''Dobro veče, dragi slušaoci! Sa nama ste ponovo u emisiji ''Novi horizonti''.Tačno je 18.00 časova, danas, 03.02.2203. godine.Kao što znate vi, koji sa nama ostajete sve do 20.00 časova svake srede, danas nastavljamo razgovore o temi koju smo započeli pre nekoliko nedelja, o poetici trećeg milenijuma.

Prošli put, ako se sećate, bilo je reči o B.Dž.Vilijamsu, utemeljivaču novog pravca u poeziji našeg, postatomskog doba, o kvazi-poeziji, pesniku koji svoj ''credo'' nalazi u onoj suptilnoj oblasti gde se javlja dodirivanje i preplitanje poezije u klasičnom, preatomskom smislu, i nauke i tehnike, pošasti ovog i dobrobiti starih, dobrih vremena.

Nadam se da ste uživali u preciznim, kompjuterskim rimama Vilijamsovih programa, ali i u novim kvalitetima njegovog stiha.Sa virtuoznošću maga svog zanata, ugradio je u svoje programe i šarm i neobuzdanost, dotad neviđenu a svojstvenu isključivo čoveku.Tako se širom Unije pojavio niz plodnih stvaralaca - programera, sledbenika Vilijamsove briljantne tehnike.

''Romantizam je ponovo osvojio naša srca'', pisale su ''Večernje vesti'', a H.Bek i L.Benet su u ''Mondu'' napisali da je Vilijams ''vratio čoveku dušu'' i stali u red njegovih najzagriženijih sledbenika.Mada se prvo zapažanje može kritički prokomentarisati, s obzirom da se teško može osvojiti sintetičko srce, drugo je apsolutno ispravno, ali se može dopuniti i primedbom da je duša podarena i onima koji je nikada nisu imali.

Mnogi androidi preko noći su postali šarmantni zavodnici, vrsni umetnici, nepredvidivi poslovni ljudi.Više se za androida ne može reći da ''u njemu kuca hladno srce'', pa se jedino detaljnijim pregledom mogu odvojiti od ljudi.Najpopularniji spot toga perioda bio je hit ''Quarkova'' ''Pazi da se ne zaljubiš u androida'' u produkciji ''Fobosa'', a ''New rock magazine'' je pisao da ''obale roka zapljuskuju novi talasi''...new wave-kako to arhaično zvuči!

Zašto se vraćamo B.Dž.Vilijamsu?Iz jednostavnog razloga zato što se, sledeći hronologiju događaja koji na književnu scenu donose aktera naše današnje priče, moralo poći od B.Dž.Vilijamsa.Jedan slepi ogranak dendronolike evolucione strukture u čijem korenu je B.Dž.Vilijams, pripada A.A.Milsu.Slepi, nadajmo se za sada.Jer, inspiracija koje A.A.Mils ima napretek biće dovoljna na nahrani hiljade njegovih sledbenika, pa i da iznedri veće pesnike.

Na književnoj sceni A.A.Mils se javio kao reakcija na oprobane klišee stvaranja koje nudi B.Dž.Vilijams, I.Tomson i njihovi učenici.Mada su im radovi inspirisani posledicama atomskog rata s kraja 2031. godine, pristupi ovoj temi im se razlikuju.

Prve radove junak naše večerašnje priče objavio je u vidu proznih tekstova u reviji ''Pegaz'' i taj početak nije obećavao ništa dobro.Kritičari nisu ni primetili njegovu pojavu, a to je bilo gore nego da su se sva viđenija pera obrušila na njega sa svom svojom žestinom.Pa ipak, ovo ga nije pokolebalo.Učeći se na samopregornom radu i asketskom životu B.Dž.Vilijamsa, A.A.Mils je vremenom došao u specifično stanje svesti i organizma, stanje koje se najbolje moglo okarakterisati kao neprekidno, vrlo opasno poigravanje sudbinom, balansiranje na oštrici noža, hod po ivici provalije, a jedan neoprezan korak delio ga je od konačnog pada.

U tom periodu viđan je po ruševinama predgrađa nečega što se nekada zvalo Boston, po napuštenim naseljima, starim ciglanama, na grobljima automobila...Sav zarastao da mu se oči i zubi od kose i brade nisu videli, prljav da zaudara, kretao se sporo a oni koji bi ga videli imali su utisak da pred njima leluja njegov pocepani sivkastosmeđi mantil.Spavao je pod nadvožnjacima, mostovima, u isušenim rečnim koritima, podrumima, i bio više gladan nego sit.

Uprkos svemu ovome, to je jedan od njegovih najplodnijih perioda.Karakteriše se specifičnim postatomskim patosom, rezignacijom koja ga predstavlja u mračnim bojama, pa dekadencija i pesimizam prosto izviru iz svakog njegovog stiha, a sve to u vidu konciznih programa pohranjenih u banke programa poezije trećeg milenijuma (BPPTM).U zadnjoj fazi ovog perioda njegovo stvaranje poprima osobine formalne poezije (apstraktni pravac čiji je poseban ogranak formalna poezija omiljen je među njegovim savremenicima).Svekoliko mnoštvo reči, formiranih iz slova određenim algoritmom i grupisanih u stihove i strofe po definisanom pravilu daju pesme u formalnom smislu.

Sam izgovor stihova ovih pesama kod slušalaca je često izazivao neverovatne reakcije.Zvučanje suglasnika i samoglasnika sa programiranom učestanošću ponavljanja fasciniralo je slušaoce i oni su zaneseni i opijeni ritmom i bojom zvuka lebdeli u prostor-vremenu između duhovnog i materijalnog.

Novinarska patka koja se pojavila na kraju ovog perioda da je A.A.Mils običan android nikada nije ni potvrđena ni demantovana, zahvaljujući zakonu donetom 2180. godine, koji se odnosio na nepovredivost i neprikosnovenost ličnosti ove kategorije ''bića''.U svakom slučaju, A.A.Mils se nije ni potrudio da ponudi demanti, mada pažljivijem čitaocu ne mogu promaći ustaljene sintagme i konstrukcije iz arsenala uslužnih programa BPPTM-a.Ostaje dilema da li je to nameran potez smišljen da zavara i zaintrigira, ili svojevrstan način da se parodira poetika zadnjeg veka.

Druga faza, u kojoj je i danas, usledila je najviše zahvaljujući proviđenju i velikom mesiji, koji ga je s puta bede, očaja i propadanja vratio na staze normalnog življenja.Mada se u današnjem stvaralaštvu A.A.Milsa primećuju pokatkad intelektualni padovi i nedostatak imaginacije, pa i povratak mračnoj prošlosti, njegova nova lirika je osveženje za našu poetsku scenu.Pa i više od toga.Vrativši se iz ponora rezignacije uzvinuo se svojom novom zbirkom pesama ''Moje si srce keramičko'', koja predstavlja čistu ljubavnu liriku, do prestola poete veka.Čitajući nove pesme A.A.Milsa nećete pred sobom ugledati oronulog starca, već krepkog mladića što svojom nežnom lirom duboko nadahnjuje.
Nova osobina njegove poezije je vedra ironija koja neprimetno prerasta u sarkazam koji u nekim trenucima prosto eksplodira.Neka vas ne zabrinu prizvuci atomskog perioda, niti mračni tonovi naše bliske prošlosti.Zato čitajte A.A.Milsa i pevajte njegove pesme sa nama.Za danas, uređivački odbor ''Novih horizonata'' odabrao je pesmu ''Postatomska serenada'' iz nove Milsove zbirke koja dostojno reprezentuje osnovno osećanje koje njome preovladava.Pa, poslušajmo je...

Ta tvoja oka tri
dugačkih ruku splet
i svežanj nogu tih
zaboravit' ne mogu njih.

Refren:

Pečurke skupljasmo mi
u praskozorje onoga jutra
kad gle, eno najveće
na horizontu kako se javlja.

Taj modri podliv tvoj
što muva priziva roj
i mutnog oka sjaj
za mene pravi su raj.

Refren:

Pečurke skupljasmo mi
u praskozorje onoga jutra
kad gle, eno najveće
na obzorju kako se javlja.

Sumornog lica zar
spržene kose sjaj
večna mi sreća si
to znamo ja i ti.

Refren:

Pečurke skupljasmo mi
u praskozorje onoga jutra
kad gle, eno najveće
iz daljine kako izranja.

Napomenimo da je A.A.Mils uz ovu pesmu (što nije njegov običaj) u svojoj zbirci priložio i prigodnu kompoziciju na njene reči, delo kompjutera najnovije generacije M-001 (takođe kompjuterski generisanu i usklađenu sa propratnim tekstom).

Ideje koje sablažnjuju, humor koji ledi krv u žilama-to je pravi A.A.Mils.Zato uživajte i čuvajte svoju životnu tečnost.Za vašeg spikera, voditelja ove emisije, to nije nikakav problem.U njegovim žilama odavno već teče ''Biosinteks-06'' koji zadržava konstantnu viskoznost i na 180 K.Naša emisija je završena.Čekajte nas opet sledeće srede u isto vreme.Na redu je ultra-pseudo poezija M.Andersona.

***

(16.01.2005.)

vrh