|
Povećana saznanja o gravitaciji objekata u prostor-vremenu se menjaju, ali brza promena ljudskih instrumenata ne ide zajedno sa sporom promenom naših pogleda na zakone. Neće biti lako i bezopasno, znajući sudbine Kopernika i Đordana Bruna, da se nove koncepcije suprostave institucijama, čiji se autoritet bazira na konvencionalnu Socio-političku dogmu u vezi Univerzuma i mestu čoveka u njemu. "Vladajuće misli nisu ništa drugo već idejni izraz
vladajućih materijalnih odnosa izraženih u formi misli; znači oni su izraz
odnosa koji i je čine valdajućom samo tu klasu: oni su, prema tome, misli
njenog vladanja," i dalje ""Postojenje
revolucionarnih ideja u određenoj epohi već predpostavlja postojenje jedne
revolucionarne klase..." Napredak nauke prati napredak tehnologije i obezbeđuje joj idejno oružje, koje preuzimaju samo filozofski predstavnici revolucionarne klase, u polemici sa ideolozima koji su na vlasti. Tako je bilo sa Glailejom koji je bio predstavnik materijalističke nauke u interesu bužoazije, koja je tada nastupala na scenu, a tako je i danas kada naučna dostignuća se brane od filozofkih i materijalističkih predstavnika proleterijata, zato što samo on ima objektivni interes da negira granice nametnute nauci i tehnologiji (kloniranje, istraživanje stem-ćelija, evoluciona teorija o postanku čoveka, samo-organizacijaitd.) Detaljnije ćemo se zadržati na problemu gravitacije, mada u kosmologiji skoro i da nema potpuno i nedvosmisleno objašnjen problem.
Cela priča počinje... ... daleke 1980, kada Džon Anderson iz laboratorije za mlazni pogon (Jet Propulsion Lab, JPL) u SAD, uviđa da se nešto čudno dešava sa letelicom Pionir 11 i Pionir 10. Naime, letelice nisu bile tamo gde su trebale biti, dobijenih preciznim proračunima koriteći Anštajnovu opštu teoriju relativiteta, koja govori o gravitaciji: umesto da se kreću konstantnom brzinom od 11.2km/s, letelice su se usporavale. Anderson misleći da se radi o nekom jednostavnom rešenju, predpostavlja da ima neki nedostatak kod svemirske letelice ili da je možda pogrešio u proračunima. Tih i sramežljiv naučnik nije sazvao pres-konferenciju i nije objavio da se dve američke letelice ne pokoravaju poznatim fizičkim zakonima. ]utao je. I to dosta dugo. Godinama. Potom je počeo da ubeđuje druge. Bio je usamljen i marginaliziran od strane kritičara rečima: ""Kako li se usuđuje da sumnja u silu koja nas drži na zemlji i u silu koja pokreće zvezde"". Drugi su sumnjali u njegovu matemetiku. Posle dvadeset godina borbe, Andersonov trud se isplatio. Sada svi znaju za anomaliju Pionira. Oktobra prošle godine, Evropska Svemirska Agencija (ESA) predložila je misiju kojom će se odrediti da li je Anderson pronašao nešto što može promeniti udžbenike fizike. Neki kosmolozi opet misle da anomalija Pionira može da potvrdi neke od gorućih problema teoriske fizike, kao što su postojanje tamne materije ili misterioznih ekstra-dimenzionalnih sila, prema teoriji struna. Bivši ruski naučnik Slava G. Turišev, radio je na ovoj anaomaliji u poslednjoj dekadi. I on kao ni Anderson ne želi da špekulira:"Pokušavam da ne budem uvučen u takve razgovore". 27.01.2005.
|
