|
Petničari se prepoznaju U neku ruku čitav svet možete podeliti na Petničare i ostale. Kad putujete autobusom za Valjevo u vreme petničkih seminara to pada u oči. Ti ostali su, naravno, većina. Oni imaju duboke, oštre bore, lice bez izraza, gledaju ispred sebe, vid im služi da se ne spotaknu dok hodaju. U autobusu, od dosade, spavaju. Put je za njih mrtvo vreme, neophodan period da stignu gde su krenuli. Kad pričaju, pričaju o konkrentim stvarima; mozak im se isključuje automatski na prvu apstraktnu misao. I ne smeju se. Ako se i smeju onda to čine u grču, s naporom i neuverljivo, kao kod lošeg glumca. I ne slušaju muziku. Sem maternjeg jezika svi ostali su im strani. A ni maternji ne znaju pravilno. Neki ipak umeju da napišu pismo gotovo bez greške. Ako je pismo kratko, naravno. Petničari su drukčiji. Mladi su bez obzira na godine; sve ih interesuje, spavaju samo kad su umorni, a i tada ne uvek. Kad se smeju smeju se očima i zarazno. I slušaju muziku. Stave slušalice u uši i napanje ton. A opet i dalje pričaju. Vole čokoladice i kolu, a smeta im dim citarete. Pokušavaju sve da shvate. Većina njih zna samo maternji i engleski, a poneki i C jezik. Za pisanje treba im tastatura. Pisma pišu svojim pravipisom, bez tačaka i zareza, bez velikih slova, ponekad bez slova uopšte. Ali svoj rad iz molekularne biologije napisaće bez greške. Nauka im je zabavna. Stanica Iz nižeg kursa znate da kad autobus stigne u IS svi se automatski okupe oko pečurke. Oni iskusniji automatski odu u Firmu (ako su došli na seminar astronomije). O Firmi ćemo malo posle.
Umesto Igora sad je rukovodilac seminara Nikola. Onako visok i krupan, Nikola bi mogao da bude telohranitelj, ali blage crte lica i nasmejane oči bi mu smetale u tom poslu. Hoće on da bude strog i da podvikne, ali ne ide mu to najbolje, jer mu je glas mek i prijatan. Čeveku prosto drago kad ga on grdi. Firma
Veče je, radi se. Svako je okupiran svojim poslom. Vesna lista neke krive sjaja zvezda, Milica popunjava neke formulare... A onda, u sred te tišine, začu se vrisak pa zatim tri pucnja i škripa točkova, onda zavlada muk.. "Do you feel lucky, Punk!?".... Išao je to neki film na televiziji, ali niko ga nije gledao, jer svi imaju važnija i interesantnija posla. Na stolu su snimci spektra Saturna iz kojih polaznici treba da izvuku dragocene podatke. Onda najednom zazvoni telefon! Nikola se s mukom odlepio od lap topa, zatim je polako podigao slušalicu dok drugom i dalje kucao po tastaturi. - Firma, izvolite.... da, da... ne, ne može, sad drži predavanje... možete li da zovete kasnije?.... Dobro doći ću. Odmah? Dobro za pet minuta stižem. Dakle, u Firmi smo. Nikola ustaje, daje instrukcije Vesni i dodaje - Moram da odem jedan čas do kapije... Milićeva mama je donela kolače. Zatim odlazi. Posle smo jeli kolače. Eto, tako je, u najkraćem, u Firmi. Pogledajte slike iz Firme...> ***
(18.03.2006.)
|
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||
