|
Iskrcavanje na Mesec i Boj na Kosovu
20. jula 1969. čitav svet je sa uzbuđenjem slušao vesti o iskrcavanju prvih ljudi na Mesec. Oni koji su imali televizore pratili su direktan prenos velikog događaja. Sliku sa Meseca preuzimao je radio-teleskop Parks u Australiji i prenosio je do Hjustona odakle se ona emitovala dalje, širom planete. Čitav događaj je direktno ulazio u istoriju i to u poglavlje najvećih dostignuća ljudske civilizacije. Po grandioznosti poduhvat je smešten rame uz rame sa izgradnjom egipatskih piramida; po naučnom značaju izdigao se iznad svega postojećeg. Iskrcavanje na Mesec proširilo je vidike i otvorilo novo poglavlje u istoriji čovečanstva.
Na projektu osvajanja Meseca radilo je 400 hiljada američkih radnika raznih profesija, angažovano je 20 hiljada američkih privrednih organizacija i univerziteta i sve je to američke građane koštalo 24 milijarde dolara. Ipak, "mali korak" na Mesecu nije samo američki. On je rezultat milenijumskog čovekovog sna da se otisne od matične planete u beskraj kosmosa. Rezultat je i 5000 godina prikupljanja znanja: od prvih haldejskih posmatranja, preko astronomije starih Grka, burnog razvoja nauke u 17. i 18. veku, sve do veličanstvenih otkrića u moderno doba. U tom smislu pohod na Mesec pripada čitavom čovečanstvu i kao takav ubeležen je u školske udžbenike svih zemalja sveta, u sve enciklopedije i uostalom zapisan je na svim mestima gde se prikuplja i čuva znanje o čovekovoj delatnosti. Bio je to događaj na kome su nam prethodne generacije mogle samo da zavide. Ali onda se pojavila sumnja! Neki su počeli da negiraju događaj nad događajima. U novinama su se pojavili članci koji su tvrdili da je u pitanju bila prevara i da su Amerikanci "mali korak" snimili u nekom studiju, ovde na Zemlji. Navedeno je i tuce dokaza koji navodno obelodanjuju laž i isteruju istinu na videlo - i tako osporavaju jedan od najznačajnijih poduhvata u istoriji čovečanstva.
Neću da nabrajam te dokaze. Oni se lako mogu naći na Internetu i svima koji se interesuju za "veliku zaveru", odavno su poznati. Neki su sasvim naivni (da ne upotrebim pravu reč), kao onaj koji negira događaj jer se na snimcima sa Meseca ne vide zvezde; neki su lažni, kao onaj da se zastava na Mesecu vijori, ali ima i onih koji se zasnivaju na nekom predznanju i nisu baš čista glupost, kao onaj o Van Alenovom pojasu. Međutim, na svaki taj "dokaz" pruženi su odgovori, objašnjenja i odgovarajući argumenti. Na svaki. I ti odgovori svima su dostupni. E sad sledi fenomen koji ne znam u koju nauku da svrstam. I pored svih objašnjenja koja su dobili, nevernici u događaj i dalje ostaju nevernici i potežu uvek iste argumente, na koje im se predočavaju uvek isti odgovori. I tako u krug. Decenijama. Kad čovek nešto neće da veruje ne možeš ga rečima ubediti, da parafraziram jednu misao Dostojevskog. Astronauti koji su koračali po Mesecu, hiljade radnika na zemlji koji su pružali podršku letelici, Rusi koji su čestitali Amerikancima na uspehu, kontrolori u Parksu, svi oni lažu ili su i sami obmanuti - jer na nebu Meseca nisu uslikane zvezde! Naravno, zvezde i nisu mogle da budu snimljene, to je nemoguće jer bi onda sve ostalo na snimcima bilo preeksponirano! Ali, ne vredi, pristalice teorije zavere odmahuju glavom i viču: laž, laž, sve je to zavera! *** Neću da tvrdim da su Amerikanci bili na Mesecu. Uostalom, otkud ja to mogu znati. Ja samo ne vidim razloge zašto bih u taj poduhvat sumnjao. Pročitao sam primedbe, ali pročitao sam i odgovore i zaista ne sumnjam da su bili, isto kao što ne sumnjam da je 1389. godine bila Kosovska bitka i kao što ne sumnjam da je 1914. izbio prvi svetski rat. Zbilja, kakve mi dokaze imamo da je bilo Kosovske bitke? Imamo nešto predanja i po koji naknadni zapis u nekim analima i to je sve. A sve je to, ako hoćete, nepouzdano. Uostalom Vuk Branković nije bio izdajica i taj fakat baca sumnju na čitav izvor podataka koji tvrdi suprotno. A ako danas pitate nekog Turčina da vam kaže nešto o Boju na Kosovu, neće vas shvatiti, jer mu je taj detalj istorije nepoznat. Za prosečnog Turčina Boj na Kosovu ne postoji. Ako pitate Amerikanca, on će vas sažaljivo pogledati i reći da Kosovo mora dobiti nezavisnost - i to je sve što on o Boju na Kosovu zna. Zapravo, jedino Srbi znaju da je tog boja bilo. A opet u njega se ne sumnja. U odlazak na Mesec se sumnja. Kako je to moguće? Ne mogu da zamislim drugi odgovor od toga da neki ljudi jednostavno iz inata osporavaju Amerikancima odlazak tamo gore. Iz inata i ponešto totalne gluposti. Jer pored onih koji ipak navode neke razloge zbog kojih ne veruju u ekspediciju na Mesec, ima i onih koji samo ne veruju. Oni su izgleda toliko spoznali ovaj svet da im nisu ni potrebni bilo kakvi razlozi. Evo nekih "razmišljanja" na temu posete Mesecu koji se vrte ovih dana po Internetu. Koliko im treba verovati prosudite sami: - Ja , znajuci amere i njihove laži neverujem da su bili tamo . - Oni uvek izvlace dobit iz svakog ratnog zarista na svetu. - MA KAKVI.AKO SU JEDNOM ZASTO NE ODU OPET.TEORIJA
ZAVERE.LAZIRANO SVE.ZASTAVA SE VIORI A NEMA VAZDUHA PA SAMIM TIM NI
VETRA.APOLO JE BIO SLABO OBLOZEN.Ne bi IZDRZAO NI 2 KM IZNAD ZEMLJE.IMAM
DOSTA DOKAZA PO OVOM PITANJU. - Nijesu bili. Lažu ka' za sve. - I ovo „Van-alenov pojas” svakako da ima „smrtonosnu radijaciju”,jer ih stiti od Sunceve „ubice” i to Bog smislio da ne bi pustio coveka da ide van Zemlje. - Evo strucne teme:ozonski omotac poseduje smrtonosnu radijaciju,ubitačno za ljudski organizam.Svi ti kosmonauti koji su presli preko „ubice pojasa”,vratili se sa vidljivim poremecajima i zdravstvenim problemima,sakriveno daleko od javnosti.Moje mišljenje:nisu ni bili na Mesecu.A da jesu,da pogledamo sa logicne strane,odavno bi osnovali bazu na Mesecu i naplacivali nam karte! P.S. Pre tri dana*, 5. avgusta ove godine Nil Armstrong, prvi čovek koji je kročio na Mesec, proslavio je svoj 77. rođendan. Aleksandar Zorkić
(20.11.2008.) 21.11.2008. Jedino sto bi se mozda moglo dodati ovom tekstu, je to da su upravo ti Ameri lansirali pricu o zaveri. Potom se ta prica prosirila na ceo svet, a ne samo na Srbiju, tj. tadasnju SFRJ. Ljubisa *** 21.11.2008. Stvar je vrlo jednostavna - kad se govori o
ljudskom rodu onda se, ne izdvajajući nijednu posebnu skupinu,
govori o prosjeku. Taj prosjek čine i geniji i budale i oni koji su
doista na razini prosjeka. Jednostavna Gaussova raspodjela! Trebalo
je tisućljeće i pol da se čovjek otarasi aristotelovskog pogleda na
svijet; pogleda koji mu je blokirao zdrav razum. Da se riješi
kojekakvih religijskih (bilo koje vrste) besmislica trebat će, na
žalost, mnogo više. Zaista je čudno: nemaju ni jedan jedini dokaz,
neposredni \"svjedoci\" (i to ne Božjeg već, primjerice, Isusovog
djelovanja - što oni daleko od ikakve logike poistovjećuju) odavno
su mu se pridružili gnojeći crnu zemljicu, nakon kojekakvih \"knjiga
nad knjigama\" napisano je milijune relevantnijih spisa po našu
stvarnost,...a oni se i dalje podaju vjerovanju u kojekakve (bez
uvrede, jer Istina ne poznaje uvredu!) budalaštine. Fatimskim
vidjelicama i \"svjedocima\" koji su - za razliku od tisuća
astronoma i običnih ljudi, vidjeli kako je Sunce stalo na nebu;
Marijinim ukazanjima, proročanstvima (koje katolička crkva taji
skoro cijelo stoljeće, e da bi ga objavila kad joj to odgovara - kao
da se \"majka božja\" obratila samo njima) i božanskim obraćanjima
čovječanstvu preko korjena mrkve, prereza drveta, malarijama po
prljavim prozorima, Nessie-vim promotorima i Yeti-jevim
obožavateljima,... Ladislav *** 23.11.2008. Zapanjilo me je da su neki visoko obrazovani iz
tehničkih nauka ubedjeni da je nemoguće putovanje na mesec. Radoslav *** 29.11.2008. Uopšte me ne iznenadjuje tvrdnja da Amerikanci nikada nisu bili na mesecu kao i da se ona posebno ističe na našim prostorima u kojima se relativizuje sve od kupljene fakultetske diplome pa do delova ljudskog tela, celinu tela da i ne pominjem.Ono što me zapanjuje u dvadsetprvom veku to su kojekakve priče o moronima masonima bilateralnim sporazumima i trilateralnim komisijama, vidovitim Zorkama, Nonama,Ljubišama,Kleopatrama,Vampirima i vešticama, kamatama od 10% mesečno na deviznu štenju,odlasku odnosno neodlasku na mesec, pa koga je to uopšte briga, i da jesu bili tamo , i da nisu bili, i da se Boj na Koosovu desio, ili nije, nije pravo pitanje, pitanje je gde je naš najveći mitski junak Kraljević Marko, kao turski vazal bio u vreme boja na Kosovu,kada je svima dobro poznato da srednjovekovno vazaslstvo prvenstveno podrazumeva službu u sizerenovoj vojsci.Dali turci pominju boj na Kosovu, nije ni bitno, bitno je da ga mi pominjemo svaki dan, svake godine posle svake izgubljene zemlje a da opet ništa nismo naučili. A što se tiče visokoobrazovanih ljudi koji ne veruju da su ljudi išli na mesec, ne moraju, neki visokoobrazovani su nisu verovali ni u zakon gravitacije, kada su se u nastupu bezumlja bacali u ambis, prethodno poverovavši i u svoje i tudje laži. Iz škola izbaciti dva poslednja ubačena predmeta, i biće sve u redu. ZDRAVKO BROŽA 28.12.2008. Aha,mozda doticni gospodin,Aleksandar Zorkić kada se navodni let na mesec dogodio i vise nikada ponovio,.... treba uzeti u obzir samo godinu i zateceno stanje tehnologije u to vreme,pojava i eksperimentisanje sa prvim NPN i PNP tranzistorima,....no nema veze ako se to i desilo hajde ljudi ovo je vec 2009,ja hocu da me odvedu gore i ostave da vam masem,...to sa ljudskim posadama se jos dugo nece desiti,van orbite Zemlje,...posao mi je elektronika a studirao sam fiziku,prema tome navedeni gospodine nemam niszta protiv zapada,nije mi ni potreban,a vi ste naucno nepismeni,... Andjeo Andjelkovic *** 29.12.2008. Odgovor na pismo A. Anđelkovića Slažem se sa g. Anđelkovićem da nisam naučno pismen, bar ne onoliko koliko bih želeo, ali kad se radi o odlasku čoveka na Mesec uteha mi je što se nalazim u sjajnom društvu velikih astronoma, fizičara i stručnjaka za astronautiku. U tom društvu su i slavni Stiven Hoking i nobelovci Linon Lederman i Stiven Vajnberg i zapravo cela Međunarodna astronomska unija - da ne nabrajam sve redom. Neki od tih naučnika ne samo da su, poput g. Anđelkovića, studirali fiziku, nego su fiziku i diplomirali, pa doktorirali, završili postdoktorske studije i, konačno, dali velik doprinos razvoju nauke. Smešno je i pomisliti da oni nisu uzeli u obzir "godinu i zateceno stanje tehnologije u to vreme..." P.S. Često se od pobornika "teorije velike prevare" čuje argument: Da su bili zašto onda ne idu opet? Meni je to smešan argument. To je kao kada bih rekao: ja sam jednom bio na Triglavu - a onda mi g. Anđelković to osporava jer, ako sam bio jednom, zašto onda ne idem opet. Pa neću da idem, skupo mi je. Aleksandar Zorkić *** 29.12.2008. Meni nije jasno, ja vidim samo dokaze da je ekspedicija na Mesecu odrzana, a ni jedan do sad koji sam nasao protiv, nije bio naucno potkrepljen do kraja, vec samo prividno namesten... Slobodan Milovanovic *** 29.12.2008. Apolo misije su postavile ogledala na Mesecu za laserska merenja sa Zemlje, nesto sto je u upotrebi u mnogim laboratorijama sirom sveta i sto je sasvim dovoljan dokaz da je USA slala ljude na mesec i to ne jednom nego mnogo puta tokom 70-tih. Rezultate tih misija je analizirao i dan danas koristi ceo svet - ukljucujuci i SSSR pa i bivsu SFRJ gde su analizirani neki materijali doneti sa Meseca. Niko nikad nije dovodio u sumnju bilo sta u vezi sa tim misijama, a cisto sumnjam da SSSR, npr. to ne bi uradio da zaista USA nije slala ljude na mesec - a sigurno bi, jer bi to bila nesumnjiva pobeda USSR socijalisticke nauke nad "imperijalistickim obmanama" :) Pametnome dosta, dok ce teoreticari zavere uvek nalaziti razloge da sumnjaju u sve oko sebe. Koliko su dokoni ti ljudi, bilo bi potrebno nesamerljivo puno vremena za detaljno opovrgavanje gluposti koje izlupetaju. Tuzno je to sto bi od 100 ljudi u Srbiji nasao bar 50 njih koji "misle da je covek bio na mesecu" i sl.. zato se i desava masovna emigracija obrazovanih ljudi, jbg. nije lako ziveti u tako ignorantnom okruzenju Ivan *** 29.12.2008. Gospodine, Zdravko Broza! Bas ste me oraspolozili vasim komentarom. Vjerujem da su Ameri bili na Mjesecu i te kako. Vjerovat cu u bosanske piramide ako ih otkopaju. vjerovat cu u Gospu ako mi se zaista ukaze. Mirza Avdicevic. *** 30.12.2008. jedan od poznatih sindromana na ovom prostoru prelezalom komunisticku kugu,jeste poricanje americkih uspeha i velicanje ruskih..mali broj je bio imun na tu glupost nekih ranih osamdesetih , kad sam bio klinac,meni se sve to tada gadilo,jer sam bio proglasavan budalom i izdajicom.zadnje sto se secam,jeste bilo pred bombardovanje,kad sam jednom oficiru objasnjavao da ce skinuti svu nasu avijaciju za par dana a on strastveno tvrdio da cemo ih obarati kao kruske i da mi imamo neka tajna oruzja...eh Balkan. car *** 30.12.2008. здраво-живо, У најкраћем бих поздравио горњи чланак и подржао уваженог Зоркића у вези одговора на један од коментара. Ипак, из искуства знам да залажење у детаље и изгарање у покушају
да се неки убеде/преобрате не само да не даје резултат већ је и
бесмислено из разлога што неки (а то је , тврдим, недопустиво велики
број) ни немају намеру да чују. Како год, у питању је поза, жеља да се пркоси свему. Ја то у шали
називам синдромом хроничне опозиције, односно у питању је жеља да се
противи свему, по сваку цену и то САМО пркоса ради. При том се
најчешће манипулише са утиском да су сви равноправни саговорници и
да се мора уважавати сваки став... то је лепо, људски, али у смислу
науке несврсисходно. Како то у стварности не може да опстане дуго
пробуде се фрустрације и комплекси ниже вредности , срџба, кивност...
Поред тога што се олако и погрешно употребљавају појмови попут:
наука, логика, вера, у највећем броју дискусија недостаје (поред
дебатне културе) здраво философирање (у нашој колоквијали поспрдан/погрдан
израз). Емоције олако завладају и свако крене да брани своју ИСТИНУ..по
сваку цену - МОЈА ИСТИНА = ЈА!! Покушао сам да што сажетије дам своје виђење проблема па сам сигурно остао недоречен и начео много тога... У сваком случају због природе посла којим се бавим за све ове године сам, нажалост, имао прилике да се наслушам свега и да се сретнем са много чим па сматрам да имам јасан увид у све нијансе овог проблема. Не мислим при том само на аполоскептицизам - мнооого је разних пошасти духа које се бране разним аргументима и логикама: астрологиј-а/-е, креациониз-ам/-ми,... ... Бранко *** 30.12.2008. Gospodin Aleksandar Zorkić je u svom članku izneo skraćenu hronologiju dogadjaja o letu čoveka na Mesec. Reporterski korektno! Komentari koji slede su u najmanju ruku čudni: negira se ono što je odavno već na nivou aksioma, postavljaju se čudna, maliciozna pitanja na nivou seoskog vašara, … itd. Poseta Mesecu rezultat je hiljadugodišnjih težnji čoveka da se prodre u sve tajne koje nas okružuju, od kojih je Kosmos jedna od najvećih, a koja se tajna lagano I sistematski naučno otkriva. Kada je Njutn obelodanio svoje zakone gravitacije svakako nije znao kako će se njegove ideje I postavke realizovati, ali zakon kao takav postoji. Odlazak čoveka na Mesec samo je potvrda Njutnovih postavki. I velika pobeda Nauke u otkrivanju tajni Kosmosa. Gravitacija je samo jedan mali segment koji prati odlazak čoveka na Mesec. Tu su još hiljade znanih i neznanih na prvom mestu tehnoloških dostignuća bez kojih bi jedan takav poduhvat bio nemoguć. Sada, prema nekim komentarima, sve je to ništa : nego, kad si već bio na Mesecu, hajde idi još jedanput ! E, to je upravo vašarska diskusija ! Neprimerena ni poduhvatu o kojem je reč, ni stručnom nivou, ni doprinosu da se nešto novo sazna, ni profilu Astronomskog Magazina, ni astronomiji kao nauci ! Van konteksta je pežorativno pisati o državi koja je poslala misiju na Mesec : Poduhvat vredan naučne pažnje još je više vredan one druge pažnje, ovozemaljske. To je jedina država koja je smogla da finansira enormno visoke troškove slanja čoveka na Mesec. Pa, ako prihvatimo vašarski nivo diskutanata i komentara, onda, izvolite, sakupite novce i pošalite deset ekspedicija na Mesec, ko vam brani ! Pozdrav, Zoran Veljović *** 01.01.2009. Preporučujenm svim "Nevernim Tomama" da prostudiraju "Filozofiju palanke" od Radomira Konstatinovića.To je lek, ako za njih leka uopšte ima...Zašto se pametni ljudi uopšte upliću u diskusije na ovakve teme??? Miša Bracić
|
Let na Mesec? |
