Hodao je beskrajnim ulicama Sordoncijuma, jednog od mnogobrojnih velikih gradova sveta udaljenog sunca. Prodavnica je bilo mnogo, a on mesecima nije izlazio sa namerom da kupi nešto od uobičajenih stvari za domaćinstvo. Živeo je sam na obali okeana koji je prekrivao skoro 40% sveta na kome je postojao.

Skrenuo je u jednu ulicu osvetljenu svetlom ljubičaste boje i počeo da razgleda izloge. Bilo je tu prodavnica igračaka, sportske opreme, telekomunikacionih uređaja, ali ništa od svega toga nije mu trebalo. U njegovom stanu nedostajao je jedan nov tepih '- stari je bio iskrzan od upotrebe u dobroj meri. Nije mogao da se seti kada ga je kupio, ali mislio je da je bio star najmanje dvadeset godina.

PRODAVNICA TEPIHA – pisalo je pulsirajućim slovima na jednom slabo osvetljrnom izlogu. Otvorio je vrata i ušao.

Pred njim se pojavila zgodna prodavačica sa povećim grudima. Imala je širok osmeh i blistavo bele zube.

- Izvolite, gospodine – rekla je ljubaznima glasom. Učinilo mu se da mu se ponovo osmehnula, ali to nije mogao da garantuje. Bio je zatečen njenim izgledom.

- Šta imate da mi ponudite od tepiha? – upitao je.

- Od tepiha? Samo to i prodajemo. – Namignula mu je. – Ja sam Lora – pruzila mu je ruku koju je prihvatio.

- Andrun 11 – odgovorio je.

- Andrun 11? – Začudila se. – Nikada nisam imala čast da upoznam nekog ko je došljak na Sordoncijumu. Malo vas je – konstatovala je. – Dakle, kakav tepih želite?

Zamislio se na trenutak.

- Neki poseban – odgovorio je. – Da preciziram, želeo bih da se razlikuje od stereotipnih.

- Imamo jedan takav. Pođite za mnom.

- Popeli su se na sprat pokretnim stepenicama. Ogroman izložbeni prostor bio je prepun tepiha raznih boja i veličina.

- Ovo je izuzetan tepih u svakom pogledu – rekla je Lora. – Dimenzije su mu 4 x 3 metra, sa šifrom je koju ćete morati sami da odaberete i ukucate i proradiće.

- Kako mislite proradiće?

- Tako piše u uputstvu. Osim toga veoma je skup. Ručne je izrade, pravljen negde na Konsonozorovim visoravnima u jednom hramu. Kažu da ga je radio lično Tma Lui, veliki majstor, mada ga neki tamo smatraju najvećim iluzionistom tih krajeva. Dakle?

Andrun 11 se zamisli na trenutak.

- On je najneobičniji po vama?

- Svakako. Nešto slično ne možemo da Vam ponudimo, ako ste Vi uopšte u mogućnosti da ga platite.

- Novac je najmanji problem. Ali, šta konkretno dobijam.

- Najveće uzbuđenje koje možete da zamislite. – Uzdahnula je. – Nestanak sa ovog sveta.

Andrun 11 se nasmeja.

- Mora da se šalite – rekao je. – Nemam nameru da nestanem.

- Znam da nemate. Onda kupite neki drugi.

- Mislite na stvaran nestanak?

- Da, tako kažu. Rekla sam Vam da ga je tkao Tma Lui, vrhunski iluzionista. Priča se da je ovaj tepih Tma Lui doveo do savršenstva i da je radio na njegovoj izradi deset godina. Ali, nećete umreti, to sam zaboravila da Vam kažem. Samo ćete nestati sa ovog sveta i naći se na nekom drugom, živi i zdravi. Neće Vam faliti ni dlaka sa glave. Tepih predstavlja neku vrstu transmisionog uređaja. Uzbudljiva avantura, zar ne? – Zagledala se u njega. – Dakle, jeste li se odlučili?

- Da. Kupujem ga.

Kada se vratio u stan sklonio je stari tepih i postavio nov. Izgledao je prelepo, sa brojnim šarama raznih boja. Pri njegovom dnu nalazio se prostor za unos šifre. Zamislio se na trenutak i ukucao je.

Istog časa je nestao.

(decembar 2003.)

vrh