Dosadile mi katastrofe

11.1.2004.

Pravo da vam kažem meni su prilično dosadili razni ljudi koji nas plaše kojekakvim katastrofama. Sećate li se kako su nas pre nekoliko godina kada je bilo pomračenje sunca ljudi sa TVa plašili da ostanemo u kućama i da spustimo roletne da ne bismo oslepeli. I zaista mnogi su ostali po kućama, grad je bio pust osim nas malo entuzijasta koji smo izašli da gledamo Sunce, naravno sa nekom zaštitom za oči. Nisam čuo da je neko oslepeo. Za srećnu novu 2000tu su predviđali razne katastrofe zbog Y2K baga, a da ne pominjem razne vračare po novinama koje su predviđale smak sveta i treći svetski rat. Jedine posledice za koje sam čuo su bile par bezazlenih administrativnih grešaka. Sada su naš plašili sa tim biološkim oružjem Sadama Huseina i ništa nisu našli iako su u Iraku više od 9 meseci. OK biće i u sledećem milenijumu epidemija i prirodnih, a verovatno i veštačkih, ali to neće značiti kraj ljudske civilizacije. Još nije bilo epidemije koja je ubila 100% stanovnistva. Ni Bubonska kuga ni epidemija gripa 1918-19 Uvek ima onih koji su otporni i koji prežive.

To je ta prirodna selekcija.

Što se tiče života na drugim planetama ne verujem da će se to desiti u nekom većem obimu, možda za milion, ali nikako za hiljadu godina. Ljudi su već išli do Meseca, ali ne mogu tamo da žive samostalno, nemaju šta da jedu, piju i dišu gore, a jako je skupo bilo šta poslati gore. Uostalom sa tim što pošaljete lako možete poslati viruse i bakterije. Antartiktik i pustinje su mnogo gostoljubivije za čoveka pa opet jako malo ljudi živi tamo. I dno okeana je gostoljubivije pa tamo niko ne živi. Čak i ako ljudi odu na druge planete svoje živote će provoditi u bednim i skučenim uslovima na nekim minijaturnim svemirskim stanicama. A ako dođe do nekakve evakuacije sa Zemlje nećemo moći svi da pobegnemo, otići će samo šačica prebogatih i "vaznih", zato se ne zanosite, ova planeta je sve sto imamo i treba da je čuvamo za sebe i buduće generacije.

Aleksandar Parezanović
Beograd