RECNIK 

A B C D E G H J K L M N O P R S T U V Z

---

A
Afel Tacka u kojoj je neko telo na (elipticnoj) putanji oko Sunca najudaljenije od Sunca.

Akrecija Proces spajanja sitnih delova materije u vece pod uticajem medjusobnog gravitacionog privlacenja ili usled sporih sudara.

Albedo Odbojna moc nekog nesvetleceg tela (npr. planete) prema svetlosnim zracima. U idealnom slucaju telo koje odbija celokupnu svetlost koja padne na njega ima albedo 1.0, a telo koje uopste ne odbija svetlost ima albedo 0. [geometrijski albedo]

Altituda Ugaona razdaljina nekog nebeskog tela od horizonta.

Anomalisticka godina Vremenski period izmedju dva uzastopna prolaza Zemlje kroz perihel na putu oko Sunca (traje 365,25964 dana).

Anomalisticki mesec Vreme za koje Mesec dva puta uzastopno prodje kroz perigej na svom putu oko Zemlje (27.554 550 dana)

Antiapeks Tacka koja lezi dijametralno nasuprot Suncevom apeksu.

Apeks Suncevog kretanja Tacka u sazvezdju Herkula ka kojoj se krece Sunce sa celim svojim sistemom (brzinom od 20 km/sec)

Apogej Tacka najdalja od sredista Zemlje na orbiti objekta koji se okrece oko Zemlje.

Apolo istrazivacki program letova u svemir. Vrhunac ovog programa je bio 21. jula 1969. kada su Nil Armstrong i edvin Oldrin izasli iz Mesecevog modula "Igl" "Apola XI" i prvi put u istoriji covecanstva krocili na Mesecevu povrsinu. Treci clan "Apola XI" Majkl Kolins je ostao u letelici. Program letova je zavrsen sa "Apolom XVII" 1972. godine.

Apside - Temene tacke u putanjama planeta u kojima su najmanje i najvise udaljene od Sunca

Apsolutna velicina (apsolutna magnituda) (M) Prividni sjaj koji ima neka zvezda kad se posmatra sa razdaljine od 10 parseka. Apsolutna velicina Sunca je +4,85 M [prividna velicina]

Apsolutna nula Teorijski najniza moguca tempreatura na kojoj prestaje svako molekularno kretanje. Po Kelvinovoj skali tada temperatura iznosi 0 K stepeni, dok je po Celzijusu to -273,15°C.

Asocijacija Grupa mladih zvezda (obicno nekoliko desetina) koje su rodjene zajedno u istom "zvezdanom porodilistu". Te zvezde su sestre. Posto nisu cvrsto povezane medjusobnim gravitacionim privlacenjem vremenom se, nakon nekoliko miliona godina, izdvajaju iz grupe.

Asterizam Grupa zvezda koje cine upadljivu figuru na nebu ali koje nisu kompletna sazvezdja. To su naprimer Srp u Lavu, Letnji trougao (Deneb - Vega - Altair) itd.

Astrolab Instrument je sluzio da se izmeri uglovna visina zvezde nad horizontom.  U savremenom astrolabu svetlost pada na prizmu i na povrsinu zive obrazujuci duz vizure dva lika, cije se progresivno razdvajanje meri na azimutnom krugu, a odatle se odreduje visina nebeskog tela.

Astronomska jedinica Srednje rastojanje Sunca od Zemlje = 149 597 870,66km

Atmosfera Gasoviti omotac oko nebeskog tela.

Azimut Horizontalni ugao koji sa meridijanskom ravni zaklapa vertikalna ravan u kojoj se nalazi nebesko telo. Racuna se kao pozitivan od juga ka zapadu.

A zvezda oznaka za zvezdu s obzirom na njenu spektralnu klasu. A zvezde prosecno imaju povrsinsku temperaturu od 10 000 C. U njihovom spektru preovladavaju linije vodonika. Tipican predstavnik ovog tipa zvezda je Sirijus.

B
B zvezda Oznaka zvezde s obzirom na njenu spektralnu klasu. B zvezde su plavo-bele zvezde sa temperaturom na povrsini od 11000 do 25000 K. U njihovom spektru postoji puno linija neutralnog helijuma, a prisutne su takodje i Balmerove linije vodonika. Tipican predstavnik je zvezda Rigel i zvezda Spika.

Bajerova oznaka Oznacavanje sjajnijih zvezda u sazvezdju grckim slovima npr. alfa Canis. [vise]

Beli patuljak Zvezda sa vrlo visokom temperaturom povrsine, izvanredno gusta, u belom usijanju. Svoje nuklearno gorivo zvezda je potrosila i nalazi se blizu poslednjeg stadijuma svoje evolucije. Precnik Sunca, kad postane beli patuljak, smanjice se na jedan stoti deo od sadasnjeg.

C
Cirkumpolarna zvezda Zvezda koja nikad ne zalazi za horizont. To je slucaj kada je deklinacija zvezde veca od 90° minus latituda mesta posmatranja. Sa zemljinih polova sve zvezde su cirkumpolarne, a sa ekvatora ni jedna nije.

Crna rupa (jama) Po teorijskim istrazivanjima to su nevidljivi objekti (zbog velike gravitacione sile svetlosni kvanti ne mogu izaci iz takvog tela) i veoma malog precnika. Ipak, crna rupa u toku vremena zraci slabo termicko zracenje i gubi cestice zahvaljujuci kvantno-mehanickom "tunel" efektu.

D
Dan Vremenski period od 86400 sekundi (sekunda se definise pomocu frekvencije atoma cezijuma).

Sidericki dan je interval izmedju dva uzastopna prolaza neke zvezde kroz meridijan (tj. izmedju dve uzastopne kulminacije neke zvezde) i traje 23h 56m 4s,091

Solarni dan je vreme izmedju dva uzastopna prolaza Sunca kroz meridijan. Srednji solarni dan traje 24h 3m 56 s,555. Solarni dan je duzi od siderickog jer se Sunce privido krece ka istoku u odnosu na zvezde.

Deklinacija Koordinata ekvatorskog koordinatnog sistema. To je uglovna visina nebeskog tela iznad (oznacava se znakom +) ili ispod nebeskog (oznacava se znakom -) ekvatora [rektascenzija].

E
Ekliptika Prividna godisnja staza Sunca medju zvezdama (ili tacnije,  projekcija Zemljine putanje oko Sunca na nebeskoj sferi).

Ekvinocij (lat. aequs = jednak, nox = noc) ravnodnevnica.

Elongacija Prividna uglovna razdaljina datog tela od Sunca, odnosno uglovna razdaljina satelita od planete.

Egzobiologija (ksenobiologija, astrobiologija) Grana biologije koja se bavi traganjem za vanzemaljskim zivotom, posebno inteligentim zivotom izvan Suncevog sistema.

G
G zvezda Zvezda sprktralne klase G. Zute boje, temperatura na povrsini od 4900 K do 6000 K; u sprektru preovladjuju linije neutralnih i jonizovanih metala. Tipicni predstavnici su Sunce i Kapela.

Galaksija Porodica zvezda koje se medjusobnim gravitacionim privlacenjem drze na okupu. Postoji vise tipova galaksija po obliku i velicini. Galksije patuljci sadrze svega oko 100 000 zvezda dok galaksije giganti na okupu drze i po 3000 milijardi zvezda. Spiralne galaksije imaju oblik diska sa centralnim ispupcenjem iz kojeg se izvijaju kraci. Postoje zatim elipticne galaksije i galaksije nepravilnog oblika.

Galaksija (sa velikom slovom G) je galaksija kojoj pripada i nas Suncani sistem. Poznata je i pod nazivom Mlecni put, ili Kumova slama. Nasa Galaksija pripada tipu spiralnih galaksija. Sadrzi oko dvesta milijardi zvezda....

Geometrijski albedo Odnos izmedju sjaja nekog planetarnog tela gledano iz pravca Sunca i sjaja zamisljenog sfernog tela iste velicine i na istoj razdaljini, a koje odbija rasprsenu svetlost Sunca. [albedo]

Godina	duzina u danima
Tropska	365,24219
Sidericka	365,25636
Anomalisticka	365,25964

Godina Vreme za koje Zemlja obidje Sunce.

Tropska godina je vreme izmedju dva uzastopna Sunceva prolaza kroz gama tacku.

Sidericka godina je vreme za koje Zemlja opise celu svoju putanju oko Sunca u odnosu na zvezde.

Anomalisticka godina je vremenski period izmedju dva uzastopna prolaza Zemlje kroz perihel na putu oko Sunca (traje 365,25964 dana).

Gravitacija Univerzalno svojstvo svih materijalnih objekata da se medjusobno privlace. Po Njutnovom zakonu gravitacije dva objekta materije u vasioni privlace se silom koja je proporcionalna njihovim masama, a  obrnuto proporcionalna kavadratu njihovog rastojanja.

Gravitacioni kolaps Slucaj kada se zvezda brzo sazima jer pritisak zracenja, upravlenog napolje, postane nedovoljan za uravnotezavanje gravitacionog pritiska koji je opet upravljen ka unutra. Prilikom ovog kolapsa dolazi do brzog oslobadjanja velike kolicine gravitacione potencijalne energije. Kolaps zvezde je iznenadan i katastrofalan.

H
Halo Halo (grc. - krug za vrsidbu; venac; dvoriste) je opsti naziv za grupu optickih pojava koje nastaju refrakcijom i refleksijom svetlosti na ledenim kristalima u oblacima. Ovi kristali su obicno u obliku sestougaone prizme a od njihove orijentacije u prostoru zavisi kakav halo mozemo videti.

J
Jovijanski Koji se odnosi na Jupiter. Jovijanske planete su, kao i Jupiter, gradjene od gasova (sa eventualno malim cvrstim jezgrom).

K
Kaldera Velika depresija na vrhu vulkana nastala kao posledica udara ili eksplozije.

Kelvin (K) Mera za temperaturu: nula K je apsolutna nula, na 273 K (= 0° C) topi se led, a na 373 K (100° C) voda kljuca. (Preciznije: 0 K = -273,16° C)

Konjunkcija Polozaj u kome su dva tela na nebeskoj sferi prividno najbliza  jedno drugom.

Donja konjunkcija unutrasnje planete je njen polozaj izmedju Zemlje i Sunca

Gornja konjunkcija unutrasnje planete je slucaj kad se Sunce nalazi izmedju Zemlje i datog tela.

Kulminacija (gornja) Trenutak kada nebesko telo prolazi kroz meridijan mesta posmatranja, tj. nalazi se na najvecoj visini iznad horizonta.

Donja kulminacija je najnizi polozaj nebeskog tela, kada ono prolazi kroz polukrug meridijana na kojem je nadir.

L
Latituda Ugaona razdaljina severa od ekvatora

M
Magnituda [pogledajte: prividna velicina, i apsolutna velicina]

Magnituda eklipse Medjusobni odnos prividnih precnika Sunca i Meseca prilikom pomracenja Sunca. M.e. je decimalni ili procentualni iznos Suncevog precnika koji je okultiran Mesecom. Kod prestenastog pomracenja m.e. je manja od 1, a kod totalnog pomracenja ona je jednaka ili veca od jedan.

Male planete Nebeska tela koja su po svim karakteristikama, sem po velicini, slicna velikim planetama. Misli se pre svega na asteroide ili na planetoide.

Meridijan Zamisljena linija koja spaja severni i juzni pol. Kada neko nebesko telo u svom dnevnom prividnom kretanju stigne u meridijan mesta onda je to telo za dato mesto u kulminaciji.

Meteor "Zvezda padalica", svetlosni efekat sagorevanja cestice koja se zapalila u atmosferi.

Meteorit Telo koje ne sagori u potpunosti u atmosferi te padne na zamelju.

Mons (pl. montes)Planina (latinski)

N
Nadir Tacka na nebu dijametralno suprotna od zenita.

O
Okultacija Prelaz jednog nebeskog tela ispred drugog tako da ga ono  "skriva" od posmatraca.

P
Perigej Tacka najbliza sredistu Zemlje na putanji objekta koji se okrece oko Zemlje.

Perihel Tacka u kojoj je neko telo Suncevog sistema (npr. neka planeta, kometa itd.) najblize Suncu na svojoj elipticnoj putanji oko Sunca.

Planetizimali Hipoteticna tela iz rane istorije Suncevog sistema velicine od nekoliko kilometara do nekoliko stotina kilometara koja su nastala zgusnjavanjem  protosolarnog materijala.  Od planetizimala su se zatim sporim sudarima i "lepljenjem" formirale planete.

Precesija Prividno lagano kretanje nebeskih polova. Zemlja nije idealnog sfernog oblika i ono njeno ekvatorsko ispupcenje koje je okrenuto Suncu i Mesecu ova dva nebeska tela jace privlace od ekvataorskog ispupcenja sa druge strane Zemlje. To dovodi do konusnog kretanja (u retrogradnom smeru) nebeskog pola oko pola ekliptike sa periodom od oko 25725 godina. Iz istog razloga i gama tacka se krece po ekliptici i to 50" retrogradno za godinu dana.[crtez]

Prividna velicina (m) Sjaj nebeskog tela izmeren sa Zemlje. Hiparh (II vek) je  podelio po sjaju sve zvezde u sest grupa tako sto je najsjajnije svrstao u prvu, a najslabije u sestu. Otkricem teleskopa moguce je videti i slabije zvezde (i preko 20. prividne velicine). Za sjajnija nebeska tela (Sunce, Mesec i neke planete) ova skala je prosirena u suprotnom smeru uvodjenjem negativnih prividnih velicina (Sunce -26,78). [apsolutna velicina]

R
Radijant Tacka na nebu iz koje izviru meteori.

Rektascenzija Koordinata nebeskog ekvatorskog koordinatnog sistema; ugao u ekvatroskoj ravni koji se meri u direktnom smeru od gama tacke do deklinacijskog kruga nebeskog tela [deklinacija]. Direktan smer je smer suprotan od prividnog dnevnog obrtanja nebeske sfere. Rektascenzija se izrazava u casovima, minutima i sekundama.[crtez]

Rotacija Obrtanje tela oko sopstvene ose.

S
Satna zenitna frekvencija Broj meteora (do 6,5^m) u jednom satu pri idealnim uslovima: radijant je u zenitu, a nebo savrseno prozracno i tamno (ZHR, Zenithal Hourly Rate)

Sidericka godina Vremenski period u kojem Zemlja obidje Sunce s obzirom na zvezde. Traje 365,25636 dana.

Sidericki [lat. sidereus - zvezdan] Koji se odnosi na zvezdu; u odnosu na zvezde.

Sidericki mesec Vreme za koje Mesec obidje Zemlju ali u odnosu na zvezde. Traje 27,32166 dana

Sinodicki mesec Vremenski period za koji Mesec obidje Zemlju u odnosu na Sunce, tj. u kojem Mesec prodje sve svoje faze, npr. od punog do punog meseca (29 dana, 12 sati, 44 minuta i 2,78 sekundi).

Sidericko vreme Zvezdano vreme

Solsticij (lat. sol= Sunce, sistere = stati) dugodnevnica.

Spoljasnja planeta Planeta cija putanja se nalazi izvan Zemljine putanje (Mars, Jupiter, Saturn, Uran, Neptun, Pluton).

Svetlosna godina Razdaljina koju predje svetlost (ili drugi elektromagnetski zrak) u vakuumu za jednu godinu sto iznosi oko 9 460 530 000 000 kilometara =  63,240 astronomskih jedinica.

Svetlosna brzina 299 792 458 metara u sekundi

T
Terestricki Koji se odnosi na Zemlju. Terestricke planete su planete koje su po gradji slicne Zemji, tj. od cvrstog su materijala.

Trojna tacka Temperatura i pritisak u kojima sve tri faze nake supstance (cvrsta, tecna i gasovita) mogu da postoje zajedno. Na crtezu u oblasti ABD u stabilnoj fazi je led, u oblasti DBC voda, a u ABC vodena para. Tacka preseka linija AB, BD i BC (tacka B) je trojna tacka za vodu. Linija BD pokazuje da sa porastom pritiska opada temperatura zamrzavanja. Za rzliku od tacke zamrzavanja i tacke kljucanja (koje zavise od pritiska) trojna tacka (B) je stabilna te se koristi za definisanje jedinice termodinamicke temperature (kelvin): tacno 273,16 K deli trojnu tacku od apsolutne nule. 

Tropska godina  Period izmedju dva prolaska Zemlje kroz tacku prolecne ravnodnevice epohe 0 januara 1900. u 12 sati.

U
Unutrasnja planeta Planeta cija putanja se nalazi unutar putanje Zemlje (Merkur, Venera).

V
Vallis (pl. valles) Krivudava dolina, supljina, kanjon.

Velike  planete Merkur, Venera, Zemlja, Mars, Jupiter, Saturn, Uran, Neptun i Pluton.

Visestruke zvezde Sistemi koji se sastoje od vise zvezdi koje su medjusobno vezane gravitacijom te se okrecu oko zajednicokog tezista.

Z
Zenit Tacka na nebu tacno iznad glave posmatraca.

Zodijak Pojas na nebeskom svodu utvrdjen jos u starom veku a koji se pruza ±8°oko ekliptike i prolazi kroz 12 sazvezdja (Ovan, Bik, Blizanci, Rak, Lav, Devojka, Vaga, Skorpia, Strelac, Jarac, Vodolija, Ribe). U novije vreme, usled precesije i preciznijeg definisanja granica sazvezdja u ovaj pojas treba ubrojati i 13-to sazvezdje, sazvezdje Zmijonosu (Ophiuchus). Posmatrano sa Zemlje kroz zodijak prolaze Sunce, Mesec i planete. Inace ovaj pojas je dobio ime zodijak po tome sto vecina sazvezdja iz ovog pojasa nosi ime neke zivotinje (rec zodijak je grckog porekla i u osnovi znaci "zivotinjica").

Zvezdano vreme  (seidericko vreme) Vreme mereno pomocu zvezda. Posto se Zemlja oko svoje ose to se prividno nebeski svod sa zvezdama okrece oko Zemlje. Jedan takav okretaj je (zvezdani/sidericki) jedan dan, koji se deli na manje vremenske jedinice (dan, cas, sekunda). Pocetni momenat merenja vremena je prolaz prolecne tacke kroz meridijan mesta (tj. njena gornja kulminacija).

A B C D E G H J K L M N O P R S T U V Z

vrh