Betmen - Mračni vitez

film

Vaši komentari

The Dark Knight

Režija:

Kristofer Nolan

Uloge:

Hit Ledžer, Kristijan Bejl, Aron Ekhart, Majkl Kejn, Megi Gilinhal

Trajanje:

152 minuta

Srđan Đukić
djukics@astronomija.co.rs

Prethodnik Mračnog viteza, film Povratak Betmena iz 2005. godine doneo je nešto novo u filmove o junacima iz stripa i knjiga, a to je približavanje stvarnosti u kojoj živimo i predviđanje mutne, nesigurne budućnosti koja nas čeka. Sa Mračnim vitezom, serijal filmova o Betmenu je otišao korak dalje: kad bi Betmenu skinuli njegovo Bet-odelo i Gotam preimenovali u Čikago ili Nju Jork ili Los Anđeles dobili bi, skoro u potpunosti, sadašnjicu na dlanu- nesigurnu, punu očajanja i zla, zagušenu korupcijom, preplavljenu novcem i bogatstvom sumnjivog porekla, gde mafijaši imaju vlastite banke, a običan narod više nema ni volje ni želje da se na pravi način bori ni protiv sopstvenog zla a kamoli protiv nekog spoljašnjeg i nedokučivog.

Mračni vitez donosi novu vrstu neprijatelja. On sam, kako kaže jedan od junaka filma, ne traži ništa nego želi da vidi kako svet gori. Time zlo dobija svoj najčistiji i najjasniji vid projavljivanja. Neprijatelj se zove Džoker (kao i u Betmenu iz 1989. godine gde ga je igrao Džek Nikolson) i donosi najjače vidove iskušenja po čoveka i ispituje čovekove najbolje predstavnike. Oni su u filmu oličeni u Harvi Dentu i Betmenu. Pošto je uvek u svojim planovima korak ispred zakona čak i kad je zarobljen, za policiju postaje misterija. Ko je zapravo Džoker? Ne zna se njegovo pravo ime, ne postoji nigde u evidenciji, a on sam svakog poznaje. Ljude tretira na isti način kao što i naučnik u laboratoriji ispituje pacove. Oni su potrošna roba, puni pohlepe i najnižih osećanja. Nije važno da li je reč o ljudima iz policije i tužilaštva ili o ljudima sa one strane zakona. Kako film protiče postaje jasno da protiv njega nema adekvatnog odgovora.

Ceo film je jedan veliki Džokerov performans, a to je i testamentalna uloga Hita Ledžera koji je neposredno po završetku snimanja ovog filma preminuo pod nejasnim okolnostima. Ostalo je zabeleženo da je on sam rekao da je to njegova najteža uloga, da je malo spavao spremajući se za nju, da je, kako on sam kaže, „tragao za najdubljim putevima zla u sebi“ da bi predstavio lik Džokera. U nešto više od dva i po sata filma stala je skoro kompletna današnja stvarnost, a koja prikazuje potpunu nespremnost čovečanstva za borbu protiv takvog zla – ljudi su malodušni, traže instant rešenja za sebe ne mareći mnogo za druge ljude, čak ni za svoje bližnje. Nekakva pirova pobeda dobra se vidi pred kraj filma u fenomenalnoj sceni koja prikazuje situaciju na dva trajekta punih sa izbezumljenim ljudima koji su u zamci i životno ugroženi, ali Džokeru je ta scena potrebna samo da bi isterao Betmena na čistac i suočio ga sa njegovim najdubljim slabostima. Svo ljudsko planiranje je nedovoljno da bi se Džoker savladao i to se u nekoliko ključnih scena u filmu veoma jasno vidi.

„Kažu da čovek pokazuje svoje pravo lice u strahu pred smrću. Ubio sam 5 tvojih prijatelja. Prema tome poznajem ih bolje nego ti.“- kaže Džoker jednom od policajaca. Sve ovo nas dovodi do jasnog zaključka šta leži iza onoga što nam donosi neposredna budućnost. Zarobljeni u našem tehnološkom univerzumu, stalno plašeni od budućnosti (terorizam, ekološka ugroženost planete Zemlje, velike prirodne katastrofe u vidu zemljotresa, uragana i sl., smanjivanje resursa neophodnih za život – vode, hrane i energije, stalan strah od bliskog nuklearnog rata) i nekakve Apokalipse, zlo koje ne možemo u u potpunosti razumeti, a sa kojim se ne možemo nositi ljudskim sredstvima, tera nas u nekontrolisani strah i paniku.
Ono što mene najviše plaši u svemu tome je čovekova iracionalna reakcija na neku takvu moguću pojavu u bliskoj budućnosti. Bez adekvatnog odbrambenog mehanizma, strah može da bude ključan okidač u događaje koje nećemo moći kontrolisati. Film je izuzetno upozorenje i svima koji ga nisu gledali preporučujem da se obavezno pogleda.