|
|
Večiti ratovi za mir
 |
| Džoe Haldeman |
|
Prvu naučno
fantastičnu priču Džoe Haldeman (1943) objavio je 1969. godine, a u
orbitu poznatih ušao je 1974. kada se pojavio njegov roman "Večiti rat".
Priča o vojnicima nekog budućeg rata protiv vanzemaljaca, koji se odvija
širom svemira i u raznim vremenskim periodima, prepuna robusne snage,
cinična i opora, privukla je pažnju čitalaca i kritike. Stvaran na temelju
Haldemanovih iskustava iz Vijetnama (o kojima je on napisao i knjigu
sećanja), roman je udahnuo život u likove boraca koji, zbog vremenskih
skokova, više nemaju nikoga bliskog osim saboraca, koji nemaju iluzija niti
veruju velikim parolama; tako je ovaj roman direktna konfrontacija sa
brojnim pričama koje glorifikuju borbu protiv drugačijih oblika života u i
iz svemira.
Godine 1997. Haldeman je objavio roman "Večiti mir" koji, kako sam navodi,
nije direktni nastavak njegovog prvog romana, ali se bavi problemima koji su
iskrsli u periodu od 20-tak godina koje dela ove dve knjige. U "Večitom
miru" priča se vraća na Zemlju, na rat koji Amerikanci, daljinski, putem
robota, vode u Južnoj Americi i o borbi male grupe zaverenika da se sruši
sistem totalne kontrole koji ima za cilj da ‘pacifizuje’ sve ljude sveta. I
ovaj rat za mir odnosi žrtve i ograničava slobode pojedinaca; razrešenje
tog, večitog, sukoba kontrole i slobode Haldeman je pokušao da nađe u romanu
"Večito slobodan" (1999) koji je, za sada, poslednji u ovom serijalu.
Haldeman je autor još dva serijala: "Atar" (u saradnji sa Robertom Grahamom;
seriju čine dva romana "Atarova osveta" i "Rat nerava", oba iz 1975) i
"Svetovi" (povest o junakinji Morin O’Hara u svetu koji opstaje na
ruševinama današnje civilizacije čine "Svetovi: roman iz bliske budućnosti",
1981, "Razdvojeni svetovi" 1983, i "Mnoštvo svetova i vremena" 1992)
Haldeman je autor i dva romana iz serijala "Zvezdane staze" ("Planeta
prosuđivanja" 1977. i "Svet bez kraja" 1979). Od desetak nezavisnih romana
zapaženi su, pre svega, "Mostovi uma" (1976), izuzetan delo o istraživanju
drugih svetova, pisano poletno i ubedljivo, sa mnoštvom žanrovskih inovacija
i eksperimentalnih pripovedačkih postupaka, i "Hemingvejeva prevara" (1990),
pripovest o putovanjima između paralelnih stvarnosti i istorija, nastala
proširenjem istoimene novele.
Haldeman je kraću prozu sabrao u nekoliko zbirki: "Svi moji gresi zapamćeni"
(1977), "Beskrajni snovi" (1978), "Nema mraka" (u saradnji sa svojim bratom
DŽekom), "Petljanje sa budućnošću" (1985), "Vijetnam: i drugi tuđinski
svetovi" (1993), "Ne tako slep" 1996.g. Dosadašnjim delima Haldeman je
dokazao da je autor sposoban da inventivno sagleda duboke probleme i
kontradiktornosti svetova koji se podižu na temeljima tzv doktrine ‘kraja
istorije’ i postindustrijsko-civilnog društva Zapada, odnosno da, u knjigama
koje su posegnule za daljom budućnošću, pronalazi ostatke bazične ljudskosti
u junacima izgubljenim u čudesima i strahotama dubokog svemira.
(11.05.2005.)
vrh strane
|
