Julius Robert Oppenheimer (1904 – 1967)

Openhajmer

Openhajmerovi počeci

Rođen je 22. aprila 1904. godine, kao sin imućnog nemačkog Jevrejina, emirganta i uvoznika tekstila u New Yorku. Živeli su u apartmanu koji je gledao na reku Hudson i provodili raspuste u svojoj vikendici na Long Islandu. Kao 17–godišnji student na Harvardu pokazivao je vanredne rezultate iz predmeta kao što su bili grčki i latinski jezici, fizike i hemije. Objavljivao je poeziju i interesovao se za orijentalnu filozofiju. Diplomirao je 1925. na Harvardu, a potom odlazi u Englesku da bi radio neka istraživanja na tamošnjem univerzitetu u Kembridžu. U Kevendišovoj laboratoriji radi pod patronatom velikog lorda Raderforda[1], u laboratoriji koja je već imala međunarodnu reputaciju u istraživanju atomske strukture. U saradnji sa Britanskim naučnim društvom radi na unapređenju atomskih istraživanja. Fizičar Max Born poziva Oppenhajmera na univerzitet Göttingen[2], gde upoznaje Niels Bohra i Paula Diraca. Posle odbrane doktorata 1927. i kratkih poseta naučnim centrima u Leidenu i Zürichu, odlazi u sunčanu Californiju i podučava na Berkliju i kalifornijskom Institutu za tehnologiju. Tokom dvadesetih Openhajmerova istraživanja su bila uglavnom posvećena energetskim procesima u subatomskim česticama, uključujući elektrone, pozitrone i kosmičke zrake. Pošto je kvantna teorija objavljena svega nekoliko godina pre toga, univerzitet je odlučio da čitavu karijeru posveti samo tom problemu. Obučio je čitavu generaciju američkih fizičara, koji su bili zadivljeni njegovim organizacionim sposobnostima i intelektualnom nezavisnošću.

Openhajmerov život

Njegova prva politička sećanja su bila vezana za pojavu i rast nacizma u Nemačkoj. Za vreme građanskog rata u Španiji 1936. bio je na strani republikanaca. Tome je predhodilo upoznavanje sa komunističkim studentima i levim organizacijama. Godine '37. mu umire otac i te godine se povlači iz Komunističke partije (nikad nije bio pravi član), zgrožen nad sudbinom svojih kolega naučnika pod Staljinom. Posle Nemačke okupacije Poljske 1939. dva svetska naučnika, Albert Einstein i Leo Szilard[3], uopzoravaju vladu U.S. da bi posedovanje atomske bombe od strane Nemaca bila pretnja za čitav svet. Za to vreme, Openhajmer je počeo da traži način da iz prirodnog uranijuma dobije uran–325 kao i da odredi potrebnu kritičnu masu urana i tako stvori uslove za pravljenje jedne takve bombe. Sledećeg leta, okuplja na Berkliju malu grupu najboljih teoretskih fizičara u zemlji i raspravljaju o stvaranju bombe. U grupi su bile i takve veličine kao Hans Bethe[4] i Edward Teller[5].

General Leslie Groves, armijski oficir zadužen za projekat bombe, želeo je da Openhajmer bude naučni direktor programa, uprkos Openhajmerove političke prošlosti. Posle rata, objasnio je zašto: "Bio je genije. Pravi genije … Zašto? Openhajmer je znao o svemu. Mogao je da govori sa vama o čemu god hoćete. Pa dobro, ne baš o svemu. Mislim da je bilo nekoliko stvari o kojima nije znao ništa. Nije znao ništa o sportu.

Zvanično "Manhattan projekat" je počeo 1942. godine, kada je U.S. armija preuzela odgovornost za organizaciju napora britanskih i američkih fizičara u iznalaženju načina za korišćenje nuklearne energije u vojne svrhe. Openhajmer je bio određen da uspostavi i opremi laboratoriju gde će se ti radovi obavljati. Odlučio se za visoravan Los Alamosa, u blizini Santa Fea, gde je proveo deo detinjstva.

16. jula 1945., u Alamogordu, u Novom Meksiku, posle kapitulacije Nemačke, izazvana je prva atomska eksplozija, sa šifrovanim nazivom "Trinity"[6], snage ekvivalentne 18.000 tona TNT eksploziva. Sećajući se, Openhajmer je pričao:" Neki su se smejali, neki su plakali, dok je većina ćutala. Kroz glavu su mi prolazili stihovi iz "Bhagavad–Gite" u kojima Krišna pokušava da uveri Princa da treba samo da vrši svoju dužnost, a ovaj kaže: 'Ja sam postao smrt: rušilac svetova'."

U periodu 1947–1952 bio je na čelu Instituta za napredne studije i bio predsedavajući Generalnog savetodavnog komiteta pri Komitetu za atomsku energiju. Međutim, 21. decembra 1953. god. biva optužen za raniju saradnju sa komunistima, odlaganju imenovanja Sovjetskih agenata i odbijanje gradnje hidrogenske bombe. Iako je proglašeno da nije kriv po navodima optužnice, bio mu je zabranjen dalji pristup vojnim tajnama. U međuvremenu je raskinut njegov ugovor kao savetnika u Komitetu za atomsku energiju. Udruženje naučnika Amerike odmah je stalo u njegovu odbranu protestvujući protiv suđenja. Openhajmer postaje svuda u svetu simbol naučnika koji u pokušaju da reši svoj moralni problem nastao naučnim otkrićima, postaje žrtva lova na veštice. Poslednje godine života provodi u radu na ideji odnosa nauke i društva.

Kako je hladni rat ušao u druge faze, predsednik Lyndon B. Johnson 1963. pokušava da ga rehabilituje predloživši ga za nagradu Enrico Fermi pri Komisiji za atomsku energiju.

Openhajmerova smrt

Citat: "Dokle god je čovek slobodan da traži ono što želi, slobodan da kaže ono što misli i slobodan da misli ono što hoće, sloboda nikad neće biti izgubljena i nauka nikad neće ići unazad."

U Princetonu, 18. februara 1967.godine, u svojoj 64–oj godini, umro je od raka grla.

vrh