|
|
| am@astronomija.co.yu |
Poslednja 3'
POL
DEJVIS
POSLEDNJA TRI
MINUTA
Prevod:
Milan Cirkocvic 
Posle
duzeg vremena kod nas se pojavila nova knjiga iz popularne astronomije.
Rec je o knjizi Poslednja tri minuta autora Pola Dejvisa. Knjiga je
izasla 1994. godine, a kod nas u izdanju “Polarisa” 2000. godine.
Prevodilac ovog dela je Milan Cirkovic, nas poznati astronom poznavalac
kosmologije kojom se ova knjiga prvenstveno i bavi.
Sam
naslov je izabran kao kontrapandan slavnoj knjizi Stivena Vajnberga
"Prva tri minuta" koja je oznacila pocetak epohe popularizacije
kosmologije. Autor je inace istaknuti australijski teorijski fizicar i
kosmolog. Knjiga sadzi predgovor, jedanaest poglavlja i na samom kraju
bogatu bibliografiju.
Sama
knjiga pocinje u poglavlju Sudnji dan u kojoj autor iznosi
scenario sudara planete Zemlje sa kometom Svift-Tatl. Zatim se upusta u
sve moguce kataklizme koje se mogu desiti Zemlji, a koje prete iz kosmosa.
Analizira se verovatnoca pohedinih scenarija, kao i najverovatniji nacin
na koji ce ljudska civilizacija (ako do tada opstane) skoncati.
U drugom poglavlju
koje nosi naziv Umiruci kosmos objasnjavaju se osnovni
principi vezani za entropiju. Objasnjava se zasto se ceo kosmos neumitno
hladi i da je taj proces neizbezan. Objasnjava se pojam Olbersovog
paradoksa i kako se na na osnovu njega doslo do zakljucka da je svemir
beskonacano velik, ali da je ogranicenog trajanja u vremenu.
Trece
poglavlje pod nazivom Prva
tri minuta je posveceno onome o cemu pise i poznata knjiga
Stivena Vajnberga. Iznose se cinjenice vezane za nastanak vasione. Dokaza
do kojih se doslo u korist teorije Velikog praska, kao i prelazak na
teroiju inflatorne vasione.
Kob
zvezda je naslov cetvrtog poglavlja koje govori o tokovima
evolucije zvezda, kao i o krajnjim stadijumima evolucije. Ovo poglavlje
blize prikazuje kosmos kakav ce izgledati kada sve zvezde zavrse svoju
evoluciju.
U
poglavlju broj pet koje nosi naziv Spustanje noci govori o
crnim rupama i njihovim osobinama. Takodje se obradjuje i proces emisije
energije iz crne rupe.
Merenje
kosmosa je naziv sestog poglavlja u kome se obradjuje pojam mase
kosmosa. Konstatuje se da pored vodljive postoji i nevidljiva materija, a
zatim se iznosi vise mogucnosti za oblik te materije. Kolicina te
“nedostajuce” materije mnogo utice na konacnu sudbinu kosmosa, pa je
zato ovo poglavlje veoma interesantno i detaljno uradjeno.
Sedmo
poglavlje nosi naziv Zauvek je dugo vreme. U njemu se
razmatraju procesi koji se na kratkom vremenskom intervalu mogu
zanemariti, ali koji su veoma vazni u dugom vremenskom intervalu, jer su
akumulativnog karaktera. Opisuje se kosmos kakav ce izgledati kada prodje
mnogo godina, i kada ce ovi procesi biti odlucujui za dalju sudbinu.
U osmom
poglavlju koje nosi naziv Zivot na sporom koloseku autor
razmatra nacine i mogucnosti za opstanak nase civilizacije i ljudi uopste
u velikim vremenskim intervalima. Na kraju se cak upusta u spekulacije u
vezi izgleda buducih stvorenja i njihovog nacina zivota u kosmosu kakav je
opisan u sedmom poglavlju.
Deveto
poglavlje nosi naziv Zivot na brzom koloseku. U njemu se
razmatra sudbina kosmosa koji ce otpoceti svoje sazimanje, kao i
mogucnosti opstanka ljudske civilizacije u tim uslovima.
Razmatranja
vezana za nagli, siloviti kraj kosmosa su obradjena u desetom poglavlju
pod naslovom Iznenadna smrt – i vaskrsnuce. Obradjeno je
nekoliko teorija koje predvidjaju odredjene procese koji mogu dovesti do
naglog “umiranja” kosmosa.
Poslednje jedanaesto
poglavlje obradjuje razne modele pulsirajucih vasiona. Sam naziv ovog
poglavlja Svetovi bez kraja govori o temi ovog poglavlja.
Ova
knjiga je veoma interesantno stivo za sve one koje interesuje kosmologija
i astronomija uopste. Knjiga je napisana na pristupacan nacin, ali je
autor izbegao preteranu banalizaciju. Na taj nacin je zadrzana odredjena
doza ozbiljnosti i strucnosti materije koja je prezentovana. Prevodilac je
dobro preveo strucne izraze, tako da je cela knjiga u skladu sa srpskim
jezikom, pa se nigde ne moze doci do zabune ili nedorecenosti.
- april
2000.
