Cenjeni ,

Izašao je iz štampe...

drugi broj časopisa "Philologia", dakle, "Philologia" 002.

Ljubitelji naučne fantastike primetiće da je i u ovom akademskom časopisu prisutan jedan članak namenjen proučavanju tog žanra. To je već drugi ovakav slučaj sa akademskim pojavljivanjem SF, u mesecu junu 2004.

Ovaj broj "Filologije" ima 30 saradnika; šaljemo Vam sken sadržaja. Prodaje se, koliko znamo, zasad samo na jednom mestu na svetu, i to u Beogradu, u fotokopirnici "Piramida" koja se nalazi na Studentskom trgu broj 3 i to tako što uđete u hol sa velikim stubovima, pa prođete levo kroz romanistiku, pa napred preko staklenog mostića kroz vazduh (to se zove pasarela) tako da ste sad ustvari u onoj drugoj zgradi, čija fasada je ka Knez Mihajlovoj, pa desno do studentskog lifta, pa spiralno dole, dole, pa još desno dole. To je tačka mnogo bliža centru Zemlje nego ijedna druga tačka vama dostupna u okolini. Malo ispod su keltski grobovi. Tu je, iza fotokopirnice "Piramida", i redakcija studentskog lista "Znak". Cena "Filologije" je 200 dinara.

Ovim je "Philologia" 002 prestigla kragujevački casopis "Nasleđe" koji se još ne prodaje nigde, baš nigde na ovoj planeti - ni u Kragujevcu, ni u Beogradu, nigde. Dakle "Nasleđe" 001 je prvo štampano i prvo imalo promociju (u Kragujevcu) ali "Philologia" 002 se prva prodaje. Još ostaje da vidimo ko će prvi imati promociju u Beogradu, i, koliko uspešnu i posećenu.

Šaljemo vam sken korice, i, sken prve i druge (dakle, obe) stranice sadržaja. Primetićete da je korica malo nagnuta na desnu stranu. To je zato što je u štampariji ovaj časopis (barem primerak prodat nama) obrezan za oko 2 mm ukrivo, a to je slučajno ispalo i oko 2 ugaona stepena ukrivo, desnom stranom "potonulo"; kad čitate tekst, ne primećuje se nimalo, ali kad držite časopis u ruci, primećuje se malo (ali niste sasvim sigurni da li vi to možda ne držite tako), a na skenu se primećuje itekako.

d ili đ

Časopis je strogo samo latinicom, tako da je nemoguće u njemu objaviti ma šta ćirilicom; zato je prof. Nedeljković, koji je član Udruženja "Srpska ćirilica", svoj rad napisao na engleskom. Izabrani latinični font ima malo slovo "đ" tako dizajnirano, da ona poprečna crtica (merili smo, pod jakom lupom) izlazi samo 0,1 mm u desno i samo 0,2 mm u levo, zbog čega se jedva, jedva razlikuje od "d", pa, na primer, srpsko selo Inđija postaje nalik na "Indija", što možete videti u skenu tog detalja, koji vam takođe šaljemo: išli smo na uvećanje maksimalno koliko je naš skener mogao da "mikroskopira" a vi možete uvećati koliko rezolucija na vašem monitoru dopušta.

U mnogo čemu drugom, dizajn je poboljšan u odnosu na prvi broj, a unutrašnja ukrašenost fotografijama preko cele stranice - ruže, obilje ruža - je izrazito feministička, što verovatno reflektuje predominantni sastav redakcije: većinom su to mlade dame. Dakle te stranice simbolišu cvet srpske (beogradske) filološke mladosti.

Autori nisu dobili autorski primerak, nego sami moraju da daju po 200 dinara u "Piramidi" ako hoće primerak; time je verovatno završeno i svako pitanje honorara (mada časopis ima pomoć i fakulteta, i Ministarstva prosvete). "Nasleđe" je bilo daleko galantnije, dalo je autorske primerke a nastojaće da isplati i honorare autorima, ako bude moglo. Toliko o materijalnom položaju naučnog radnika u Beogradu danas: toliko Beograd ceni i poštuje svoju nauku: napiši, objavi, pa onda još i PLATI za svoj primerak.  Verujemo da ovo nije krivica redakcije!

Po akademskim titulama, zastupljeni su: jedan redovni profesor u penziji, emeritus (Bugarski), još 5 doktora nauka (docenti Đorić-Francuski, Nedeljković, Tatjana Paunović, Vujić, i viši predavač Mićić), 12 magistara, i 12 drugih koji su svi asistenti, lektori itd. a nijedan student (ali beogradski studenti filologije imaju svoj časopis, pomenuti "Znak", čiji novi broj, i to obiman, je pre dva-tri meseca izašao).

SF prilog je komentarisana selektivna sekundarna bibliografija nove svetske literature o tom žanru (dakle bibliografija istorije, teorije i kritike SF, i sličnog; samo na engleskom jeziku): informacije sasvim dovoljne da nabavite tih 49 značajnih, vrednih novih knjiga iz ove struke. Pisci mnogih od tih stručnih knjiga su profesori američkih i britanskih univerziteta, doktori književnih nauka, specijalizovani za žanr naučne fantastike ili za utopijske i distopijske studije. Ovo je, naprosto, jedan pristupni, bitni alat za rad, a podnaslovi i naši "prikačeni" komentari na engleskom jeziku ga čine (nadamo se) barem koliko-toliko i interesantnim i zabavnim za čitanje. Zašto su i komentari na engleskom jeziku?  Pa, zato što nema ćirilice, pa onda A. B. Nedeljković nije ni hteo da piše na srpskom, utoliko pre što je ova bibliografija engleskih knjiga, po svojoj prirodi, već bila prepuna engleskog.

vrh