|
1994. Pre oko mesec dana pročitao sam zanimljivu knjigu o astronomiji u kojoj mi je posebnu pažnju privukao deo o velikom zemljotresu koji je uzdrmao Los Angeles i širu okolinu u noći 1994. i posledice tog zemljotresa. Zemljotres koji se tada dogodio u kasnoj noći je naterao većinu uspavanih građana ovog milionskog grada da izjure napolje iz kuća na otvoreno i bezbedno mesto i da provere štetu koju je zemljotres naneo. Zgrade i putevi nisu bili jedini koji su pretrpeli štetu već je i čitava električna mreža grada bila oštećena i nije bilo struje niti ulične rasvete u celom gradu. Napolju u totalnom mraku stajalo je na stotine hiljada ljudi od kojih su mnogi po prvi put u životu videli nebo u noći nezagađenoj svetlima velegrada. Izveštaji kažu da su te noći kao i sledećeh par nedelja policija, vatrogasci i mnoge druge organizacije, kao i lokalne radio stanice i opservatorije u Los Angelesu primile na stotine telefonskih poziva građana koji su pitali da li je "iznenadna pojava srebrnog oblaka" (Mlečni Put) i povećana sjajnost i brojnost zvezda na nebu uzrok zemljotresa. Ovakva reakcija je naravno dolazila samo od ljudi koji nikada nisu videli noćno nebo dalje od svetlosti velegrada. Direktor Griffith opservatorije u Los Anđelesu je kasnije izjavio da su mnogi od uspaničenih ljudi koji su zvali odbili da poveruju da je ono što su videli na nebu, u stvari normalna pojava pravog noćnog neba.... 2003.
Vraćajući se sa posla tog četvrtka 14-og avgusta zapao sam u neverovatnu gužvu na putevima kojima su razlog bili "ugaseni" semafori. Ubrzo sam saznao preko radija u kolima da je strujna mreža u nekoliko severnih američkih država i celoj provinciji Ontarija, zajedno sa gradom Torontom doživela kolaps. Iz prva sam mahinalno pomislio na priču sa početka teksta i na Los Angeles, da bi mi tek onda sinula misao da će ovo biti moja prilika da vidim Mlečni Put iznad Toronta. Nebo je bilo čisto i vedro i sve do kuće sam razmišljao pomalo u neverici da li će se stvarno videti "srebrni oblak" iznad milionskog Toronta. Po dolasku kući odmah sam izneo teleskop i sve pripremio za osmatranje i sa ogromnim nestrpljenjem koji verovatno nikada pre nisam osetio, očekivao dolazak noći. Još pre nego što se smračilo sa dvogledom u ruci sam pretraživao nebo u zenitu iznad mene u potrazi za Vega zvezdom koja mi preko leta sa obzirom na rano pojavljivanje, služi kao "meta" za poravnjanje oba trazioca sa teleskopom, mada sam znao da mi oni baš i neće trebati noćas ali teško je protiv stare i uobičajene navike. Iz sumraka su polako jedna za drugom izranjale sjajne zvezde: Vega, Altair, Arctus, Deneb praćene mnogim zvezdama manje magnitude. Na zapadu je još uvek bilo veoma svetlo dok sam pomalo u neverici posmatrao nebo na kome su se već videle skoro sve zvezde "normalnog" svetlosno-vazdušno-zagađenog neba iznad Toronta. Utrošio sam nekoliko minuta na poravnjanje osovine teleskopa sa Polaris zvezdom. Znao sam da je ovo noć kada će moj "Go To" na teleskopu dokazati svoju vrednost i opravdati sebe. Nisam izneo čak ni mape, niti svesku za beleške. Ovo će biti noć samo za čisto uživanje u osmatranju. Srebrni oblak Sa potpunom noći, i "srebrni oblak" se zaista pojavio na nebu iznad Toronta. Ne znam tačno ali sam verovatno proveo više od pola sata promatrajući "Mlečni Put" bez teleskopa. Bilo je predivno videti neuobičajeno mnogo zvezda samo sa golim okom i posmatrati tu "srebrnu prašinu" na nebu neokaljanom svetlosnom prljavštinom urbane sredine. Zatim sam počeo osmatranje sa teleskopom, jer sam znao da nemam mnogo vremena. Bilo je zaista teško odlučiti se šta pogledati. Ali "Go To" je zaista tada opravdao i dokazao svoju superiornost. Nisam morao gubiti dragoceno vreme u traženju objekata tražiocom, već su se objekti sami ređali jedan za drugim pritiskom na dugme, dok je teleskop automatski "jurio" sa jednog objekta na drugi. A uvek je bilo teško odvojiti se od prethodnog objekta. M13 sa "mnogo-većim-od-uobičajenog" brojem zvezda, M 57 kao "mnogo-jasniji-u-kontrastu" prsten, M11, Uran, Neptun i mnogi drugi M i NGC objekti.... Uopšte, hteo sam radije pogledati i uživati u pogledu na poznate i već viđene objekte u ovom novom "svetlu" nego tražiti neke objekte 13-te, 14-te magnitude koje nisam nikada pre video. Pa čak je i to bio težak izbor. Mesec koji je kasnije izašao (ne sećam se tačno ali mislim da je bio par dana nakon treće četvrtine) je dosta osvetleo nebo tako da je tada i "Mlečni Put" izgubio na jasnoći i vidljivosti. Pa ipak, nikada ne krivim Mesec zbog toga što mi svojom svetlošću omete posmaranje objekata dubokog neba. Mesec je i sam deo tog Mlečnog Puta a i redovan je i rado viđen gost u okularu moga teleskopa. Sa obzirom da sam sutradan radio, morao sam na moju žalost završiti posmatranje i uhvatiti par sati sna. Pa ipak, nakon što sam spakovao i uneo opremu, izašao sam sa šoljom kafe u ruci i seo u stolicu u bašti za oproštoj od nezaboravne noći. Ali nisam se zamarao mislima da li ću ikada više videti "srebrni oblak" iznad ove moje stolice i bašte. Posmatrao sam komšiluk. Iako nije bilo ni jedne upaljene sijalice u baštama niti jednog osvetljenog prozora u kućama, pod svetlošću Meseca mogao sam videti da su i bašte i dvorišta prazni i da u njima nema ni jedne osobe.... Razmišljao sam kako je veliki broj ljudi koji večeras uz sveću sedi u kućama nestrpljivo čekajući na dolazak struje i povratak njihovim omiljenim TV emisijama. Kako je to tužno da veliki broj ljudi nije ni svesan da je večeras na nebu bio najlepši mogući "šou" koji mogu videti u životu. Sutradan sam naravno slušao različite komentare i priče. Od priča na radiju kako su neki uspaničeni stanovnici zvali policiju i pitali "da li je Bin Laden razneo bombom strujni transformator i da li sada sa njegovom Al Kaidom okupira Kanadu", do priče mog uzbuđenog kolege na poslu čiji je komšija prošle noći proveo pola sata napolju i za to vreme promatrao "meteorsku kišu" i izbrojao preko 300 meteorita za to vreme. Naravno, njegova priča je bila praćena zakasnelim komentarima njegovih slušaoca "eh, kako se nisam setio da pogledam nebo"... Što se mene tiče, svoju priču sam zadržao za sebe. Iako sam i pre video Mlečni Put i tamno nebo daleko od Toronta (na žalost, ne toliko često koliko bih želeo), ova noć je imala neku posebnu težinu i vrednost. Valjda zato što sam video taj "srebrni oblak" sa mesta odakle to nikada nisam očekivao. A ko bi to znao.... Što kaze Drvobradi iz Gospodara Prstenova: "Nikada je predugačka reč...."..... Carpe noctem. (septembar 2003.)
|
