osmatranja

---

Svetlosno zagadjenje

vestacka osvetljenost nocnog neba

mkaja@ptt.yu

Da li ste ikad pogledali u nebo iz centra Beograda? Da li ste ugledali barem par zvezda? Ja nisam?

Svetlosno zagadjenje je krivac sto nocno nebo izgleda ?crno kao noc? i sto na njemu nema okacenih zvezdica, barem ne onoliko koliko bi trebalo da tamo obitava.

Sva osvetljenost, uglavnom, dolazi iz gradova i nepravilnog koriscenja rasvete. Udaljavanjem od grada ono eksponencijalno opada, ali to nije ohrabrujuca cinjenica. Svetla jednostavno ima skoro svuda i bice ga jos vise u buducnosti. Procenjeno je da se osvetljenost neba svakih deset godina uvecava za 1 magnitudu/lucnoj sekundi².

Mnogi astronomi tvrde da se, na primer, ponovni prolazak Halley-eve komete 2061. godine nece videti ni sa jedne tacne na Zemljinoj kugli? 

U sledecim grafikonima prkazan je uticaj svetlosti prema udaljenosti od grada.

*jedinicna mera osvetljenosti

Povrsinski sjaj nebeskih objekata, pa tako i sjaj neba meri se u jedinicama magnituda/lucnoj sekundi². Sto je broj veci to je objekat, u ovom slucaju nebo, tamnije. Najtamnije nebo na planeti Zemlji iznosi 22.5 magnitude/lucnoj sekundi² . Najsjajniji delovi Mlecnog puta su oko 19.5 magnitude/lucnoj sekundi², a vecina maglina i galaksija je tamnija od 21 magnitude/lucnoj sekundi². Sve tamnije od ovoga ljudsko oko ne moze detektovati. Zahvaljujuci CCD kamerama mogu se snimiti objekti koji su samo za 1% svetliji od pozadine. Medjutim, ako je nebo dovoljno osvetljeno onda ni CCD ni dobar teleskop ne mogu detektovati nista. 

	Slika 1. Vestacka nocna osvetljenost svetskog neba 25 Kb 500 x 227 pix 156 Kb 2000 x 909 pix
	Slika 2. Vestacka nocna osvetljenost neba nad Evropom 138 Kb 600 x600 pix 381 Kb 1200 x 1200 pix
	Slika 3. Vestacka nocna osvetljenost neba nad Jugoslavijom i bivsim republikama Jugoslavije  19 Kb 548 x 381 pix

Legenda slike 1, 2 i 3. 

Ove mape pokazuju vestacku osvetljenost nocnog neba u zenitu na nivou mora, odnosno pokazuju nivoe svetlosnog zagadjenja na odredjenim teritorijama (u slucaju pogodnih atmosferskih uslova).

Narandzasta boja pokazuje podrucja sa kojih se Mlecni put vise ne moze videti, crvene zone pokazuju podrucja na kojima se vidi manje od 100 zvezda na 30 stepeni deklinacije, odnosno visine, plava granica ukazuje na nebo cija je vestacka osvetljenosti za 1% veca od prirodne nocne osvetljenosti neba (sto je ujedno i definicija svetlosno zagadjenog neba), zuta boja pokazuje podrucja gde su vestacka i prirodna osvetljenost nocnog neba jednake, tako da je ukupna osvetljenost neba time duplirana.   

Slika 4. Vidljivost zvezda V magnitude golim okom  57 Kb 500 x 500

Ova mapa pokazuje kolike su mogucnosti coveka da vidi zvezde u odnosu na pozadinsku svetlost koja ispunjava nocno nebo, na odredjenoj teritoriji. 

Najzagadjenija podrucja su u uglavnom u nivou mora iz razloga sto sa povecanjem nadmorske visine opada zagadjenost neba. Planine mogu izgledati nezagadjeno kao i neki nezagadjeni primorski predeli. Mogucnost vidjenja zvezda je veca na planini nego na nivou mora zbog toga sto na visini ima manje cestica vazduha i manje je rasejanje svetlosti, ali to ne govori da planine nisu svetlosno zagadjene.

Jos jedan faktor jeste covecije oko. Ono nije univerzalno i zato treba uzeti u obzir mogucnosti oka prosecnog posmatraca. 

96 Kb 500 x 500 pix

Slika 5.  Totalna osvetljenost neba nad Evropom

Ukupna osvetljenost predstavlja zbir vestacke i prirodne osvetljenosti nocnog neba. Ova mapa, u strvari, pokazuje koliki je kvalitet nocnog neba na odredjenim teritorijama.

Tamnije povrsine obojene belom bojom na slici 4. su nesto vece nego na slici 2. To je zbog velike razlike u intervalima medju bojama na slici 4. Ta razlika iznosi 0.5 magnitude/lucnoj sekundi² i ona je manja na slici 2.

Vise: The night sky in the World  Home page

[septembar 2001] 

vrh