Pored dole navedene knjige ime Atanasija Stojkovica se može pronaći u Istoriji Srba u V-2 i VI-2 knjigama.

Imam ispred sebe knjigu: Aristid i Natalija. Fisika, Nolit, Beograd, 1973., u kojoj fale deset bitnih strana u kojima neko (?) piše o njemu tako da ću što po sećanju što iz knjige da probam da izvadim ono što smatram bitnijim u njegovom životu.

Atanasije Stojkovic je rođen u Rumi 1773. godine i potiče iz siromašne porodice. Studirao je fiziku i matematiku na Getingeskom Univerzitetu, odakle se vratio kući kao doktor filozofije i član Getingeskog učenog društva i Jenskog prirodnjačkog društva. 1804. otišao je u Harkov (zajedno sa Todorom Filipovićem) gde je postao profesor novoosnovanog Univerziteta. Za vreme svog boravka u Harkovu dva puta je promovisan u rektora Univerziteta (1807-1808, 1811-1813). 1813 je penzionisan jer se kompromitovao. Nije se vraćao na Balkan nego je ostao u Rusiji. Umro je kao državni savetnik i posrednik velikog spahiluka 1832. u Besarabiji.

U istoriji nauke ostao je zabeležen kao prvi Srbin koji je izdao udžbenik iz fizike na srpskom jeziku, izdat u tri toma. Napisao je: Sistem fizike, Osnovna načela fizičke geografije, Osnovna načela fizičke astronomije. Učinio je to u periodu 1801-1803. godine u Budimpešti.

Kod nas je poznat i po tome da se bavio i književnošću, kako vidim u kritici ne trude se da ga hvale. Poznat je njegov sukob sa Vukom Karadžićem od koga je dobio prevod Novog zaveta da uradi recenziju (1823.), a on je sprečio njegovo izdavanje. Ljudi pričaju da ga je samo preradio na slavenoserbski i izdao kao svoj prevod (1824.). Karadžićev prevod je objavljen tek 1847. godine.

Uopšte malo toga ima dobrog da je ostalo o njemu kao čoveku. Kompromitovanje vezano za njegovo ime je povezano sa njegovim odlaskom u Ugarsku 1810. godine odakle je švercovao raznu robu koristeći privilegije položaja na kojem se nalazio.

Postoji još takvih priča o Atanasiju Stojkoviću a činjenica je da i pored neomiljenisti njegove ličnosti u vremenu (prota Mateja Nenadovic je imao nevolja zbog njega i takođe ga nije voleo) kada je živeo ipak je on bio jedan od prvih visokoobrazovanih Srba sa kojim počinje otvaranje prvih stranica istorije nauka u nas.

Srđan Keča
ksilofon@panet.co.yu