|
(1) Izgleda da je završena serija "Nikita...
...potražite ženu" (Nikita - cherche la femme) u kojoj
je povremeno bilo jakih elemenata SF. Nastradali su:
"Operacija" (operativni komandant; poginuo u borbi protiv Kolektiva,
pokušavajući da spasi Majklovog sina); Madlena (izvršila
samoubistvo jer nije mogla da podnese da Nikita postane njena šefica); i Nikitin
otac (koji je bio tajni vrhovni komandant Sekcije 1; žrtvovao se za oslobođenje
Majklovog sina iz ruku Kolektiva; prilitčno nemoguća
scena, kao da je - a nije - na međudržavnoj granici u
ratno vreme ili na liniji fronta); Majkl je preživeo i otišao da pod promenjenim
identitetom, ko zna gde (ali, u svakom slučaju daleko od
Nikite), čuva i školuje svog sina, i u tom poslu che provesti barem desetak
godina, a tada, naravno, ni on ni Nikita više neće biti mladi; stari tehniko
Volter dobio je pristojan i bezbedan penzionerski život a biće pomalo i
instruktor; Birkofa je apsorbovao i uništio njegov sopstveni kompjuter, bio je
to virtuelni ali smrtonosni (SF) događaj; a Nikita je - izbegavši mnogo puta
mnogo metaka i eksplozija, i mnogo drugih pokušaja likvidacije, plativši i druge
strašne cene, usamljena i ojađena i ogorčena - postala nova "Operacija", sad ona
stoji na gornjem staklenom nivou odakle se može videti i nadzirati centralna
sala Sekcije 1.
(2) Izašao je, pre desetak dana, četvrti
broj ...
...nemoguće luksuznog i
kvalitetnog magazina "Astronomija", ali, sa zloslutnom naznakom "decembar 2003 -
januar 2004" i sa napomenom uredništva, na str. 3, da će
sledeći broj izaći tek u februaru
2004, što potvrđuje da je ovo dvobroj. Kao što znamo, i kao što je iskustvo
mnogo puta potvrdilo tokom proteklih godina i decenija, dvobroji su početak
kraja jednog časopisa, znak da je na samrti. U mnogim slučajevima u prošlosti
nadali smo se, za pojedine časopise, da se to neće
ostvariti, ali, skoro uvek se ostvarilo . . . Nadajmo se da će
barem "Astronomija" preživeti, ali, izgledi nisu dobri. Četvrti broj, međutim,
jeste dobar, donosi detaljan prikaz kako se detektuju ekstra-solarne planete, i
započinje ilustrovano popularno objašnjenje teorije relativnosti. Uzgred, u PZAB
("Politikinom zabavniku") 24. oktobra 2003. (a to je bio broj ) na stranicama
6-9, lepo ilustrovano objašnjenje o novoj, sada modernoj kosmološkoj teoriji
(mem)brana koje su kao različite vasione, svaka u svojoj dimenziji (jedna od tih
vasiona je naša) što se može grafički, simbolično, predstaviti kao nekoliko
plavih ravni (ili, slojeva) koji leže jedan iznad drugog s tim da se može, ipak,
izvesnim krivinama, možda prechi iz jedne te ravni u drugu. Znači, multiverzum.
(3) Evropska sonda "Bigl 2" sa "Linuksom" u
svom ....
...kompjuteru, ne mnogo veća od
kofera sa padobrančichem, evidentno se slupala u pokušaju sletanja na Mars, 25.
decembra. Ovo je veliki neuspeh za ESA (Evropsku svemirsku agenciju), takođe i
za teoriju o minijaturnim, ekonomičnim sondama, a ono što zaslužuje svaku
kritiku jeste izostanak vesti o tačnom trenutku (minutu, sekundi) kad je sonda
nastradala, i o tačnom mestu gde je pala i načinu kako je pala. Ako se jedno
tako kritično spuštanje ne prati telemetrijom bukvalno svake sekunde, i ako se
ne zna tačno u metar gde se sonda nalazi i šta se s njom dešavalo, onda je to
sasvim neodgovorno bacanje para. - U januaru 2004. bi trebalo da jedna američka
sonda pokuša spuštanje na Mars.
Prilažemo sliku očajnog ESA tehničara i klonule maskote ispred njega, koja je
trebalo da donese misiji sreću.
(4) Još dva čoveka su kupili karte za
svemir. Oni ...
...će postati svemirski turisti. Voziće
ih Rusi (jer nema ko drugi). Jedan će leteti u trećem
tromesečju 2004. godine, a drugi nede u 2005. godini. Nikakvih daljih mesta za
svemirski turizam nema (nisu predviđeni letovi) do 2007. godine.
Inače, predsednik Buš ležerno razmatra mogućnost,
slabo verovatnu, da u vreme ogromnog budzetskog deficita pokrene novi progam
iskrcavanja ljudi na Mesec, a NASA pomalo sanjari o svemirskim sondama koje bi
imale 100 puta jaču proizvodnju električne energije (u sebi) što bi im omogućilo
da se brzo i energično šalju ka Zemlji mnogo veće
količine podataka.
(5) Uspešnim lansiranjem svemirskog
infracrvenog ...
...teleskopa "Špicer" dovršen je program postavljanja
velikih orbitalnih opservatorija za razne talasne dužine. "Habl" gleda u
vidljivoj svetlosti, "Kompton" u gama-zračnim frekvencijama, a "Čandra" u
iks-zracima (rentgenskim zracima), radio-teleskopa ima, pa smo sad sa "Špicerom"
nešto kompletirali.
(6) Ispod Švajcarske i (navodno) jednog
dela Italije ...
 ...dovršava
se CERN-ov novi gigantski akcelerator čestica, takozvani veliki hadronski
kolajder (na engleskom: LHC, Large Hadron Collider). Popularne ali konfuzne i
nedorečene vesti o tome, praćene izvrsnim kolor
fotografijama, već neko vreme prodiru tu-i-tamo u štampu.
U "Večernjim novostima" od nedelje 28. decembra, str. 21 i 22 (to su srednje) se
tvrdi da će glavni pravolinijski tunel biti dugačak 732
kilometra i da će prolaziti "ispod Monblana, Toskane,
Firence, Peruđe - i stići u
istraživački centar Gran Saso stotinak kilometara istočno od Rima. Na CERN-ovim
sajtovima (kao što je
http://proj-cngs.web.cern.ch/proj-cngs/Menu/CNGS.htm) ovo je potvrđeno, i
precizirano je da tunel ima svrhu da uhvati oscilacije veštački proizvedenih
neutrina iz muonskog u tau tip neutrina. Zatim se pominje energija od 14 TeV
(tera-elektron-volti) itd.
Atomski fizičari se tu igraju vatrom, jer ako naprave samo jednu jedinu crnu
rupu, i ako ona počne da raste i da nas uvlači u sebe, svi ćemo,
i cela ova planeta, jednostavno nestati.
(7) Jedan
eksperiment sa kloniranjem ljudskih ćelija
...
- ne čoveka celog - je odlično uspeo. Zapravo, klonirana je jajna
ćelija, neoplođena, i nastao je (partenogenezom) embrion
sa ukupno 16 ćelija. Da su ga pustili da naraste do
blastocita, kao što će u budućnosti
verovatno pokušavati, mogli su početi eksploataciju "stem-ćelija"
iz njega, za medicinske svrhe. Ovo je radila firma ATC u Vusteru u Masačusecu, u
SAD (engl. Advanced Cell Technology, Worcester, Massachusetts).
(8) Na kraju evo
jedne priče iz budućnosti: srpski ...
....gledaoci zahvalili su se, u godini 2303, jednoj
američkoj filmskoj kompaniji što je snimila film u kome se, po prvi put posle
više od pedeset godina, čuo autentični srpski jezik. Ti gledaoci Srbi su jedna
mala enklava staraca, u kojoj živi oko 320 osoba koje još znaju taj
maltene-izumrli jezik. - Eh, dobro, da se vratimo na početak 21. veka: Apači
koji govore dijalektom "čirikahua", negde blizu Alamogorda i Santa Fea,
zahvalili su se 15. decembra 2003. ekipi filma "Nedostajući"
(engl. Missing), u kome igraju Tomi Li Džons i Kejt Blanšet,
zato što se u tom filmu, čija se radnja dešava 1885, po prvi put u istoriji
značajnih celovečernjih filmova čuje autentično njihov dijalekat, kojim sada
tečno govori još samo oko 300 tih Indijanaca, i to uglavnom starih - jer, mladi
ga napuštaju.
Pozdrav iz Srpskog društva za naučnu fantastiku.
vrh
|
