Zvezde... Skoro da mogu da ih dotaknem. Lebdim u ovoj večnosti u
traganju za istinom već milijardama godina. Zaustavio sam se baš na
ovom mestu, još ovaj poslednji put. To mesto se nekad zvalo
Zemlja...
Sa ovog rastojanja je izgledala tako velika a u suštini zrnce
peska u svemirskoj pustinji. Otkad nisam video ovaj prizor. Srp se
polako otvarao na zvezdanoj pozadini. Na temenu ovog veličanstvenog
polukruga čista bela svetlost je kupala planetu. Rađala se zora.
Boje kontinenata su se mešale sa belim i plavim nijansama okeana.
Malo po malo srp se pretvarao u sferu koja je nekada podarila život
razumu...
Odavno već nema ljudi na ovom mestu. Napustili su je u trećem
milenijumu tehnološke revolucije. Jedan deo sfere mi je zaokupio
pažnju. Moje providno metamorfno telo je promenilo energetski nivo i
ušlo u vidljivi deo spektra. Za delić sekunde sam se našao na manjoj
visini. Mogao sam osetiti hladan vetar i oblake stratosfere koji
prolaze kroz moje nestvarno bivstvovanje. Polako sam se prisećao
mesta kojeg je ratnički narod koji je tu živeo nazivao Balkan.
Vraćale su se slike mladosti, dok sam još bio čovek, slike zgrada,
ljudi, muzike, ljubavi... A onda jednoga dana su došli Oni.
Tehnologija koju su doneli i poimanje svemira koje su našli
promenila je živote ljudi iz korena. Ljudi željni utopija su se
stopili sa Njima. Ja sam ostao...
Moj put sa ili bez virtuelne realnosti se sažimao ka jednom cilju
– postati Bog. Tadašnje mašine iako spore su mi već tada to
omogućile. Globalna mreža je bila samo početak, produžavanje života
sredstvo za otkrivanje lepote, a prava lepota je večnost. Čak i
sada, posle toliko godina prošlost je utiskala svoje tragove na
površini koji se polako ali sigurno brišu.
Velika crna senka se nadimala nad plavetnilom ispod mene. Polako
je i mene gutala. Svetlost kao da se još malo bori sa senkom.
Posustaje, a rezultat toga je divan srp koji je sada na suprotnoj
strani od prvobitnog. Opet sam se našao u noći ispunjenoj zvezdama.
Moj zadatak je završen, a istina uobličena. Još jednom sam pogledao
moj svemir i telo, oblika igle svetlosti, počinje sve jače da sja.
«Priroda svoje tajne ne otkriva odjednom i svima», pomislio sam i
brzinom misli nestao pretvorivši se u svetlost.
Te noći jedno zgrbavljeno dlakavo biće, videlo je čudnu svetlost
na nebu koja je nestajala. Da, to je bio Bog...
Newbie
|
