Koristeći mrežu manjih automatizovanih teleskopa u Arizoni i
na Havajima, poznatu kao HAT (Hungarian Automated Telecopes),
tim astronoma je otkrio vrlo neobičnu planetu.
Planeta, nazvana HAT-P-1b, kruži oko jednog člana dvojne
zvezde ADS 16402 (vizuelni dvojni sistem, poznat i kao HJ1832,
pošto ga je otkrio John Herschel 1831), udaljene 139 parseka.
Zvezda je nešto veća (1,12 masa Sunca, 1,5 prečnika Sunca) i
mlađa (3,6 milijardi godina) od Sunca.
HAT-P-1b je otprilike duplo lakša od Jupitera (0,53 mase
Jupitera), sa velikom poluosom od 0,06 a.j., na skoro kružnoj
putanji koju opisuje svakih 4.46529 dana. Prečnik planete je
jednak 1,36 prečnika Jupitera, tako da je HAT-P-1b vansolarna
planeta sa do sada najvećim izmerenim prečnikom.
Gaspar Bakos je projektovao i realizovao HAT mrežu, i on je
glavni autor rada koji opisuje ovo otkriće. HATNet projekat,
koji je Bakos započeo 2003. godine, ima za cilj otkrivanje
planetarnih tranzita preko sjajnih zvezda. Trenutno se sastoji
od 6 manjih automatizovanih teleskopa.
“Gustina ove planete je otprilike četiri puta manja od
gustine vode,” rekao je Bakos. “Drugim rečima, lakša je od
džinovske lopte plute! Baš kao i Saturn, ona bi plutala u kadi,
ako biste uspeli da nađete kadu dovoljno veliku za nju, ali bi
plutala na tri puta većoj visini.”
Naučnicima je već poznata jedna vansolarna planeta, HD
209458b, koja je 20% veća nego što teorija predviđa. HAT-P-1b je
24% veća nego što se očekivalo.
Teoretičari su već razmotrili niz objašnjenja veličine HD
209458b, ali za sad bez uspeha. Jedini način da se ove planete
“napumpaju” preko veličine koju predviđaju jednačine strukture
planeta bi bilo da se obeyzbedi dodatna toplota u njihovoj
unutrašnjosti. Zagrevanje površine usled blizine matične zvezde
ne bi bilo dovoljno. (Kada bi bilo dovoljno, sve tranzitujuće
planete bliske svojim matičnim zvezdama bi bile veće nego što se
očekuje, ne samo ove dve.)
Jedan način da postoji više energije u centru planete jeste
da se ona “kotrlja” po svojoj putanji, kao Uran u Sunčevom
sistemu. Takva planeta, na orbiti dovoljno male velike poluose,
bi osetila uticaj plimskog zagrevanja unutrašnjosti. Ipak,
astronom Matthew Holman (koji nije bio deo tima koji je otkrio
planetu) kaže da su okolnosti pod kojima bi planeta došla u
takav položaj tako neuobičajene, da to ne izgleda kao verovatno
objašnejnje za obe uvećane planete.
Prema koautoru Dimitru Sasselovu, još jedno moguće
objašnjenje za veličinu HD 209458b je bilo plimsko zagrevanje
usled izdužene putanje, ali su nedavna posmatranja prilično
sigurno odbacila to rešenje. Ostaje moguće da u sistemu postoji
druga planeta koja bi mogla da utiče na ekscentritet koji bi
doveo do unutrašnjeg plimskog zagrevanja. Takva planeta bi mogla
da se otkrije i metodom merenja varijacija u periodu tranzita i
metodom radijalnih brzina.
Naučnici će nastaviti da posmatraju HAT-P-1b, kako bi
utvrdili da li je takvo objašnjenje moguće u ovom slučaju. ADS
16402 je zevezda desete magnitude, tako da je pogodna za dalja
posmatranja pomoću velikih teleskopa sa Zemlje, kao i sa
svemirskih telekopa. “Dok ne nađemo objašnjenje za obe naduvene
planete, one ostaju velika misterija,” rekao je Sasselov.
