|
7.5.2007. Odbačeni stepeni raketa koje su učestvovale u finalnom ubrzavanju četiri letilice ka granicama solarnog sistema a i dalje, verovatno sa sobom put naše galaksije nose i bakterije sa Zemlje.
Četiri "STAR" gornja stepena raketa [1], poznata i kao "kick" motori, bila su direktno odgovorna za upućivanje sondi "Voyager 1", "Voyager 2" i "Pioneera 10" ka granicama Sunčevog sistema, kao i najnovije NASA–ine sonde "New Horizonsa" ka udaljenom Plutonovom sistemu. Ti poslednji stepeni moćnih raketa danas se i sami nalaze na putanjama koje ih vode sve dalje od uticaja Sunca u međuzvezdani prostor [2]. Mada je njihova uloga bila od vitalnog značaja, ovim raketnim segmentima nije poklanjana jednaka pažnja kao i svemirskim letilicama koje su nosili. "Tada se smatralo da gornje stepene nije potrebno sterilizovati", izjavio je nedavno John Rummel, viši astrobiološki naučnik u NASA–i. Postojala je samo jedna jasna direktiva: "Potrebno je izbeći da bilo koji od njih pogodi ijednu planetu u solarnom sistemu", kao neophodno upozorenje, jer je skoro sigurno da je svaki ovaj stepen rakete domaćin velikom broju Zemaljskih bakterija. One su dospele tamo putem ruku i daha inženjera koji su učestvovali u njihovoj montaži. Preživljavanje vasione Tačno je da u ovom trenutku mikroskopski međuzvezdani putnici putuju van solarnog brzinom između 11 i 15 kilometara u sekundi, ali da li su živi? "Preživljavanje je njihov stil života," kaže Mark Burchell sa britanskog univerziteta u Kentu. Niska teperatura će verovatno ove primitivne žive organizme baciti u stanje slično dubokoj hibernaciji, koje se zove stanje spora. Na Zemlji je moguće njihovo oživljavanje nakon miliona godina uspavanosti, a izlaganje određenih bakterija i lišajeva uslovima koji vladaju u kosmosu je pokazalo kako su ove jednostavne živuljke otporne i žilave. Pa koliko onda dugo bakterije mogu da opstanu u kosmosu, dospevši tamo u raketama? "O tome još uvek polemišemo", kaže Burchell. "1.000 godina? 100.000 godina? To još neznamo." Možda su radijacioni pojasevi oko Jupitera sterilisali gornje stepene raketa. Takav deo rakete, koji je poneo "Pioneera 10", prošao je najbliže džinovskoj planeti i pretrpeo mnogostruko veću dozu zračenja koja bi bila smrtonosna za čoveka, ali neke bakterije su ipak možda preživele. Zna se da su one mnogo otpornije na smrtonosno zračenja od ljudi, tako da je moguće da su neke u unutrašnjosti raketa ipak ostale žive. Male šanse Gornji stepen "Voyagera 1" je u svemiru već 30 godina, a njegove sićušne putnike čeka još mnogo milijardi godina putovanja. Za nekih 40.000 godina, ova gomila metala teška 84 kg, proleteće kraj zvezde AC+79 3888 na udaljenosti od 1,64 svetlosnih godina. Ova zvezda je beli patuljak i pruža mršave mogućnosti za oživljavanje čak i najžilavijih bakterija. Proćiće jako mnogo vremena dok ijedan gornji stepen proleti pored neke zvezde sa okruženjem pogodnim za oživljavanje Zemaljskih organizama. "Napuštanje solarnog sistema nije problem", kaže Burchell. "Problem je ući u drugi solarni sistem i biti uhvaćen od neke odgovarajuće planete. Šanse za to su fantastično male." Uzevši u obzir ogromno vreme koje se nalazi ispred ove četiri odbačene rakete, ipak makar jedna od njih ima šanse da kad–tad stigne do nekakve planete pogodne za život. Ali čak i tada, uspavane spore ne čeka nežno spuštanje u topli okean. Nema šanse da se ikada više igde meko spuste. "Stići do nekog drugog solarnog sistema je jedna stvar, ali zaustaviti se tamo na nedestruktivni način je nešto sasvim drugo", kaže Rummel.
(13.05.2007.)
|
|
