U SVETOVIMA EPSKE I NAUČNE FANTASTIKE

Literarna karijera Avrama Dejvidsona (1923-1993) razvijala se po liniji koja je česta među kolegama po peru: njegova pojava na žanrovskoj sceni je zapažena i pozdravljena od čitalaca i urednika da bi, nakon nekog vremena, drugi autori ušli u žižu pažnje a Dejvidsonov rad polako bio potisnut. On sam je tome poprilično doprineo jer je među 17 napisanih romana započinjao nekoliko serijala, čak najavljujući i naslove segemata, da bi se obećanja svela na uvodni roman, ponekad drugi deo i - ništa više; na razočarenje čitalaca široko zamišljene avanture ostajale su samo u naznakama. Otuda je Dejvidson ponajpre zapamćen kao umešan pisac brojnih (oko 200) kratkih priča koje su razvijale znane žanrovske teme. Druga specifičnost Dejvidsonovog opusa jeste slobodno zaplitanje elemenata naučne i epske fantastike, što je smetalo čistuncima oba žanra; protek vremena, koji je doneo razbijanje okoštalih shvatanja i često mešanje elemenata različitih žanrova i preplitanje sa glavnim tokom 'seriozne' književnosti (poznato pod imenom 'slipstrim'), potvrdio je Dejvidsonov postupak i eksperimente. Poslednjih godina nekolicina teoretičara ukazuje na zanemarene vrednosti ovog pisca i svrstava ga među značajne autore naučne fantastike; valja dodati da je Dejvidson pisao i krimi priče u koje je takođe 'ubacivao' elemente fantastike. Prvu priču «Ime moga dečka je Jelo» Dejvidson je objavio 1954.g. u «Magazina za epsku i naučnu fantastiku» (od 1962-1965 biće i urednik ovog izdanja). Godine 1962.g. objavio je prvi roman «Džojleg», o 162-godišnjem veteranu građanskog koga otkrivaju u planinama a zatim opsedaju političari i bogataši željni da saznaju tajnu dugovečnosti. Iste godine pojavila se i zbirka «Ili sva mora sa ostrigama» u kojima je niz antologijskih priča. Sledećih godina Dejvidson je objavljivao priče i romane pisane na brzinu da bi se ispoštovali rokovi; na sreću uspevalo mu je da ispiše i dela-serijale koja imaju trajne vrednosti: serija «Zmaj», sa romanima «Surovi zmaj» (1965) i «Vladavina Kar-Čia» (1966), opisuje posetu vanzemaljca i njegovog zmaja Zemlji; serija «Vergilije» (dva romana «Feniks u ogledalu» i «Vergilije u Avernu» i nekolicina priča) govori o alternativnom Rimskom carstu i moćnom čarobnjaku Vergiliju koji na svojim putovanjima traži stare magijske spise; serija «Peregrin» (dva romana «Primus», 1971. i «Sekundus» 1981.) takođe se dešava u alternativnom Rimskom Carstvu; Pegergin je sin poslednjeg paganskog kralja donje Evrope koji krstari njome ali zaplet ostaje nejasan jer ostali delovi serijala nisu napisani. Među uspelim samostalnim romani izdvajaju se «Gospodari lavirinta» (1965) o alienima koji kontorolišu prolaz kroz vreme i prostor; «Ostrvo ispod Zemlje» (1969) otkriva podzemni svet naseljen Harpijama i Kentaurima (osim uvodnog romana nijedan više nije napisan); «Urs iz Ultima Tule» (1973) dešava se u Arktičkoj Atlantidi. «Avanture dr. Esterhazija» (1969) i «Istraživanja dr. Esterhazija» (1975) zbirke su priča o avanturama pomenutog doktora u alternativnoj centralnoj Evropi XIX veka, u kraljevini 'Skitiji-Panoniji-Transbalkaniji'; u ovoj verziji evrope magija i dalje funkcioniše. Najzapaženije Dejvidsonove zbirke priča su «Kako čudne zvezde i nebesa» (1965), «Strana mora i obale» (1971), «Dokumenti Redvarda Edvarda» (1978); objavljeno je i nekoliko izbora priča «Istraživanja Avrama Dejvidsona» (1972), «Najbolje od...» (1979), «Sakupljene fanazije» (1981), «Blago Avrama Dejvidsona» (1990) «Drugi devetnaesti vekovi» (2001). U najboljim pričama i romanima Dejvidson piše o čudnim svetovima (na Zemlji i u svemiru), sa mnoštvom ubedljivih detalja i životnih likova; njegov stil je raskošan, zapleti majstorski razvijani sa bravuroznim razrešenjima, obogaćeni finim humornim elementima što mu je, sveukupno, obezbedilo mesto među velikanima žanra.
 

vrh strane

Komentar? Vaše ime: Vaša e-mail adresa: Predmet: Vaš komentar:

Pretraga AM Index priključite se