled na Hrista možda morati da se izmeni! E, sad, imamo na umu svojevremeno objavljeni hiper-inteligentni roman Đorđa Mijuškovića "Isusova greška" i kažemo: kad (i ako) Švajcarci iduće godine objave prevod Judinog teksta, možda ćemo saznati u čemu je bila . . .

Pozdrav iz SDNF.

vrh