Odgovor na vaše pitanje je da! Trenutno su planirane dve misije.

Proučavanje Merkura je jako teško. Sama činjenica da je veoma blizu Suncu ga čini veoma nezgodnim za posmatranja sa Zemlje pa se o njemu zna jako malo.

Merkur Veći snimak 97 Kb

Do sada je samo jedan brod posetio Merkur. Bio je to Mariner 10 koji je na put krenuo pre tačno 30 godina. Lansiran je 3. novembra 1973. a pored Merkura je proleteo ukupno tri puta i to 29. marta 1974, 21. septembra 1974. i 16 marta 1975. i tom prilikom je obavio osnovna ispitivanja. Sva tri puta proleteo je sa planetine noćne strane tako da su svih 3.500 snimaka koje je poslao snimani jedino tokom njegovog prilaza odnosno napuštanja planete pa je snimljeno samo 56% površine i još uvek ne postoji ni kompletna (pogotovo ne precizna) karta njegovog globusa. Podaci dobijeni od letilice su otvorili više pitanja nego što su dali odgovora.

Jedna interesantra stvar vezana je za Mariner 10, a to je da je to prvi brod koji je koristio gravitaciju nekog drugog nebeskog tela (ne računajući Zemlju) za korekciju pravca i brzine. Naravno, u pitanju je planeta Venera pored koje je brod proleteo 5. februara 1974.

Možda čudi činjenica da je ka Marsu i Veneri lansirano ukupno oko 80 brodova, a da je samo jedan bio namenjen Merkuru. Na prvi pogled čini se da je, zbog njegove blizine Zemlji, veoma lako poslati letilicu koja će tamo relativno brzo stići. Međutim, to nije ni iz daleka tačno. Zbog velike blizine Suncu i velikog uticaja sunčeve gravitacije izuzetno je komplikovano usporiti brod i usmeriti ga u željenom pravcu. Da ne govorimo o njegovom uvođenju u orbitu oko Merkura (Mariner 10 je ušao u orbitu oko Sunca koja se u tri tačke poklapala sa Merkurovom; u toj orbiti se nalazi i danas, naravno, odavno više nije u funkciji). To je i glavni razlog što se na sledeću misiju čekalo punih 30 godina kako bi se razvila bolja tehnologija i uradili bolji proračuni leta.

Kao što sam pomenuo na početku, pripremaju se dve misije. Radi se o američkom brodu "MESSENGER" i evropskom projektu "Bepi Colombo" koja je još uvek u ranoj fazi razrade.

Na lansiranje prvog nećemo morati dugo da čekamo. To će se desiti već 2004. godine između 10. i 29. marta ili između 13. i 22. maja kada se otvaraju lansirni prozori. Brod će biti lansiran Delta II raketom is kosmičkog centra Kenedi.

Messenger, umetnička vizija Credit: NASA/Johns Hopkins University Applied Physics Laboratory/Carnegie Institution of Washington

"MESSENGER" u prevodu sa engleskog, naravno, znači glasnik (što odgovara imenu planete), ali to istovremeno i skraćenica od "MErcury Surface Space ENvironment, GEochemistry and Ranging". On će biti prvi brod koji će ući u orbitu oko Merkura i za postizanje tog cilja će mu biti potrebno punih 5 godina. Pre toga, brod će čak pet puta koristiti pomoć gravitacije planeta za manevre usporavanja. Tri puta će proleteti pored Venere (novembra 2004, avgusta 2005. i oktobra 2006) i dva puta pored samog Merkura (oktobra 2007. i jula 2008) pre nego što konačno uđe u orbitu oko planete u julu 2009. godine. Brod će, takođe, svojim motorima izvesti i dva manevra usmeravanja u otvorenom svemiru. Predviđeno je da misija traje do aprila 2010. ali produženja su moguća.

Otprilike u to vreme, 2009, bi trebala da otpočne evropska misija "Bepi Colombo" mada je moguće da lansiranje bude odloženo čak i do 2012. Kao što sam na počektu pomenuo, misija je još uvek u ranoj fazi i tačan plan nije gotov. Uz to, još nisu obezbeđena ni potpuna finansijska sredstva. Takođe, za projekat je zainteresovana japansa agencija ISAS koja bi učestvovala u pravljenju lendera.

U glavnom evo nekih grubih predloga kako bi misija mogla da izgleda. Sastojala bi se od dva orbitera ("Planetarnog" i "Magnetosferskog" koje bi napravila ESA) i jednog ili više lenderâ. Planetarni orbiter će ući u polarnu orbitu na visini od oko 400 km od površine planete i njegov glavni zadatak će biti da je detaljno fotografiše. Takođe, prateći rotaciju broda naučnici će pokušati da provere Ajnštajnovu Opštu teoriju relativnosti (Ajnštajn je, svojevremeno, odstupanja u Merkurovoj orbiti objasnio tom teorijom). Magnetosferski orbiter će, kao što mu samo ime kaže, u glavnom proučavati planetinu magnetosferu. Naravno, oba orbitera će vršiti i ostala ispitivanja. Planirano je da orbiteri potraju oko godinu dana uz eventualni produžetak misije.

Za pravljenje lendera zainteresovana je ISAS međutim kako se može čuti u poslednje vreme japanci bi mogli da se povuku iz posla zbog finansijskih problema tako da će ka planeti verovatno krenuti samo evropski orbiteri jer je, za sada, malo verovatno da će se ESA odlučiti da napravi i lender.

U glavnom, razmatra se više mogućnosti, od mekog spuštanja lendera uz pomoć retro pogona i vazdušnih jastuka (slično kao što se danas lenderi spuštaju na Mars; ako izostavimo padobran koji bi na Merkuru bio neupotrebljiv) do tvrdog "zakucavanja" u površinu planete. Lender ili više njih bi bili opremljeni kamerama, seizmografima, termometrima, barometrima, spektrometrom X zraka i specijalnom bušilicom koja bi se zarila u tlo planete do dubine od 1 m radi proučavanja geološkog sastava. Lenderi bi poneli i ostale uređaje za razna ispitivanja. Takođe se razmatra slanje malog rovera koji bi se "prošetao" površinom planete. Planirano je da lenderi na planeti funkcionišu oko 7 dana.

Lansiranje letilica bi moglo da bude obavljeno istovremeno, jednom Ariana V raketom, posle koga bi se brodovi razdvojili i krenuli svaki svojim putem, no mnogo verovatnija mogućnost je da se obave dva lansiranja i to ruskim Sojuz-Fregat raketama (što je kod ESA-e postalo praksa). U tom slučaju Planetarni orbiter će krenuti prvi dok bi Magnetosferski orbiter i lender krenuli drugom raketom i to oko godinu dana kasnije.

Zbog naprednijih solarno-električnih motora, koji će do tada biti razvijeni, ali i gravitacione pomoći Meseca, Zemlje, Venere i samog Merkura (planira se nekoliko preleta), brodovima će biti potrebno između 3 i 4 godine da bi stigli do odredišta, odnosno ušli u stabilnu orbitu oko planete. Naravno, 2009. je još uvek daleko, a kosmonautičkoj industriji ne cvetaju ruže pa su mnoge promene moguće.

Inače, misija je nazvana po italijanskom matematičaru i inžinjeru Đuzepeu "Bepi" Kolombu (1920-1984) koji se posebno interesovao za istraživanja Merkura. Njegovo najvažnije "otkriće" je u stvari predlog da se koristi pomoć gravitacije jednog nebeskog tela (planete ili satelita) za let do drugog. Uz pomoć Kolombovih proračina Marinerom 10 je to uspešno izvedeno. Ovaj manevar se danas rutinski koristi za sve letove i bez njega bi oni daleko duže trajali ili ne bi bili ni mogući jer bi zahtevali previše energije nego što je to moguće ostvariti postojećom tehnologijom.

I za kraj, kvalitetne slike Merekura, koje je načinio Mariner 10, možete pronaći na adresi http://www.solarviews.com/eng/mercury.htm. Na istom mestu se nalaze i detaljni podaci o samoj planeti. Ukoliko želite da saznate više o predstojećoj misiji MESSENGER obavezno posetite http://messenger.jhuapl.edu/.

Marko Tarabanović
marko@astronomija.co.yu