|
Jubilarni, 25. Beogradski astronomski vikend je počeo olujom. Ili je bilo drugačije: nas nekoliko iz Astronomije došlo je na BAV sa olujom, munjama i gromovima. Zbilja, dok smo se približavali Kalemegdanu, ceo grad se tresao, drveće se povijalo do zemlje, munje su parale nebo, a gromovi pržili tlo. Jedino je falio još Vagner da scena bude potpuna. Kao što je i logično, u prvo su stigli oni koji su najdalji. U planetarijumu smo zatekli Vrščane i Zrenjanince, a malo posle se pojavio i onaj najpoznatiji bačkopalanački astronom. Je l treba da ga imenujem? Nee, samo ću upreti link na neka njegova ovogodišnja dela: Mm Letenka 2007 i Mm Hrvatska. Provala oblaka je dodatno usporila Beograđane pa od njih, sem samih domaćina, gotovo da niko nije ni došao na sam početak. Oni su stizali kako se vreme prolepšavalo. Šta da vam kažem, bilo je veoma prijatno. Domaćini su bili razočarani zbog lošeg vremena, ali smo svi bar pričali u intimnijoj atmosferi. Čuli smo dosta interesantnih predavanja za čije nabrajanje nema vremena i prostora u ovom kratkom izveštaju. Reći ću samo da je najprijatniji utisak ostavila priča od koje se najmanje očekivalo. Predstavljanje jednog astronomskog društva, pa još tek nedavno osnovanog, dakle, bez nekih zanimljivih znanja i iskustava, je po pravilu na rubu interesovanja publike. Ali Kristina Savić nas je sve impresionirala pričom o AD Bečej. Kaže ona da je želela da se učlani u neko AD, ali stanuje u Čurugu i sva su AD daleko. A pošto ide u školu u Bečeju odlučila je da tamo osnuje sebi i ostalima jedno takvo društvo. To joj je onda najbliže. I još kaže da je srećna što su joj profesori izašli u susret i podržali je. Eh, ne shvata da zapravo njeni profesori treba da budu srećni što imaju nju. Saša Zorkić
(20.06.2007.)
|
|
