am@astronomija.co.yu

 

Nebeski dogaðaji

Godišnje
Efemeride
Faze Meseca
Sumraci
 

 

 

Sadržaj AM

 

 

dogaðaji
mart
Siniša Lavrnja
vandergraaf@sympatico.ca

DOGODILO SE U MARTU

1. mart 1966. godine

VENERA 3, prva letelica na površini Venere.

Venera 3 se srusila na površinu planete sa radio komunikacijskim sistemom koji se pokvario pre nego što je letelica poslala bilo kakave podatke nazad na Zemlju.

Venera 3 je prva letelica koja je dotakla površinu druge planete. Sa Zemlje je lansirana 16. novembra 1965.

Istog datuma ali 16 godina kasnije (1. mart 1982. g.) Venera 13 je uz pomoæ padobrana sletela na površinu planete, malo istoènije od regiona koji se zove Phoebe Regio. Venera 13 je "preživela" 127 minuta na površini planete iako je planirano da salje podatke svega 32 minuta. Za to vreme je izvršila veliki broj eksperimenata i poslala mnoštvo podataka o planeti Veneri.

5. mart 1979.

Voyager 1 proleæe pored Jupitera.

Letelica Voyager 1 je proletela pored Jupitera na distanci od 350.000 km i sa te daljine je snimila i poslala najbolje fotografije Jupitera i njegovih meseca ikad napravljene. Pored mnogih otkriæa koje su napravljene fotografije pružile, kao najznaèajnija se navode vulkanske erupcije na Io, tamne linije na površini Evrope i postojanje tamnih prstenova oko Jupitera.

7. mart 1792.  

Rodjen John Herschel.

Engleski astronom i nauènik, John Frederick William Herschel je jedino dete William Herschela. Iako je poèeo sa matematikom, John ubrzo postaje oèev sledbenik u astronomiji. Otkrio je na stotine novih maglina i zvezdanih jata osmatrajuæi iz Engleske. John je nastavio oèevo sistematsko osmatranje neba sa ciljem objašnjavanja "konstrukcije neba", što æe kasnije postati poznatije pod imenom kosmologija.

1834. g. John je odneo jedan od oèevih teleskopa na Rt Dobre Nade (današnja Južna Afrika) da bi prouèavao južno nebo. Pronašao je 1.200 novih dvojnih zvezda i 1.700 novih maglina i jata.

1840. g. osmatraèka karijera John Herschela je bila završena. Ostatak života je proveo u objašnjavanju njegovih i oèevih radova u oblasti kosmologije, i kao internacionalni konsultant u oblasti astronomije i astrofizike. Od njegovih i oèevih osmatranja je napisao "General Catalogue of Nebulae and Clusters" što æe kasnije postati osnova za J.L.E. Dreyer-ov "New General Catalog"(NGC katalog).

John je napisao i knjigu "Outlines of Astronomy" koja æe dugo vremena ostati standardna knjiga u oblasti astronomije.

John Herschel je takoðe bio zaèetnik rane fotografske hemije i astrofotografije.

Preminuo je 1871. g.

10. mart 1977. g.

Otkriveni prstenovi oko Urana.

Uranovi prstenovi su otkriveni za vreme posmatranja planetine okultacije zvezde iz Kuiper Airborne opservatorije. Serija smanjenja sjajnosti zvezde pre zaklanjanja zvezde Uranom je ukazalo na postojanje prstenova oko planete. Slièna serija smanjenja svetlosti zvezde je uoèena i nakon prolaska planete.

Posmatranje je otkrilo postojanje devet prstenova oko planete, da bi proletanje Voyager 2 letelice otkrilo postojanje još dva prstena. Ceo sistem prstenova se proteže od 37.000 km do 51.000 km od Uranovog centra, i najverovatnije je da se ceo sistem sastoji od stotina tankih prstenova.

Epsilon prsten se sastoji od komada velièine jednog metra i do sada su pronaðena samo dva satelita "èuvara" Epsilon prstena, Cordelia i Ophelia.

Najverovatnije je da postoji još manjih satelita "èuvara" ostalih prstenova, ali su oni trenutno izvan naših moguænosti pronalaženja.

13. mart 1781g.

William Herschel otkriva Uran.

Posmatrajuæi malu zvezdu u blizini zvezde H Geminorum iz svoje kuæe u mestu Bath (19 New King ulica je sada Herschel Muzej), pronašao je "zvezdu" koja je bila upadljivo veæa od ostalih. U prvi mah, Vilijam Heršel je pomislio da je pronašao kometu, što je i razumljivo sa obzirom da pre njega niko nikada nije pronašao planetu.

13. mart 1855g.

Roðen Percival Lowell

Bogati amerièki diplomata i amater astronom, Percival Lowell j postao poznat po svojim osmatranjima i teorijama o životu na Marsu. Završio je matematiku na Harvardu i nakon toga je radio kao diplomata u Japanu i Koreji. Zaintrigiran teorijama i osmatranjima Giovanni Schiaparelli-a o životu na Marsu, Lowell gradi privatnu opservatoriju u mestu Flagstaff u Arizoni upravo u vreme Marsove opozicije 1894. godine.

Sledecih 20 godina, Lowell koristi svoj 24" (600mm) refraktor (koji su 1896. g. napravili najpoznatiji graditelji teleskopa u to vreme Alvan Clark & Son) za prouèavanje Marsa.

Zakljuèio je da mreža pravih linija koje je Schiaparelli nazvao "canali", u stvari globalna mreža kanala koje je izgradila inteligentna civilizacija sa ciljem spasavanja planete od suše, dovlaèenjem vode sa ledenih polova planete ka ekvatorijalnim susnim regionima. Svoje teorije je izneo u tri knjige "Mars" 1985. g. "Mars i njegovi kanali" 1906. g. i "Mars kao prebivalište života" 1908. g.

Takoðe je izradio mape mreža kanala.

Danas su "kanali" na Marsu objašnjeni kao optièka iluzija i istorijska radoznalost.

Iako je Lowell kritikovan za njegov grub i nenauèni pristup pitanju života na Marsu, ostavio je iza sebe bogatu astronomsku baštinu u vidu dobre opservatorije.

Zadnjih osam godina života bio je zaokupljen potragom trans-Neptunove planete koje je dovela do Clyde Tombaugh-inog otkriæa planete Pluton. Takoðe je Lowell taj koji je 1914. g. imao uticaja na Vesto M. Slipher-a da izvrši osmatranja koja æe dovesti do otkriæa galaktièkog crvenog pomaka dve godine kasnije.

Percival Lowell je preminuo 1916. g.

13. mart 1986g.

Giotto sonda prolazi pored Halley-eve komete.

Giotto je prva sonda za istraživanje dubokog svemira koju je izradila Evropska svemirska agencija (ESA), i prva sonda koja je iz blizine prouèavala dve komete.

Nazvana je po italijanskom slikaru Giotto di Bondone ( 1267g.-1337. g.), koji je naslikao i prikazao Halley-evu kometu kao "Betlehemsku zvezdu" (Star of Bethlehem).

Giotto sonda je lansirana iz Francuske Gvajane 2-og jula 1985. g. noseæi opremu za deset eksperimenata za prouèavanje svih aspekata komete i njenog okruženja.

Giotto sonda je zasuta sa 12.000 udara prašine na prilazu kometinom nukleusu. Samo 15 sekundi pre najbližeg prilaska, sondu je udario veæi komad i zavrteo je odbacivši je dalje od komete. Kontakt sa sondom je ponovo uspostavljen 32 minuta kasnije za koje vreme je sonda veæ prošla nukleus na distanci od 596 km.

Snimci sa sonde su prikazali crn nukleus 15 km dugaèak i 7-10 km širok.

Iako je polovina instrumenata kao i sama sonda bila ošteæena, Giotto sonda je uz pomoæ zemljine gravitacije usmerena ka novom cilju, kometi Grigg-Skjellerup jula 10-og. 1992. g. pored koje je prošla na udaljenosti od samo 200km.

Eksperimenti su obustavljeni sledeæeg dana.

14. mart 1879g.

Rodjen Albert Einstain.

Više o Ajnštajnu >>

16. mart 1926. g.

Robert Goddard lansira prvu raketu na teèno gorivo.

Dvadesetih godina ovog veka Goddard je usavršio èetiri osnovna principa modernog raketnog pogona. Kasnije je napravio poligon za testove i izgradnju raketa u pustinji u Novom Meksiku. Tu je izgradio stabilizacione sisteme i sisteme za navodjenje ukljuèujuæi i prvi žiroskop za rakete, kao i sistem padobrana koji se mogu koristit za teže tovare.

Iako su njegovi pronalasci prošli uglavnom nezapazeno za vreme njegovog života, nemaèki raketni nauènici predvoðeni Werner von Braun-om su iskoristili njegov dizajn za izgradnju V-2 raketa, koje su po završetku drugog dvetskog rata poslužile kao odskoèna daska amerièkom svemirskom programu

18. mart 1965.  

Prvi "svemirski hod" Alekseja Leonova.

Aleksej Leonov (1934 - ) je prvi astronaut koji je 'hodao" u svemiru za vreme druge orbite letelice Vashod 2. Svemirska šetnja je trajala deset minuta.

Leonov je takoðe bio komandir letelice Sojuz koja se uspešno spojila sa amerièkom letelicom Apolo 1975. u takozvanom "Apollo-Soyuz Test Projekt".

23. mart 1840.

Naèinjena prva fotografija Meseca.

24. mart 1893.  

Roðen Walter Baade.

Nemaèko-amerièki astronom koji je koristeæi velike reflektor teleskope opservatorija Mount Wilson i Palomar naèinio mnoga važna otkrièa o zvezdanoj populaciji Mleènog Puta i o velièini vidljivog svemira.

Izmeðu 1919. i 1931. Baade je radio u nemaèkoj Hamburg opservatoriji gde je posmatrao veliki broj raznih objekata od kometa preko asteroida do varijabilnih zvezda i galaksija. Otkrio je asteroide Hidalgo i Icarus. U 1929. dobija plaæenu školarinu Rockfeller Fondacije i moguænost da radi u Mount Wilson opservatoriji, u kojoj postaje deo osoblja dve godine kasnije i tu ostaje do 1959. koristeæi 2,5 m Hooker teleskop i kasnije 5 m hale teleskop za izradu velikog broja visokokvalitetnih fotografskih ploèa mnogih zvezda, zvezdanih jata i maglina u Mleènom Putu kao i mnogih galaksija.

1934. Baade je objavio svoju teoriju da je neutronska zvezda zadnji proizvod supernova eksplozija i da mnogi kosmièki zraci potu iz ovih eksplozija.

Sa kolegama Zwicky i Minkowski klasifikuje supernove u dve grupe po razlièitosti apsolutne magnitude i spektralnim karakteristikama.

Sa Minkowskim identifikuje optièku kopiju Cygnus A i Cassiopeia A radio izvora.

Za vreme drugog svetskog rata intenzivno osmatra iz opservatorije Mount Wilson zbog noænih zamraèenja Los Andjelesa usled straha od bombardovanja.

Usled potpuno tamnog neba iznad opservatorije tokom zamraèenja grada, Baade je uspeo da prvi uoèi i razdvoji zvezde u centru Andromedine galaksije, kao i u prateæim galaksijama M32 i NGC 205.

1944. objavljuje da se Mleèni Put sastoji iz mladjih, metalom bogatim i jarko svetlim zvezdama Prve populacije koje su veæinom plave i koje se uglavnom nalaze u spiralnim rukama naše galaksije, i starije i crvenije zvezde Druge populacije bliže galaktièkom nukleusu.

Baade je takoðe otkrio da postoje dve populacije Cepheid varijabinih. Koristeæi novi Hale teleskop 1955. i 1956. meri mnogo preciznije sjajnost Cepheid i RR Lyrae varijabilnih zvezda.

U M31, Andromedinoj galaksiji, nije našao Cepheid varijabilne zvezde iako je znao da bi one morale biti vidljive na distanci na kojoj se M31 nalazi. Po tome je zakljuèio da je udaljenost Andromeda galaksije verovatno dvostruko veæa od one za koju se mislilo u to vreme. Ovo njegovo otkriæe je dovelo do dupliranja skoro svih kosmièkih distanci.

Dodatak:

"BAADE-ov PROZOR"

 
Prozor NGC 6522 u Baade-ovom prozoru

Nekoliko malih regiona na nebu gde je delimièno èisto od oblaka prašine prema centru naše galaksije Mleèni Put. Kroz ove "prozore" je moguæe vizuelno osmatrati objekte koji su u blizini i iza centralnog dela galaksije.

"Baade-ov prozor" se nalazi na oko 3/4 stepena severozapadno od Gamma Sgr. i okružuje jato NGC 6522. Nalazi se oko 4 stepena istoèno od galaktièkog centra i "pogled kroz prozor prolazi" na oko 1.800 s.g. od samog centra naše galaksije.

Region je dobio ime po Walter Baade-u.

NGC 6522
R.A. 18 03 35.0
DEC. -30 02 02
V Mag. 9.9
Diam.' 9.4

25. mart 1655.

Christiaan Huygens otkriva Titan, Saturnov mesec.

28 mart 1802.

Wilhelm Heinrich Olbers otkriva asteroid Pallas.

29 mart 1807.

Wilhelm Heinrich Olbers otkriva asteroid Vesta.

Isto kao i asteroid Pallas pet godina ranije, Olbers je i asteroid Vesta našao tražeæi planetu, za koju se u to vreme verovalo da postoji izmeðu orbita Marsa i Jupitera.

Heinrich Olbers je bio jedan od èlanova "zvezdane policije" (Celestial Police).

("Celestial Police" - Ime koje je sebi dala grupa od 24 astronoma koji su meðusobno saraðivali u potrazi za planetom izmeðu orbita Marsa i Jupitera a koju je predviðao tzv. Bodeov zakon.

Ove astronome je prvi organizovao 1800. Franz von Zach u Johann Schroter-ovoj observatoriji.

Izmeðu ostalih èlanovi ove internacionalne grupe koja je ukljuèivala i samog Johann Bode-a su bili i William Herschel, Nevil Maskelyne, Charles Messier i Wilhelm Olbers.)

29 mart 1974.  

"Mariner 10" prvi prolazak pored Merkura.
 

(mart 2004.)

vrh