am@astronomija.co.yu

 

 

Prièe sa liste

Geološka vremenska skala

 

 

 

Sadržaj AM

 

 


prièe sa liste
Kako su nestali dinosaurusi
 

Preuzeto sa mailing liste ad_loznica

DINOSAURUSI SU IZUMRLI U ROKU OD JEDNOGA SATA NAKON STO JE ASTEROID POGODIO ZEMLJU PRE 65 MILIONA GODINA

24 MAJ, 2004
Prema najnovijim istraživanjima, voðenim od strane Univerziteta u Koloradu, na "Boulder" geofizici, gigantski asteroid koji je pogodio obalu Meksika pre 65 miliona godina verovatno je spržio i pretvorio u pepeo sve velike dinosauruse koji su živeli u to vreme, i to za samo nekoliko sati. Samo su preživeli oni koji su se u to vreme nalazili u nekim jazbinama, rupama, peæinama ili u vodi.

Asteroid velièine od šest milja u preèniku, za koji se smatra da je udario "Chicxulub" u Jukatanu, snagom od 100 miliona magatona TNT-a, izjavio je glavni autor i istrazivaè Dough Robertson, sa odeljenja za geološke nauke i saradnik "Cooperative Institute for Research in Environmental Sciences". Udarac, sa povratnim efektom i materijalom koji je bio izbaèen u atmosferu je verovatno globalno pokrio èitavu Zemljinu kuglu. On je prouzrokovao strahovito visoku temperaturu, pa je bukvalno spržio sve kopnene organizme, osim onih koji su se nalazili u peæinama, rupama ili u vodi.

Èlanak o ovoj temi je bio objavljen od autora g-dina Robertsona u maju-junu u èasopisu "Geological Society of America". Ko-autori su profesor Owen Toon, sa univerziteta "CU-Boulder", zatim sa univerziteta u Wayoming-u, profesor Malcolm McKenna i Jason Lilegraven i sa Akademije za nauèna istraživanja u Kaliforniji istraživaè Sylvia Hope.

"Kineticka energija koja je nastla kod izbacivanja materije se podigla kao i toplota u gornje slojeve atmosfere, i slièno prolasku rakete kroz guste slojeve atmosfere, toliko zagrejala atmosferu da je od normalno plavog neba, ono postalo satima žarko crveno." kaže Robertson. Nauènici su spekulišali više od jedne decenije da je èitava površina Zemlje ispod ovakvog neba morala biti spržena ovakvim efektom globalne peænice, slièno rostilju.

Dokazi o propasti i katastrofi koja se odigrala na Zemlji se sakupljaju, kaže Robertson, meðutim ništa osim retkih komada okruglastog, samleveniog kamenja i delova stena, koje je pronaðeno u krateru Tertiary, ili KT, pošto se isto verovatno razletelo na sve strane sveta. Loptasti ostaci naðeni u glini su ostatci kamenitih stena, koje su se istopile i bile izbaèene silinom udarca u sub-orbitalnu putanju. Padavine kamenja, užareni vazduh, èadj i garež su još neko vreme trajali, ali implikacije ovakvog scenaria na opstanak živih organizama na zemlji nisu baš uspešno tumaèeni, kaže Robertson. Mnogi nauènici sa velikom radoznalošæu postavljaju pitanje, kako je bilo koja životinjska vrsta, kao naprimer primitivne ptice, sisari i vodozemci, uspela da preživi ovakvu jednu globalnu katastrofu koja je naèisto istrebila tadašnje dinosauruse.

Robertson i kolege su postavili novu hipotezu koja ima sasvim drugi pristup teoriji o preživljavanju kopnenih kièmenjaka na kraju Krede. Oni su se fokusirali na pitanje koja je vrsta kièmenjaka mogla biti, po svoj prilici sakrivena, ili pod zemljom ili pod vodom u vreme udara asteroida. Njihov odgovor se skoro podudara sa posmatranim uzorkom preživelih kièmenjaka. Pterosaurusi i dinosaurusi koji nisu imali krila, tj. koji nisu leteli, pošto nisu imali potrebu za adaptacijom zbog preživljavanja, nisu se se zavlaèili u rupe, pod zemlju, niti su imali potrebu da plivaju, pa su izumrli. Suprotno tome, kièmenjaci koji su kopali rupe pod zemljom ili oni koji su se nalazili pod vodom "sisari, ptice, krokodili, zmije, gusteri, kornjace kao i vodozemci" su veæinom preživeli.

Kopneni kièmenjaci koji su preživeli su takoðe bili izloženi sekundarnim efektima radikalnih promena i vrlo negosoljubivog okruženja. "Buduæa izuèavanja dogaðaja iz perioda rane Paleocene na površini zemlje mogli bi da idu u ovom pravcu, kako bi se bacilo novo svetlo na ovaj dogaðaj, noviim pogledom na KT katastrofu" izjavio je Robertson.

Teško je dokazati teoriju o nestanku dinosaurusa za samo sat vremena nakon udara asteroida !

U nastavku diskusija na temu o naglom izumiranju dinosaurusa pre 65 miliona godina, ukljuèio se u diskusiju i poznati paleontolog sa univerziteta "Rhode Island" DAVID FASTOVSKY, koji izmðu ostalog kaže da se slaže da se izumiranje dinosaurusa dogodilo iznenada i brzo. To nije trajao hiljadama godina, izjavio je u telefonskom intervjuu. Fastovsky je izneo nekoliko scenarija, izumiranja zbog visoke temperature, koji su mnogo realniji, nego što je izgledalo pre deset godina, prema istraživanjima Petera Schultza istraživaèa sa Brown Univerziteta.

Fastovsky kaže da je Robertsonov tim imao jedinstven i vrlo praktièan pogled na te dogaðaje, kombinujuæi geofizièke i paleontološke dokaze. Ali je dodao, da je pokušaj da se odredi taèno vreme kada se to dogodilo, prouèavanjem fosila, slièno tome kao kada bismo hteli da se setimo sta smo radili samo u toku nekog odreðenog trenutka u životu (koji je trajao jedan minut) a koji se odigrao pre mnogo godina unazad. Možda su dinosaurusi izumrli u toku samo jednoga sata vremena, ali se to ne može raspoznati i dokazati putem fosila, koji su pronaðeni.

"Niti se iz 'zapisa' naðenih na samim foslilima može razluèiti taj momenat, da li je u pitanju sat ili sto godina, za nešto što se dogodili pre 65 miliona godina" izjavio je Fastovsky.

To ostavlja i dalje otvoreno pitanje o tome kako se taèno odigrala ta agonija, ali smo ipak uspeli da smanjimo nedoumice u tom pogledu na samo nekoliko moguæih scenarija.

Dinosaurusi i mnoga druga živa biæa su jednostavno prestala da postoje. Onih nekoliko sreænika, koji su možda preživeli posledice ovakog udara, visoku temperaturu, radijaciju i slièno, su svakako morali da se bore da prežive tako dramatiène promene okruženja, ukljuèujuæi verovatno i drastièno i naglo zahlaðenje, koje je nastalo kao posledicu udara, što je opet uništilo i poremetilo osnovni lanac ishrane..."

 

Prevod: Gordana Ðokiæ

| 1 | 2 | Komentar

(jun 2004.)

vrh