Moram da priznam veoma interesantno pitanje za anlizu. Za Sovjetski program "raketoplana" znam mnogo odavno. A znam i kada i gde se desilo prvo lansiranje "automatskog" Burana i citao sam o tom jos te daleke 1988 godine. Tekst me je samo podsetio na neke pojedinosti. Imajuci u vidu da je sa danasnje tacke gledista projekat Buran potpuno beskoristan i skup (kao i shatl samo sto Amerikanci nemaju nikakvu jeftiniju pa ni sigurniju alternativu) teoretsko pitanje o tome dali bi se letelica koja nikad nije ponela ljude spasla, postaje jos "teoretskije".

Ali moram da predocim na nekoliko stvari. U sovjetskom, danas ruskom svemirskom programu uvek se vodilo dosta racuna o troskovima koji su potrebni da se izvrsi odredjena operacija. To je prakticno i onemugocilo let na Mesec.

Bilo ili ne sredstava, cak i da se SSSR nije raspao , Sojuz TM je bolja alternativa za lansiranje ljudi. Jedan njegov let ne kosta vise od 30 miliona dolara i nosi Troje kosmonauta. Americki satl nosi 7 kosmonauta (osmi u samo retkim slucajevima) ali jedno njegovo lansiranje kosta zastrashujucih 500 miliona dolara. Ovo je izshlo na videlo posle katastrofe Kolumbije i verovatno mnoge dovelo u nedoumicu posebno u Americi, zasto se uopste koristi. Shuttle je bio projektovan da omoguci jeftinije lansiranje od bilo kog nosaca za jednu upotrebu (Amerikanci nikad nisu imali pouzdane rakete nosace sem Saturna, ali je i on bio basnoslovno skup) koje bi kostalo oko 25 miliona dolara. Predvidjano je da leti svake druge nedelje i zbog toga su izgradjena i 4 (posle toga 5) orbitera. Rok eksploatacije je trebalo da bude oko 30 godina, sa minimum 100 lansiranja po letilici. Da racunica nije izasla vidi se po tome sto satl veoma retko leti (sto zbog cene, sto zbog nesreca) jer je program posle Chalindzera bio obustavjen oko 2 godine, a posle Kolumbije jos neznamo koliko. Tolika cena lansiranja mozda moze da objasni i zbog cega Amerikanci nisu imali svoju Svemirsku stanicu (sem SkyLaba).

Naime cena kilograma tereta odnesenog u orbitu uz pomoc Satla je toliko visoka da bi stanica kostala basnoslovno. Sam satl je mozda i pojeo neke projekte koji bi bili njegova zamena, zbog toga sto je trosio (sebicno) skoro ceo budzet NASA-e.

Elem, to je verovatno odgovaralo mnogim, jer je Amerika odrzala u zivotu skoro celu infrastruktu zaostalu od hladnog rata za podrsku Space Shutlle-a. Druga interesatna stvar je da je tehnologija upotrebljena u projektu odavno prevazidjena. Naime brodski komjuteri su IBM XT tipa (ako se jos neko seca toga) sa procesorima 086 koji se ne upotrebljavaju vise ni u najzaostalim zemljama. Keramicka obloga koja se koristi (cuvene plocice) i nacin na koji su pricvrscene za letelicu, odavno su prevazidjeni i postoje materijali koji su mnogo boljih karakteristika, a puno jeftiji i koji su u primeni u normalnim uredjaima (turbina u turbo motorima , na primer).

Projektu je uvek davan najveci prioritet i na politickoj bazi, upravo zbog toga sto su Rusi kasnili sa istim. Tako su svi i kongres i predsednik, ali najvise NASA, prakticno zaglavili sa projektom i zbog njegove cene i zahtevnosti nisu uspeli da se posvete razvoju nikakve alternative, bar ne do sad.

Mozda je najbitnije da se neki incidenti koji su se mogli predvideti i odsraniti (kao nesreca Chalingera) ostavljeni za sledeci let, zbog slozenosti zahvata i tesnih rokova. A tu su i politicki razlozi.

S druge strane hipoteticko pitanje o tome dali bi u istoj situaciji Buran preziveo (ili barem kosmonauti) smatram bespredmetnim. U takvoj letilici slicne konstrukcije i problemi su slicni. Verovatno da se slucaj kao kod Chalingera nikad ne bi dogodio zbog prirode samog lansiranja. Naime ruski busteri nemaju gumene prstene kao zaptivace jer rade na tecno gorivo. Kod Kolumbije odgovor je izuzetno slozen.

Jos nije jasno da li se nesreca dogodila zbog otpadanja termoizolacionih plocica ili zbog neodgovarajuceg ulaznog ugla u atmosferu. I u jednom i u drugom slucaju mislim da bi se situacija ponovila i sa ruskom letilicom. Za dve, uslovno najkriticnije faze leta (lansiranje i ulazak u atnosferu) takve glomazne naprave kao sto je Shutlle ili Buran jednostavno nisu pripremljene. Ma koliko obracali paznju uvek ce ostani nesto neprovereno ili nemoguce da se proveri ili utvrdi. Tehnologija kojom su gradjeni nije dorasla tom zadatku tako da ni projektni uslovi nikada nisu ispunjeni. Naime priprema za let americkim satlom je trebalo da traje samo nedelju dana od prethodnog lansiranja. U praksi samo osnovne provere svih sistema traju oko dve nedelje, da ne pominjem ostale pripreme za misiju koje traju vise meseci.

Mozda najbilji dokaz za neuspeshost celog programa, jeste cinjenica da su Rusi odmah sutradan, posle nesrece Kolumbije potpuno uspesno lansirali Sojuz.

SLUCAJNO ????

Ivan Trpeski
Best regards, Skopje, Makedonija