< 1  2  3  >

EPSILON AURIGAE zvana ALMAZ (R. A. 05 02,0 DEC. 43 49,7)...

... je varijabilna zvezda (3,0 m - 3,8 m) superdžin, koja ni posle 150 godina proučavanja nije u potpunosti izučena.

Ova zvezda je jedna od tri zvezde koje formiraju trougao, asterizam pod nazivom "The Kids" (Deca). Druge dve zvezde su Eta i Zeta Aurigae. Epsilon je najsevernija od ove tri, i najbliža Kapeli, udaljena oko 3 stepena jugozapadno od nje.

Epsilon je ekliptična binarna zvezda, jedna od najpoznatijih i najmisterioznijih i jedna od najproučavanijih ekliptičnih zvezda. Dve zvezde se kreću oko zajedničkog centra gravitacije u neuobičajeno dugom periodu od 9883 dana ili 27,06 godina. Tokom svake revolucije vidljiva zvezda je zaklonjena nevidljivim pratiocem i magnitude Epsilona pada sa 3,0 mag. na 3,8 mag. (3,73-4,53 m fotografski).

Najdublja faza eklipse traje čitavu godinu dok delimične faze traju oko pola godine. Početak eklipse može biti otkriven oko 190 dana pre nego što se najveća eklipsa perioda dogodi. Za vreme minimuma svetlost uglavnom ostaje nepromenjena mada su neke manje neregularnosti zapažene. Za vreme eklipse koja se dogodila 1928 godine, neke od ovih neregularnosti su zapažene u intervalima od po 11 meseci.

Vidljiv član sistema koji daje svu vidljivu svetlost je superdžin tipa F0 sa luminoznošću 60.000 Sunca, i apsolutne magnitude od -7,1. Prečnik bi joj mogao biti oko 180 prečnika Sunca, a udaljena je oko 3.300 sg.

Druga komponenta sistema je totalno nepoznata i nikada nije direktno posmatrana niti je detektovana spektroskopom. Po nekim ranijim modelima zvezda bi mogla biti superdžin veoma male gustine, možda čak i najveća i najhladnija poznata zvezda čija temperatura iznosi svega 1.000K. Ova zvezda bi mogla biti i 3.000 puta veća od Sunca i 15 puta veća od vidljive zvezde u sistemu. Prosečna gustina zvezde bi mogla biti 1/1.000.000.000 gustine Sunca, što bi bilo blizu apsolutnom vakuumu. Po ovom modelu ekliptični pratilac nije vidljiv najviše zbog toga što je njena bleda svetlost izgubljena u sjaju primarne zvezde, ali i zbog toga što bi joj temperatura mogla biti preniska da emituje znatnije količine vidljivog zračenja, emitujući samo znatnije količine infracrvene radijacije. Ovakav objekat bi bio razređen i polutransparentan (barem u spoljnim slojevima) čime bi se objasnilo zašto spektar primarne komponente nije promenjen i može biti vidljiv za vreme totalne eklipse.

Veliki problem sa kojim se suočava ova teorija je što veliko "razređeno" telo nije u mogućnosti da blokira dovoljno radijacije sa primarne komponente za vreme totalne eklipse i time redukuje prividan sjaj za posmatranu količinu. Takođe je veoma teško objasniti zašto zaklonjena zvezda kada bledi usled eklipse ne menja svoju boju, jer možda zaklanjajuće telo ima ulogu "neutralnog" filtera, upijajući sve talasne dužine podjednako. Za objašnjavanje ovog fenomena, kao i skoro konstantnu sjajnost za vreme maksimuma eklipse, postoji teorija po kojoj su spoljni slojevi ekliptirajuće zvezde jonizirani zračenjem sa F-zvezde, i da je ekliptirajuće telo u stvari ovaj relativno tanak joniziran sloj.

Ako bi ovaj objekat bio zaista zvezda, mogla bi to biti najveća poznata zvezda do sada, koja bi ispunila prostor u Sunčevom Sistemu sve do iza orbite Saturna.

Za sada najprihvatljivija teorija je da se ipak ne radi o zvezdi već o ogromnom oblaku gasova, prašine i tvrdih čestica, koji okružuje relativno malu zvezdu koja sama ne može biti detektovana.

Pored još nekih teorija kao ona po kojoj je u pitanju ravan disk rotirajućeg gasa sa sekundarnom zvezdom u sredini koji rotira ivicom okrenut ka nama oko primarne zvezde izazivajući eklipsu kada prođe horizontalno ispred primarne zvezde, do teorije po kojoj je u pitanju omotač ili prsten od joniziranog gasa koji okružuje vrelu zvezdu O ili B tipa koja bi mogla biti za dve magnitude slabija od primarne zvezde i koja je spektroskopski nevidljiva. Misterija će najverovatnije ostati neresena barem do 2009 godine kada nastupa sledeća eklipsa.

Epsilon Aurigae ima bledog vizuelnog pratioca 14-te magnitude koji najverovatnije formira fizički par udaljen 28" (30.000 aj.).

ZETA AURIGAE  (Hoedus I) (R. A. 05 02,7 DEC. 41 04,9)...

... zvana Sadatoni ili Saclateni od "al said al thani" u prevodu "druga ruka" (3,7 m - 4,2 m) varijabilna zvezda koja se nalazi oko 2,7 stepeni južno od Epsilona i formira drugi ugao "The Kids" asterizme.

I ova zvezda je ekliptična varijabilna, prvi put uočena kao spektroska dvojna zvezda. Zeta sistem se sastoji od relativno male plave i vrele B-tipa zvezde apsolutne magnitude -1,6 i superdžina K-tipa apsolutne magnitude -3,5, koje orbitiraju oko zajedničkog centra gravitacije u periodu od 972 dana ili 2,6 godina. Udaljenost komponenti je više od 700 miliona kilometara, dok je udaljenost sistema od Zemlje oko 790 sg. Godišnje kretanje sistema je 0,03" brzinom od oko 12 km/sek u udaljavanju.

Eklipsa manje B zvezde se dešava svake 2 godine i osam meseci. Za vreme perioda od oko mesec dana pre početka eklipse, svetlost manje zvezde mora proći kroz duboke slojeve atmosfere superdžina što omogućava spektroskopsko osmatranje i dobijanje informacija o sastavu i strukturi zvezdinih slojeva atmosfere. Otkriveno je kondezovanje i neregularnost u kronosferi džinovske zvezde što se može uporediti sa prominencama na našem Suncu. Hemijske analize su otkrile neutralne metale u donjim slojevima dok se u gornjim slojevima nalaze atomi jonizovanog metala. Hidrogen i jonizovani kalcijum je pronađen u svim slojevima.

Totalna eklipsa B zvezde traje 38 dana za koje vreme spektar B zvezde potpuno nestane.

ETA AURIGAE (Hoedus II) (3,1 m) (R. A. 05 06,7 DEC. 41 14,4)...

... je treća zvezda u asterizmi "The Kids". Sa Zeta zvezdom formira par vidljiv golim okom udaljen 3/4 stepena. Eta je istočna zvezda u paru udaljena oko 22 sg. od Zemlje. Blizina Zeta zvezde pruža mogućnost za poređenje boja ove dve zvezde, pogotovu uočljive kada je Zeta u eklipsi.

THETA AURIGAE (2,6mag.) (R. A. 05 59,9  DEC. 37 12,8)...

...je udaljena oko 170 sg od Zemlje sa luminoznošću oko 300 Sunca.

Ova zvezda je često zvana "silikonska zvezda" zbog ogromne količine elementa silikona u njenom spektru. Teta ima dva pratioca i odlična je za posmatranje malim teleskopima. Bliži par formira spori retrogradni binarni sistem nepoznatog perioda. Pretpostavlja se da bi period mogao biti oko 700-800 godina. Razdaljina primarne zvezde i prvog pratioca je 3,5". Prvi pratilac je 7,5 m i sličan je našem Suncu po sjajnosti i spektralnom tipu. Drugi pratilac je udaljen 52" i nije fizički deo sistema. Razdaljina ove zvezde i para se povećava kretanjem Teta zvezde i prvog pratioca.

< 1  2  3  >

(novembar 2003.)

vrh