|
Sadržaj |
1 |
2 |
3 | 4 |
5 |
>
Astronomija Renesanse
Od Kopernikove revolucije do sredine XVII veka
•
1428.
– U Samarkandu je mongolski princ Ulugh–beg, unuk osvajača Temerlana,
sagradio veliku opservatoriju na 3 sprata. Napravio je zvezdanu mapu sa
3.000 zvezda i tablice planeta koje su bile najbolje u svetu tog vremena.
•
1543.
– Poljski astronom Kopernik objavljuje delo "De
Revolutionibus Orbium Coelestium", u kome pobija geocentričnu teoriju
koju je u I veku uveo Ptolomej i daje matematičku potvrdu heliocentrične
teorije vasione.
•
1500.
– Wan Hu je prva osoba za koju je zabeleženo da je lansiran raketom.
I letilica i on su nestali u dimu.
•
1550.
– Leonard Digges pravi prvi refraktni teleskop.
•
1572.
– Tycho Brahe otkriva supernovu u sazvežđu
Kasiopeje (danas su ostatci te supernove poznati kao Cassiopeiae A).
•
1573.
– Nemački astronom Simon Marius imenovao 4 velika Jupiterova meseca.
•
1576.
– Tycho Brahe osnovao opservatoriju na ostrvu Hven, nazvanu
Uranienborg – Nebeska tvrđava, gde će sledećih 20 godina astronom da obavlja
svoja osmatranja.
– Thomas Digges otkriva da su zvezde raspoređene svuda po beskrajnom
prostoru.
•
1582. (15. oktobar)
– Papa Grgur XIII uveo Gregorijanski kalendar,
ispravljajući već 600 godina nagomilavane nedostatke kalendara Julija
Cezara.
•
1595.
– David Fabricius otkriva promenljivu zvezdu dugačkog perioda u
sazvežđu Cetus, Omicron Ceti, nazvanu Mira (divna, neobična) Ceti.
•
1600 (17. februar)
– Posle osmogodišnjeg tamničenja zbog bogohuljenja, nemoralnog
ponašanja i jeresi, na šta ga je osudila zvanična crkva, italijanski filozof
i pesnik Đordano Bruno
je u Campo dei Fiori osuđen na spaljivanje na lomači. To je bila kazna za
njegovo učenje o poreklu i strukturi vasione.
•
1603.
– Nemački astronom Johann Bayer objavljuje prvi prošireni zvezdani
atlas u zapadnom svetu, "Uranometria". U njemu je
bilo preko 1.300 zvezda i u svojim sazvežđima su dobijala ispred imena po
jedno grčko slovo (npr. Algol je β Perseja).
•
1604.
– Kepler otkriva supernovu u sazvežđu
Ophiuchus. To je poslednja supernova uočena u našoj galaksiji.
•
1608.
– Holandski optičar i brusač Hans Lippershey napravio je
prvi teleskop. Korišćen je u vojne svrhe, za
uočavanje brodova na daljinu.
•
1609.
– Galileo prvi iskoristio refraktni teleskop u
astronomske svrhe (otkrio 4 Jupiterova satelita, Mesečeve kratere i
Mlečni put).
– Objavljena prva dva Keplerova zakona.
– Thomas Harriot objavio prvu lunarnu mapu dobijenu upotrebom teleskopa.
•
1910.
– Johannes Kepler je prvi čovek koji je shvatio da je tama noćnog
neba u direktnom sukobu sa idejom o beskonačnom svemiru ispunjenom zvezdama.
Zaključio je da je svemir konačan, a da tama između zvezda predstavlja kraj
svemira.
•
1611.
– Galileo Galilei, Christofer Scheiner i Johann Fabricius posmatraju
Sunčeve pege.
•
1612.
– Francuz Nicholas-Claude Fabri de Peiresc otkriva Veliku Orionovu
maglinu (M42). godine 1618. nezavisno ju je otkrio i češki astronom Rennus
Cysatus.
•
1913.
– Galilej gledao i skicirao Neptuna.
•
1619.
– U knjizi "Harmonice Mundi" ("Harmonija sveta") Johannes Kepler
objavljuje Treći zakon kretanja planeta.
– Johannes Kepler uočava da solarni vetar određuje pravac repa kometa.
•
1631.
– Keler predviđa tranzit Merkura preko Sunca koji će posmatrati
francuski filozof i naučnik Pierre Gassendi.
•
1632.
– Galilej objavio svoj "Dijalog dva glavna svetska sistema" –
rasprava o Ptolomejevoj i Kopernikovoj hipotezi koja se zasniva na fizici
plime (originalnu verziju – "Dijalog o plimi" –zabranili su cenzori Rimske
katoličke crkve).
•
1633.
– Pod pritiskom svete Inkvizicije, Galileo napušta svoje teorije.
•
1639.
– Siromašni student sa Kembridža Jeremiah Horrocks posmatra tranzit
Venere. Proračune pravi u skladu sa Keplerovim zakonima kretanja i otkriva
da se tranziti javljaju u parovima, razdvojeni po 8 godina. Sledeći par će
biti 2004. i 2012. godine.
•
1647.
– Johannes Hevelius, astronom iz Gdanjska, objavljuje mapu Meseca u
knjizi "Selenographia". Godine 1641. je počeo da pravi opservatoriju u
svojoj kući i da posmatra Sunčeve pege i pravi katalog zvezda.
•
1656.
– Christiaan Huygens otkriva prirodu Saturnovog
prstena i Titana – najveći Saturnov satelit.
– Osniva se opservatorija u Kopenhagenu.
•
1659.
– Christiaan Huygens posmatra šare na Marsu.
•
1664.
– Robert Hooke otkriva Veliku crvenu pegu na Jupiteru.
•
1666.
– Francuski astronom Giovanni Cassini otkriva polarne kape na Marsu.
•
1668.
– Sir Isaac Newton napravio prvi reflektujući teleskop (tzv. "njutnovski").
Koristio je ogledalo od 1,3 in (3,3 cm) i taj teleskop je uveličavao objekte
40 puta. Isti tip teleskopa je (samo) projektovao škotski matematičar James
Gregory 1963. godine.
•
1669.
– Geminiano Montanari otkriva promenljivu prirodu zvezde Algol ili
Bete Persei. Zapravo, tu se nalazi najmanje 4 zvezde koje rotiraju jedna oko
druge.
•
1671.
– Otvara se Pariska opservatorija.
– Tim francuskih naučnika po prvi put relativno uspešno meri udaljenost
Marsa od Zemlje.
•
1675.
– Po naredbi kralja Čarlsa II osniva se Kraljevska grinička
opservatorija. Astronom John Flamsteed je prvi njen upravnik.
– Dok se nalazio u Parizu, Danac Olaus Roemer meri brzinu
svetlosti.
– Francuski astronom Giovanni Cassini otkriva glavnu pukotinu u Saturnovom
prstenu.
•
1683.
– Francuski astronom Giovanni Cassini posmatra i prvi proučava
zodijačku svetlost. Izaziva je refleksija sunčevih zrakova od međuplanetarne
prašine koja leži između Marsa i Jupitera.
Sadržaj |
1 |
2 |
3 | 4 |
5 |>
(novembar 2004.)
vrh
|
