am@astronomija.co.yu

 

 

Astronomija u medijima
Drugi primeri
 

 

 

Sadržaj AM

 

 

mediji
Astronomija u medijima
 
Politika

5.11.2004.

Zvezde umiru u boji

Posle više od sedam decenija rada ispraćen „u penziju” naš najveći teleskop, kao raritet kome su moćni računari i sateliti došli glave

Dok je Beograd polako tonuo u poslednju oktobarsku noć, trebalo je imati mnogo snalažljivosti da se, sledeći snop baterijske lampe, kroz mračnu zvezdarsku šumu probijemo do jednog od paviljona Astronomske opservatorije. U nevelikom zdanju koje je svoje najbolje dane doživelo pre više od pet decenija, samo privremeno instaliran je moćni MID teleskop od 16 inča koji, stručno rečeno, pripada Šmit-Kasegrenovom tipu optičkog sistema. Njegovo primarno ogledalo otvara put ka nebeskim telima i njihovim putanjama, daleko u beskrajnim prostranstvima vasione.

Sa porodicom Protić-Benišek, čija već treća generacija stasava u krugu Opservatorije, ulazimo u oronuli astrogeodetski paviljon, u kojem je, kao čudesan kontrast, postavljen savremeni takozvani fundamentalni instrument. Prostorija metalne konstrukcije podseća na trup starog vojnog aviona, na kojoj se pomeranjem krova otvara pogled ka noćnom nebu.

Nebeski „meni”

Od Vladimira Benišeka, unuka našeg uglednog astronoma dr Milorada Protića, koji je daleke 1932. godine, kada je Opservatorija otvorena, bio tek astronom-opservator kod čuvenog profesora Vojislava Miškovića, prvog direktora „zvezdanog grada”, saznajemo šta ovaj instrument američke proizvodnje može da „vidi”.

– MID je automatizovan instrument kojim se upravlja pomoću računara, s bazom podataka za više od 140 hiljada objekata. Njime posmatramo nebeska tela, zvezde, galaktičke i vangalaktičke objekte, zatim mala tela Sunčevog sistema poput asteroida, kometa, prirodne satelite velikih planeta kao što su Jupiter ili Saturn, a uskoro ćemo pratiti i kretanje „kosmičkog đubreta”, odnosno ostatke letelica i veštačkih satelita u orbiti Zemlje, što je veoma aktuelno u svetu – kaže Benišek.

Dok laicima zavirivanje u beskrajna nebeska prostranstva izgleda kao zanimljiva i pomalo misteriozna igra kojom upoznaju neke druge svetove, za astronome ono ima sasvim drugačiji značaj. Posmatrajući nebeska tela oni precizno utvrđuju njihove orbite, putanje oko Sunca, ili još tačnije orbite ranije otkrivenih objekata. To čine astrometrijskim merenjima koordinata nebeskih tela, daleko od romantike i mističnosti. Podrazumeva se da je za pouzdanost merenja neophodno tačno vreme, koje se u ovom slučaju obezbeđuje pomoću sistema satelita u Zemljinoj orbiti (GPS) s preciznošću reda veličine hiljaditog dela sekunde.

Za razliku od ranijih vremena, kada se kao detektor koristila fotografska emulzija, savremeni uređaji poseduju CCD kamere mnogo veće osetljivosti i višeg stepena korisnosti. Računar je taj koji upravlja teleskopom, obrađuje i meri dobijene snimke.

Galaksije i magline

A ti snimci su posebna priča. U mrklom mraku nebeske kape vidi se loptasto jato zvezda, poput gomilice belih kokica. Tu je i prstenasta maglina M57, za laike jednostavnije nazvana umiruća zvezda u sazvežđu Lire, elipsastog oblika okružena crvenom, narandžastom i žutom bojom, galaksije udaljene milionima svetlosnih godina, planetarne magline.

Nešto dublje u šumi Astronomske opservatorije, u najvećem paviljonu, ispod kupole visoke petnaestak metara, na pokretnim platformama, smešten je takozvani veliki refraktor, teleskop ogromnih dimenzija, cevi duge deset metara. Godinama, čak od 1932. bio je naš najveći teleskop, sa kojeg su poslednji snimci Saturna, Venere, Marsa i mnogih drugih planeta i nebeskih tela sačinjeni pre nekoliko meseci.

Sada je ovaj, nekada moćni, instrument, dobijen od Nemaca na ime ratne odštete Kraljevini SHS, koji je služio generacijama astronoma da proniknu u tajne vasione, u zasluženoj penziji, kao raritet kome su moćni računari i sateliti došli glave, odnosno okulara.

Beograd, kao ni bilo koji veći grad, nije dobro mesto za astronomske opservatorije. Zbog velikog svetlosnog zagađenja ne pruža povoljne uslove za osmatranje noćnog neba i svih čudesa koja se na njemu događaju. Zato će i MID uskoro naći novo utočište, neki mirni proplanak, sa kojeg će svojim moćnim ogledalom „hvatati” udaljena nebeska tela i sve druge poznate, a možda i nepoznate, svemirske objekte.

Slobodanka Andrić
Foto: V. B. V Benišek

 Informaciju poslao: Srđan Penjivrag

 
 Pošaljite svoj prilog na temu: Astronomija i mediji
 
Pišite nam
Upišite vašu e-mail adresu
Predmet:
Tekst pisma:  

 

(decembar 2003.)

vrh