|
Pre nego li počnemo da razgledavamo perpetuum mobile moramo da
jasno izdiferenciramo dva pojma kao što su RAD i TOPLOTA. I rad i
toplota su jedno te isto, a to je ENERGIJA. Međutim kako se
manifestira ta energija pravi razliku između ova dva tipa jedno te
istog, energije. Po definiciji RAD je
sređen vid ENERGIJE, a TOPLOTA je nesređen vid ENERGIJE.
A sada vratimo se perpetuum mobileu. Postoje dve vrste
perpetuum mobilea koje su usko povezana sa dva zakona termo
dinamike.
Kod perpetum mobile prve vrste radi se o RADU i kaže se
otprilike ovako. Ne možete napraviti mašinu
koja bi sama od sebe proizvodila energiju (RAD) ili
koja bi davala više RADA
(čitaj energijje) od uložene
energije za njen rad. Čak može da se ide dotle
da se kaže da je perpetuum
mobile mašina koja proizvodi enegiju ni iz čega. E to se kosi sa
prvim principom termodinamike koj jasno kaže da je energija
konstantna i niti je možeš izgubiti niti stvoriti.
Zabeleženi su u istoriji šarlatani koji su pokušavali da
naprave ovakve mašine i najinteresantniji je pokušaj da se napravi
kočija bez konja (i motora naravno) koja bi se kretala na pogon
perpetuum mobilea. Naravno radilo se o prevari gde su sakriveni
ljidi pokretali kočiju pomoću nekakvog
sistema lanaca ili zupčanika, svejedno. U nauci možete sve,
ali lagati nikako.
Drugi princip termodinamike kaže da je
ENTROPIJA konstantna. Entropija je mera kojom se određuje
neseređenost (ili sređenot) nekog sistema. Primera radi zagrejana
tela imaju veću nesređenost od hladnijih
tela (da se ne zaboravi da ne postoji apsulutna entropija već
samo entropija u razlici između dva stanja
ili stepena zagrejanosti). E tu na snagu stupa perpetuum mobile
druge vrste koji ne protivreči prvom principu termodinamike već
drugom. Onaj ko bi hteo da napravi perpetuum mobile druge vrste bi
otpočeo odprilike sa ovakvom idejom. "Hajde
da ohladimo sve okeane i mora za jedan stepen, a na račun toga da
zagrejemo milione i milone kubika vode na temperaturi koja nama
treba i da to iskoristimo za naše potrebe". Sasvim je jasno i iz
iskustva znamo da ako stavimo na toplu ringlu sud hladne vode da
će toplota sa ringle ići
u pravcu suda sa vodom, a ne obrnto, sve dok se temperatura i suda
sa vodom i ringle ne izjednači. Na taj način oba sistema
(ringla i sud sa vodom) postaju jedan sistem sa zadatom
entropijom koja će biti konstantna. E sad
ne možemo očekivati da ako ohladimo sud sa
vodom da će se ringla zagrejati
(a to bi odprilike hteo perpetuum mobile druge vrste).
Počeo sam previše teorišem i moram priznati da sam i sam počeo
da se gubim i red je da prekinem. Kratak odgovor bi bio:
Postije dva tipa perpetuum mobilea i to prve i druge vrste. Prvi
se kosi sa principom konstantnosti energije, a drugi sa principom
konstantnosti entropije (koja se obeležava sa H). Kako da je,
ovaj naš univerzum je konstruisan tako da se ne može konstruisati
ni jedan ni drugi perpetum mobile. Ne postoje čuda. Stvari se ne
pojavlju i ne gube same od sebe (osim nekih mojih stvari koje
nigde ne mogu naći:-)) ). Naš univerzum je
dosta surov na prvi pogled ali izgleda da baš u toj surovosti leži
njegova lepota. Ni mojoj crnogorskoj naravi nije pravo što moram
da uložim mnogo truda (RADA) da bih dobio malo para (ENERGIJE) ali
to ti je to. Ali zato ceo univerzum mogu da stavim u mali džep kad
za tu energiju (pare) kupim sebi teleskop i odem negde u mrkli
mrak i uživam gledajući taj isti univerzum
i to onako iz dubine duše. Pa zar mi astronomi nismo latentni
voajeri.
Radan Mitrović
radan@astronomija.com.mk
|
