|
4.11.2006.
E, malo što su prisutni u SVIM novinama, već ne možeš, bre, ni TV da gledaš na miru, a da malo–malo ne prekinu program sa nekim svojim astro–zahvatom! Sad i na nekad slavnoj TV Politici imaš satima prenemaganja na temu "šta mi kažu zvezde! Hoću li se udati, naći posao, umreti, živeti ..." i tako do u nedogled. Da ne pričam o TV ART, koji se ubi od kontakt programa gde uvažene dame sa naočarima sede pred otvorenim lap–topom, krajnje koncentrisano prate samo njima razumljive dijagrame i sipaju mudrolije o životima jadnih i lakovernih žrtava koji su se javili. UVOD Urednik "Astronomskog Magazina" A. Zorkić je nedavno malom serijom vrlo duhovitih članaka na temu astrologije pokrenuo lavinu različitih mišljenja i stavova. Odmah se videlo ono što većina pametnih davno šapuće među sobom: nema šanse! "Ove" je nemoguće urazumiti i opametiti! ASTROLOGIJA JE POGREŠNA! Onima kojima je uopšte moguće nešto dokazati, pokušaću da objasnim zašto. ZAKLJUČAK Astrologija je POGREŠNA! Ovo prvo želim da kažem, da svima bude jasno, i da onima koji ovo nastave da čitaju malo zaokupim pažnju. Ovo ću, takođe, kasnije, ponoviti još nekoliko puta. OSNOVE Hajde prvo da vidimo šta je to astrologija.
Na ovo je pitanje zapravo teško odgovoriti. Ima mnogo tipova astrologija: solarnih, natalnih, časovnih, vedskih, arhetipskih, pa čak i muških i ženskih ... i izgleda kao da njihov broj nadmašuje čak i broj zvezda na nebu. Mnoge od njihovih postavki su dijametralno suprotne i kontradiktorne (neke tvrde da je bitan trenutak rađanja, neke da je u pitanju začeće, dok druge smatraju da je bitan samo mesec ili lokacija itd.), ali svi se slažu sa jednom sveprisutnom premisom: na nebu postoji jedna sila koja utiče na sve nas na Zemlji. Ta sila nosi puno različitih atributa (neki kažu da je to gravitacija, neki da je elektromagnetizam, a neki da je taj uticaj toliko suptilan da se ne dâ izmeriti), ali se svi oni prepliću po našoj planeti, dozvoljavajući najzad zvezdama da utiču na ljude. Ako postoji neki uticaj, i ako je stvaran, trebalo bi da ga je moguće izmeriti. To je po definiciji. Možda ga nije moguće izmeriti na individualnom nivou; možda se javlja samo u vidu nekakvog statističkog uticaja. Drugim rečima, možda se ti uticaji ne očitavaju na individui, već samo na grupi ljudi (kao što ja ne mogu da kažem kakvo će vreme biti ovde za tačno 10 godina od danas, ali sa velikom verovatnoćom mogu da "predvidim" da će biti hladno i vetrovito). Ali čak i tada ih je uz pomoć statistike moguće izmeriti i proveriti tačnost takvih predviđanja. Prvo, da vidimo da li je uopšte moguće da planete i zvezde ostvaruju ikakav uticaj na nas, kao što to astrolozi nedvosmisleno tvrde. Potom, nakon što dokažemo da ne da nema nikakvih efekata, nego takvih kakvih oni tvrde ne može nikada ni biti, osvrnućemo se na merljivost navedenih uticaja. Na samom kraju, nešto ću ipak reći o stvarnim uticajima astrologije i o tome kako oni erodiraju već ozbiljno oštećenu sposobnost sve većeg broja ljudi da jasno razmišljaju. Samo na trenutak, recimo da zbilja postoje neke sile kojima planete utiču na nas ovde na Zemlji. Koje bi to sile bile? Izbor nam i nije baš velik. Planete su velike lopte stenja, leda, metala i sličnih stvari. Njihova moć da utiču na nas je prilično oslabljena prostom činjenicom da su one jednostavno prilično daleko od nas. Savremena nauka nas uči da postoje samo četiri osnovne sile: gravitacija, elektromagnetizam i još dve, koje nazivamo slabom i jakom nuklearnom silom. Ove poslednje dve deluju jedino (manje ili više) na atomska jezgra i subatomske čestice. Teško je zamisliti kako bi one na makroskopskom nivou mogle da utiču na nas (jaka sila vrlo brzo opada sa rastojanjem, tako da potpuno nestaje na nekoliko milijarditih delova metra od izvora!). Zato ćemo se usredsrediti samo na gravitaciju i elektromagnetizam. Pogledajmo ih ukratko obe. Prilično malo znamo o tome kako gravitacija deluje u velikim razmerama, tipa solarnog sistema i sl. U osnovi, gravitacija nekog objekta zavisi od dve stvari: od toga kolika mu je masa, i od toga koliko je udaljen od nas. Što je objekat masivniji, to je jača gravitacija. Što nam je bliži, gravitacija ima snažniji uticaj na nas. Sve je to lepo i krasno, ali daj da sve to malo proanaliziramo. Zašto? Jednostavno zato što je, na primer, Jupiter oko 25.000 puta masivniji od Meseca. To je jako mnogo! Ali je takođe i oko 1.500 puta udaljeniji od Meseca kada nam je ovaj najbliži. Koja će vrednost pobediti u ovoj gravitacionoj igri?
U ovom slučaju, pobediće daljina. Ne bih ovde mnogo ulazio u detalje, jer sam već pisao jedan dobar tekst o planetama i njihovom gravitacionom uticaju (Koliko je STVARNO opasno poravnavanje planeta?). Ali ono što je u čitavoj toj priči i računu bitno jeste da su ukupni gravitacioni utivaji planeta u Sunčevom sistemu samo mali deo Mesečevog uticaja. To znači da ako se u pozadini astrologije "krije" gravitacija, onda je Mesec dominantniji od svih planeta zajedno. Ali toga nema ni u jednom astrološkom horoskopu. Dakle, nije u pitanju gravitacija. A da nije elektromagnetizam? Gravitacija zavisi od mase i udaljenosti. Elektromagnetizam (EM) zavisi od električnog naboja i udaljenosti. Samo, ovde je problem u tome što većina velikih objekata uopšte nema električni naboj! Električni naboj potiče od naelektrisanih čestica poput elektrona i protona. Ali pošto suprotna naelektrisanja privlače jedno drugo, vrlo je teško pronaći neko slobodno, što znači da su planete ukupno gledano električki neutralne.
Ali, sve planete, iz određenih razloga, poseduju magnetna polja, ali ona su snažna samo u blizini samih planeta. Jupiterovo polje jeste ogromno, ali je on toliko daleko da polje svakako ničim ne utiče na nas. Što je najvažnije, daleko najveći izvor EM u našem sistemu je sâmo Sunce. Njegovo magnetno polje direktno utiče na nas, preko gigantskih protuberanci i bljeskova, ili drugih vrsta snažnih eksplozija na površini Sunca, koje šalju prave bujice visokoenergetskih naelektrisanih čestica svuda okolo, pa i ka nama. One stupaju u intereakciju sa našim magnetnim poljem i pokatkad izazivaju pravu pustoš na Zemlji (kao što je to, naprimer, bio slučaj u Kanadi 1989. godine, kada je preko 6 miliona ljudi ostalo bez struje). Dakle, ako išta, Sunce bi moglo biti jedini relevantni izvor astroloških uticaja. Međutim, svi astrolozi ignorišu tu činjenicu i besomučno daju planetama lavovski deo uticaja na nas, iako je njihov zajednički uticaj mini minoran u odnosu na uticaj Sunca. Ako je EM ona sila koja leži iza astrologije, slobodno treba ignorisati uticaje planeta. Ako bi u astrologiji sila–vodilja bila gravitacija, Mesec bi bio daleko najdominantniji, a ako bi sila–vodilja bila EM, tada bi Sunce bilo najdominantnije, ali nije. Ponestaje nam više snage! Jedino u šta se svi astrolozi očajnički uzdaju jeste postojanje neke druge sile, nepoznate savremenoj nauci. Međutim, ta nada je vrlo slaba. Zašto? Koliko mi znamo (i ništa nas već vekovima ne demantuje), sve sile slabe sa rastojanjem od izvora. Što je neki objekat dalji, poseduje manje energije kojom deluje na nas od onog koji nam je bliži. Ali astrolozi tvrde da sve planete imaju jednake (ili bar uporedive) uticaje, tako da i obližnja Venera i daleki Pluton oboje izazivaju nekakvu merljivu silu na vas (zapravo merljivu u smislu da nekako uspevaju da utiču na vaš život). To znači, kako astrolozi sâmi tvrde, da udaljenost ne predstavlja nikakav faktor te sile, kao uostalom ni masa, jer bi u tom slučaju Jupiter bio daleko najdominantniji, dok bi Merkur bio potpuno skrajnut. Ali to ne može biti! Šta je sa tzv. malim planetama, asteroidima, komadima stena, leda i metala, koji se okreću oko Sunca zajedno sa planetama? Mnogi asteroidi su bliži Zemlji od bilo koje spoljne planete (udaljenost nije bitna za astrologe, sećaš se?), te bi i oni trebalo da vrše makar nekakav uticaj. Problem je što tih tela ima jako, jako mnogo. Doktor astronomije iz Laboratorije za Mesec i planete iz Arizone, Dan Durda, koji uzgred rečeno ima i "svoj" asteroid, izračunao je da u Sunčevom sistemu ima možda oko milijardu asteroida čiji je prečnik veći od 100 metara. To je jako mnogo kamenja. Zašto i njega astrolozi ne uključuju u svoje horoskope? Ni tu nije kraj njihovim (a ni našim) mukama. Astronomi kažu da su do sada pronašli možda 150 novih planeta koje kruže oko nekih svojih zvezda. Naravno, one su jako udaljene, ali čekaj! Udaljenost nije problem! Znači da bi i one trebalo da deluju na nas. Pazi, a u pitanju su samo one planete koje smo otkrili do sada. Na osnovu broja otkrivenih, kao i na osnovu tipova zvezda oko kojih se okreću, skloni smo da verujemo da samo u našoj galaksiji ima milijarde (milijarde!) takvih planeta. Zašto u "proračunima" za svoje vrle horoskope astrolozi i njih ne uzimaju u obzir? Možemo o tome da razmišljamo i na drugi način. Astronomi (pravi naučnici) su ispeli da predvide postojanje tih planeta na osnovu njihovog gravitacionog uticaja na svoje matične zvezde. Ako planete utiču na nas, kao što na osnovu svojih sopstvenih pravila propovedaju astrolozi, zašto onda niko od njih nije predvideo postojanje tih vansolarnih planeta? Zašto pre 50 godina nijedan od njih nije došao i rekao: "Tamo negde mora da postoje i druge planete, jer mi ih vidimo na našim tabelama!"? Nije zbog toga što niko o tome nije ima pojma. Njihovi "podaci" nemaju nikakvog smisla, u onom izvornom značenju te reči. Još jednom, kada bi bilo po astrološkim pravilima, sve te nove planete bi jednostavno trebale da nadjačaju uticaje planeta našeg sistema, neutrališući njihove efekte jednako lako i efikasno kao što nuklearna eksplozija nadjačava običan šapat. Zapamtite, i to opet ponavljam jer je to bitno – ovde sam pokazao jednu igru igranu striktno po astrološkim pravilima. Bilo da su u pitanju poznate sile, gde smo pokazali da astrologija ne funkcioniše, bilo da su u pitanju nekakve nepoznate sile koje se ne pokoravaju zakonima fizike, gde bi asteroidi i vansolarne planete mogle da dominiraju astrologijom, ti uticaji bi trebalo da uveliko nadjačavaju uticaje naših planeta. Dakle, nisu pomogle ni poznate ni nepoznate sile. Ne ostaje više ništa drugo. Astrologija ne funkcioniše. | 1 | 2 | U šta verujemo (11.12.2006.)
|
|
