Obeležavanje
zvezda

Bajerove oznake

Katalozi zvezda

konstelacije

---

Corona Borealis (CrB)
Severna Kruna

Naziv sazvežđa			Zvezde magnitude				Vidljivo u periodu	Povrsina u stepenima2	broj zvezda na 10°2
skraceni	latinski	narodni	1,00	2,00	4,00	5,00
CrB	Corona Borealis	Severna Kruna	-	0	3	10	II-V-VIII	178,71	2,01

Gde je Corona Borealis

Sažvežđe Severna Kruna sadrži oko 20 zvezda vidljivih golim okom, a najsjajnije među njima poređane su u polukružni venac nalik na ogrlicu. Može se slobodno reći da je to jedno od retkih sazvežđa koje je dobilo ime prema svom obliku. Ovo malo sazvežđe smešteno je između sazvežđa Volar i Herkul. Lako se otkriva zahvaljujući karakterističnom obliku koji poseduje, luk koji sačinjavaju zvezde: i, e, d, g, a, b i q CrB. U samom središtu ovog luka svojim sjajem ističe se zvezda a CrB (Gemma ili  Alphecca). Iznad luka može se uočiti nekoliko zvezda slabijeg sjaja koje zatvaraju venac, ali ne tako pravilno i upečatljivo kao što je to slučaj u južnom delu.

Corona Borealis, detalj. Celo sazvežđe 5 Kb

Glavna zvezda i ujedno najsjajnija u ovom sazvežđu je pomenuta a CrB (Gemma ili Alphecca, 15h 35m +26°43'). Naziv je dobila po arpskoj reči Ainnairu Lfakah, što u prevodu znači ''svetlo u čanku''. Ovakav naziv je i logičan obzirom na to da sazvežđe Severna Kruna podseća i na čanak, a Alphecca se nalazi pri samom dnu te zdele i najsjajnija je. Drugi naziv ove zvezde Gemma u prevodu znači ''dragulj'' ili ''dragi kamen''. Brižljivim proučavanjem je utvrđeno da je ova zvezda spektralno dvojna, sa periodom obilaska oko zajedničkog centra mase od 17^d. Pored toga ona je istovremeno eklipsno promenljiva zvezda, sa amplitudom promene sjaja od 0^m,1. Njena magnituda iznosi oko 2.2, udaljena je oko 75 svetlosnih godina.

Zvezda s CrB predstavlja veoma zanimljiv trojni sistem. Prve dve komponente se nalaze na lučnom rastojanju od 6'',6 a oko zajedničkog centra mase obiđu za 1000^d po veoma ekscentričnoj putanji. Pored toga sjajnija žućkasta komponenta je spektralno dvojna, sa periodom od svega 1^d,14.

U ovom sazvežđu je 1866. godine zvezda T CrB, koja je nevidljiva za male durbine, bljesnula punim sjajem i dostigla skoro drugu prividnu veličinu. Bila je sjajnija čak i od Gemme (Alphecce). Za nekoliko meseci sjaj joj je opao na 9^m. Ovaj fenomen se ponovio 1946. godine, ali je onda dostigla prividni sjaj od svega 3^m. Na osnovu ovih podataka lako se došlo do zaključka da se radi o ''novoj'' zvezdi. Ona je prva ''nova'' kod koje je zvršena spektralna analiza. Ova periodična nova T CrB poznata je i kao Blaze Star, njena magnituda se obično kreće oko 10. U bilo kom momentu u budućnosti može se dogoditi njena ponovna erupcija.

Tokom nekoliko godina R CrB (15h47m.5 +28°19') pokazuje ogromne promene u svojoj osvetljenosti. Uobičajeno je oko 6 mag tj. na granici na kojoj zvezde mogu da se opaze golim okom, ali joj sjaj može opasti i na 14 mag tokom nekoliko nedelja. Neizvesno je kada se to može dogoditi, a posle drastičnog pada poput pomenutog mogu proći i meseci do povratka na normalnu magnitudu. Njen spektar pokazuje da je siromašna vodonikom i sastavljena od oko 67% ugljenika.

Gama i eta CrB su bliske dvojne; prvoj treba oko 101, a drugoj oko 42 godine za revoluciju.

Za male domete istraživanja zeta CrB predstavlja lep par plavih zvezda (5 mag i 6 mag).

Nu1 i nu2 CrB je veliki par od 5 mag oranž džinovi, koji se najbolje mogu videti pomoću dvogleda. Ovaj par fižički nije povezan.

Ovo sazvežđe se najbolje može uočiti u julu oko 21^h.

 Zvezde

Zvezde Corone Borealis

HR br.    Ime         RA(2000)    DECL(2000) Spectraltype     mag(V) B-V

5793   alpha   CRB   15 34 41.2   +26 42 53   A0V             2.23  -0.02

5747   beta    CRB   15 27 49.7   +29 06 20   F0p             3.68   0.28

5849   gamma   CRB   15 42 44.5   +26 17 44   B9IV+A3V        3.84   0.00

5889   delta   CRB   15 49 35.6   +26 04 06   G3.5III-IVFe-1  4.63   0.80

5947   epsilon CRB   15 57 35.2   +26 52 40   K2IIIab         4.15   1.23

5833   zeta    CRB   15 39 22.1   +36 38 12   B9V             6.00   0.00

5834   zeta    CRB   15 39 22.6   +36 38 09   B7V             5.07  -0.12

5727   eta     CRB   15 23 12.2   +30 17 16   G0V             5.58   0.58

5728   eta     CRB   15 23 12.2   +30 17 16   G3V             6.08   0.00

5778   theta   CRB   15 32 55.7   +31 21 32   B6Vnne          4.14  -0.13

5971   iota    CRB   16 01 26.6   +29 51 04   A0p:Hg:         4.99  -0.07

5901   kappa   CRB   15 51 13.8   +35 39 26   K1IVa           4.82   1.00

5936   lambda  CRB   15 55 47.6   +37 56 49   F0IV            5.45   0.33

5800   mu      CRB   15 35 14.8   +39 00 36   M2IIIab         5.11   1.64

6107   nu      CRB   16 22 21.3   +33 47 56   M2IIIab         5.20   1.60

6108   nu      CRB   16 22 29.1   +33 42 13   K5III           5.39   1.53

6103   xi      CRB   16 22 05.7   +30 53 32   K0III           4.85   0.97

5709   omicron CRB   15 20 08.4   +29 36 58   K0III           5.51   1.02

5855   pi      CRB   15 43 59.2   +32 30 57   gG9             5.56   1.06

5968   rho     CRB   16 01 02.6   +33 18 13   G2V             5.41   0.60

6063   sigma   CRB   16 14 40.7   +33 51 30   G0VCaIIe        5.64   0.51

6064   sigma   CRB   16 14 40.7   +33 51 30   G1V             6.66   0.00

6018   tau     CRB   16 08 58.2   +36 29 27   K0III-IV        4.76   1.01

6074   upsilon CRB   16 16 44.7   +29 09 01   A3V             5.78   0.07

5880   R       CRB   15 48 34.3   +28 09 24   G0Iep           5.85   0.77

5958   T       CRB   15 59 30.1   +25 55 13   sdBe+gM3+Q      2.00   0.10

  Promenljive

Tabela promenljivih zvezda u CrB

   Dvojne

Tabela dvojnih zvezda u CrB

(avgust 2002.)

| Home | Sadržaj | Galaksija | Sunčev sistem | Teorija i praksa |
| Instrumenti | Istorija i tradicija  | Efemeride 2002 |

vrh